•  
    •  
    •  
     
    • Mediji u procesu borbe protiv korupcije: saveznik ili neprijatelj?

    •  
    • Datum: 03. oktobar 2011.

      U Beogradu, u prostorijama SKGO (Stalna konferencija gradova i opština) je 30. septembra održan okrugli sto pod nazivom „Uloga medija u borbi protiv korupcije”. Govorili su:

      • prof. dr Vladimir Goati, Transparentnost Srbija,
      • Zlatko Minić, predstavnik novinarskih udruženja u Odboru Agencije za borbu protiv korupcije,
      • Verica Barać, Savet za borbu protiv korupcije (nije bila prisutna, umesto nje se pojavila Biljana Glišović, njena saradnica),
      • Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija,
      • Nebojša Tasić, Agencija za borbu protiv korupcije,
      • Vukašin Obradović, Nezavisno udruženje novinara Srbije.

      Mediji i korupcija

      Sama tema odnosa medija i korupcije veoma je važna, s obzirom da u borbi protiv korupcije, upravo mediji imaju veoma važnu ulogu, s obzirom da bez njih ni civilno društvo, a ni država nemaju gotovo nikakvu šansu u tom veoma značajnom procesu, naglasio je Goati, otvarajući okrugli sto. Ovaj okrugli sto je već 3. u okviru projekta pod nazivom „Procena društvenog integriteta u Srbiji”.

      Koliko su oni bitni u samom procesu, dokazuje i činjenica da su upravo mediji jedna od glavnih sfera istraživanja Transparency International-a, medjunarodne nevladine organizacije sa sedištem u Berlinu, koja se upravo bavi merenjima indeksa korupcije u državama širom sveta. Prilikom ocene rada medija, konačna ocena, koja je inače aritmetički zbir 13 kategorija, u rasponu od 1 do 5, za Srbiju iznosi 2,77. Ovaj podatak izneo je Zlatko Minić.

      Da se medijima bave i domaća antikoruptivna tela pokazao je i Nemanja Nenadić. On je napomenuo da je 29. septembra predstavljen izveštaj agencije za borbu protiv korupcije, u kojem je bilo puno reči o transparentnosti vlasništva u medijima; uticajima koji postoje u oglašavanju medija, kao i o funkciji medijskog javnog servisa Srbije.

      Nebojša Tasić je naglasio još jednu bitnu ulogu medija u borbi protiv korupcije, i to je njihov edukativni aspekt. Oni naravno neće direktno podučavati javnost definisanjem šta je to korupcija, već bi edukacija trebala da se sprovodi posredno, kroz ukazivanje na primere, što bi trebalo za cilj da ima reakciju građana koja će biti takva da će oni sami da se zapitaju da li bi i oni to uradili da su na mestu nekog od funkcionera. Ciljna grupa ovakve politike treba da budu nosioci odgovornosti. Mediji takođe treba da budu i posrednici sa javnošću, da pokažu u kojoj meri se akcioni planovi sprovode. Takav sistem, u kojem bi mediji imali konstantne izveštaje, postepeno bi trebalo da dovede do velikog smanjenja stope koruptivnosti društva i institucija. Kao primer je navedena emisija Brankice Stanković, „Insajder”, na televiziji B92, koja je, kako je istakao Tasić, „uradila mnogo više nego sve institucije zajedno”. Međutim, ovakvo shvatanje je za srpske uslove još uvek dosta idealistički, s obzirom na sve poteškoće.

      Poteškoće u radu medija

      Poteškoća u radu medija u okviru borbe protiv korupcije ima više, i oni vrlo efektivno koče njihov rad na tom polju, čak toliko, da se za medije nažalost može u određenim slučajevima reći i da su oni jedna od poluga u procesu korupcije.

      Vukašin Obradović je dosta govorio o ovom problemu, i njegov stav je da je danas sistemska korupcija gotovo legalizovana, s obzirom da ona garantuje opstanak medijima. „Mediji su danas deo koruptivnog lanca, i da bi se borili protiv korupcije, moraju prvo da se oslobode sistemske korupcije”, naglasio je Obradović. Kako se to lako vidi u realnom životu, govori i podatak koji je on naveo, a to je da danas u Srbiji postoji 517 štampanih medija (2010.), 321 radio stanica i 134 TV stanice(2011). Problem sa ovime je u tome što je ovaj broj nerealno veliki za tržište Srbije. RRA je sama dala dozvole za postojanje svih ovih medija, a njihov broj  stvara idealne uslove za korupciju. Još jedan alarmantan podatak je činjenica da, kako kaže Obradović, sami novinari kažu da je novinarstvo najkorumpiranija profesija. Dokaz za to jesu novčani iznosi koje su određene institucije dale medijskim kućama, da bi bile zastupljene u medijima. Tako je 2009. godine, ministarstvo za zaštitu životne sredine, ukupno dalo za oglašavanje 500.000 dinara. RTS je od ministarstva za ekonomiju i reginonalni razvoj dobio 11.06 miliona dinara, a B92 za istu svrhu 14.34 miliona RSD.

      Nebojša Tasić je takođe govorio na ovu temu, rekavši da zaštita interesa koči proces borbe protiv korupcije, i uopšte reformi, kako u medijima, tako i u samoj državi. Problem je takođe i u društvenoj svesti, koja korupciju dosta olako shvata, kao sasvim normalnu pojavu. „Bez društvene svesti o promeni, nema pomaka, tome i služe nezavisna državna tela. Ideja je da se štiti javno dobro, i da ga treba skinuti sa političke agende”.

      Zlatko Minić je naglasio da propisi za osnivanje i rad medija, koje je država donela ili donosi nisu problem, već da problem leži u praksi. Praksa donosi brojne političke i ekonomske prepreke, zbog kojih se pored cenzure javlja i autocenzura, vlasništvo nad medijima nije transparentno, pa se tako za većinu medija ni ne zna ko su im vlasnici, dok novinari mahom ne poštuju novinarski kodeks.

      Još jedan problem koji Minić navodi jesu medijske teme, koje su još jedan dokaz prisustva korupcije u medijima. Naime, kako naglašava Minić, manje-više se svi bave istim temama, koje nameću političari, i stiče se utisak da se svi mediji uređuju na jednom mestu. On takođe navodi i problem nezavisnosti medija, uprkos činjenici da je cenzura u medijima u Srbiji zabranjena, i da novinari ne moraju da navode izvore informacija, praksa je ipak drugačija. Tako imamo slučajeve cenzure i autocenzure medija, kao i činjenicu da su mediji vezani za preduzeća u državnom vlasništvu. Pored toga, PR agencije su se po njemu toliko osilile, da danas one utiču na uređivačku politiku medija. Čak ni tela koja su osnivana u cilju popravljanja ovih grešaka nisu potpuno funkcionalna. Tako npr. Savet za štampu nije dovoljno funkcionalan, kako on navodi:„do sada je izrečeno 40 kazni, a 32 dozvole su oduzete, što je daleko od očekivanog”.

      Biljana Glišović je predstavila problem vezan za izveštaj agencije za borbu protiv korupcije, koji je dostupan javnosti od 30. septembra, i da su njegovo objavljivanje preneli samo televizija B92, kao i listovi Kurir i Danas, što je dokaz koliko su mediji podložni pritisku, jer bi bilo normalno da više od 3 medija o tome izveštava. Ona je stoga navela 3 preporuke koje je savet za borbu protiv korupcije dao, da je potrebno stvaranje registra glasila, jer 18 velikih medija nema transparentno vlasništvo. Drugi predlog je praćenje stepena medijske kontrole, kako u vlasništvu nad medijima, tako i u temama izveštaja. Poslednji predlog jeste da redovni finansijski izveštaj mora da postoji.

      Ključne tačke

      Na okruglom stolu su iznesene činjenice od velikog značaja za razumevanje problema korupcije, i uloge medija u njima. Učesnici okruglog stola su se složili u načelnim stvarima, kako je ova tema od izuzetno velikog značaja za srpsku državu i društvo, i kako mediji imaju potencijalno veliku ulogu u anti-koruptivnom procesu. Mediji imaju veliki uticaj upravo iz razloga što oni prvi trebaju da doprinesu transparentnosti političkih dešavanja, i otkrivanju pozadina donošenja određenih političkih odluka.

      Međutim, bitno je napomenuti, da su učesnici ipak bili realni u svojim izlaganjima, i izneli sve poteškoće, tako nažalost potvrđujući da su mediji u Srbiji jedna od poluga korupcije, upravo kroz sistemsku korupciju, preko koje oni, po Vukašinu Obradoviću i opstaju. Transparentnost vlasništva nad medijima gotovo da i ne postoji, pri čemu se ne zna ko je njihov pravi vlasnik, i ko utiče na kreiranje vesti, što samim tim značajno narušava objektivnost samih medija, i tako podriva mogućnost za borbu protiv korupcije. Svi učesnici su se takođe složili da je upravo nedostatak volje za jakim reformama najveći neprijatelj procesu borbe protiv korupcije, a taj nedostatak volje proističe direktno iz zaštite interesa koja je široko zastupljena u medijskoj politici.

      Nikola Veselinović, stažista Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •