•  
        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        • Zaštita ličnih podataka čuva  individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
          • Publikacije

          • Autor: Jelena Pejić Nikić
          • Zaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora

          • Kako bezbjednosni organi treba da štite lične podatke kojim rukuju, zašto su za njih neophodna posebna pravila, i zašto su evropski propisi u ovoj oblasti važni za Srbiju, istraživačica BCBP Jelena Pejić pitala je Jurja Sajferta, advokata i evropskog eksperta u oblasti zaštite ličnih ...

        Vojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijeVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Pravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatuZaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        •  

          Kako u Predgovoru navodi zamenik direktora DCAF Filip Fluri, od svih sektora državne politike, sektor bezbednosti se istorijski pokazao kao onaj koji pruža najviše otpora javnom uticaju. Pravo države da ograniči određena osnovna ljudska prava, usled legitimnih razloga zaštite nacionalne bezbednosti ili javnog poretka je priznato i u međunarodnom pravu. Takođe, razlozi bezbednosti postavljaju određena ograničenja na vrste i obim informacija koji institucije sektora bezbednosti mogu pružiti javnosti. "Države su često koristile razloge nacionalne bezbednosti kao opravdanje za zadržavanje informacija i izbegavanje odgovornosti. Državna tajna, opravdavana nacionalnom bezbednošću, upotrebljavala se kako bi se izbegle političke neprijatnosti i prikrila korupcija ili gruba zloupotreba javnih funkcija", navodi Fluri. Tradicionalna tajnost i isljučivost bezbednosnog delokruga teži ograničenju transparentnosti, odgovornosti i nadzora ovog, najvažnijeg sektora.

          Urednici ovog izdanja, dr Filip Fluri i prof. dr Miroslav Hadžić, podelili su Zbirku u šest poglavlja. U Uvodnom delu, prof. dr Hadžić analizira koncept reforme sektora bezbednosti, dok se dr Tim Edmunds fokusira na implementaciju ovog konepta.

          U poglavlju Demokratska civilna kontrola oružanih snaga, smešteni su tekstovi Sajmona Lana (Demokratska kontrola oružanih snaga u načelu i praksi), Iana Leia (Nacionalna zakonska dimenzija demokratske kontrole sektora bezbednosti: vrednosti i standardi u razvijenim demokratijama) i Ovena Grina (Međunarodni standardi i obaveze: norme i kriterijumi za demokratsku kontrolu oružanih snaga u zemljama EU, OEBS i OESR).

          O Parlamentarnoj dimenziji su pisali Hans Born i Filip Fluri (Nadzor i upravljanje: relevantnost parlamentarnog nadzora za sektor bezbednosti i njegov razvoj), dok je Born posebnu pažnju posvetio učenju iz najboljih praksi parlamentarnog nadzora sektora bezbednosti. U poglavlje Demokratska odgovornost bezbednosnih aparata uvršten je tekst Gerharda Kumela (Civilna kontrola multinacionalnih misija: podela ili difuzija odgovornosti?)

          Četvrto poglavlje, Civilno društvo, sadrži tekstove Marine Caparini (Civilno društvo i demokratski nadzor nad sektorom bezbednosti: parlamentarna ispitivanja), Johana Mendelsona Formana (Unapređenje civilnog društva u dobroj vladavini: pouke iz sektora bezbednosti), Majkla Pjua (Civilno društvo i sektor bezbednosti: "Reforma sektora bezbednosti je previše ozbiljan posao da bi bio dodeljen vojnicima")  i Dušana Reljića (Civilno društvo, mas mediji i demokratija u postkomunističkim zemljama).

          "Sektor bezbednosti: pitanja institucionalne demokratske kontrole", naziv je poslednjeg poglavlja koje je podeljeno na tri dela. U delu O policiji su tekst pripremili Marina Caparini i Otvin Marenin (Reforma i progres u policijskim sistemima zemalja Centralne i Istočne Evrope), kao i Bogoljub Milosavljević (Reforma policije i službi bezbednosti u SCG: postignuti rezultati ili izneverena očekivanja), o službama bezbednosti su pisali Hans Born (Demokratski i parlamentarni nadzor nad službama bezbednosti: najbolje prakse i procedure) i Piter Gil (Demokratska i parlamentarna odgovornost službi bezbednosti nakon 11. septembra), a o bezbednosti granica Alis Hils (Pogranične službe i reforma sektora bezbednosti).

          Publikacija je dostupna na engleskom jeziku. 

        • Tagovi: reforma sektora bezbednosti, reforma, sektor bezbednosti, demokratija, demokratizacija, demokratska kontrola, civilna kontrola, oružane snage, standardi, nadzor, kontrola
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •