•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Predstavljene analize konteksta reforme sektora bezbednosti u zemljama Zapadnog Balkana

    •  
    • Datum: 25. mart 2011.
      Rezultati istraživanja o dominantnom društveno-političkom kontekstu, koji je oblikovao razvoj i tok reformi u državama Zapadnog Balkana, predstavljeni su u Parlamentranoj skupštini BiH u Sarajevu, 22. marta 2011. godine. Domaćini ovog događaja su bili Zajednička komisija za odbranu i bezbednost Parlamentarne skupštine BiH i Regionalni savet za saradnju (RCC).
      Prezentaciji kontekst analiza prisustvovao je veliki broj predstavnika administracije i civilnog društva iz Bosne i Hercegovine.
      Prezentaciji kontekst analiza prisustvovao je veliki broj predstavnika administracije i civilnog društva iz Bosne i Hercegovine.

      O nalazima su govorili predstavnici sedam organizacija civilnog društva sa Zapadnog Balkana, koje su sprovele istraživanje: Analytica iz Skopja, Institut za međunarodne odnose iz Zagreba, Institut za demokratiju i medijaciju iz Tirane, CEDEM iz Podgorice,Centar za bezbednosne studije iz Sarajeva, Kosovski centar za bezbednosne studije iz Prištine i  Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Iako su različiti faktori oblikovali uslove tranzicije i reformi u društvima Zapadnog Balkana, postoji zajedničko obeležje konteksta u kojem se trenutno odvijaju procesi reforme sektora bezbednosti u regionu, a to je proces integracije u EU i NATO. 

      Albanija

      Dobijanje članstva u NATO-u je bilo glavno obeležje konteksta u kome su se odvijale reforme u Albaniji u poslednjih nekoliko godina, a trenutno je dominantan kontekst EU integracija. Politička kriza koja traje već nekoliko meseci je pokazala da i dalje postoje određeni elementi  post-autoritarnog konteksta, kao i da su političke partije glavni akteri koji utiču na brzinu i domet reforme sektora bezbednosti i društva u celosti. Zbog dominacije političkih partija u društvenom životu postoji nizak nivo poverenja građana u državne institucije. Tako su najveće pretnje po bezbednost, koje građani prepoznaju, politička nestabilnost, korupcija, nezaposlenost i sl. Zbog velikog uticaja političkih partija, organizacije civilnog društva takođe imaju poteškoće u radu, budući da ih javnost često doživljava kao da zastupaju interese određene političke partije. 

      Crna Gora

      Reforma sektora bezbednosti u Crnoj Gori se odvija u uslovima na koji su presudno uticala tri različita procesa. Na prvom mestu, tu je bio proces formiranja novih institucija (naročito vojske), praćen procesima NATO i EU integracija i sveukupnim društvenim i ekonomskim razvojem. „Šampion“ reforme sektora bezbednosti u Crnoj Gori jeste vojska, formirana sa sticanjem nezavisnosti i stvarana u skladu sa NATO standardima. Za razliku od nje, proces reforme policije i službi bezbednosti se sporije odvijao, prvenstveno zbog velikog uticaja političkih partija. Iako je uticaj političkih partija veliki a nivo poverenja građana u njih nizak, zanimljivo je da građani ipak imaju dosta poverenja u Vladu i Predsednika. Policija takođe uživa poverenje većeg dela stanovništva, a kao glavnu pretnju po bezbednost građani vide organizovani kriminal i ekonomski nesigurnost.

      BiH

      Od 2006.godine u BiH je dolazi do zastoja reformi, nakon propalih ustavnih reformi. Uključenost međunarodne zajednice u ove procese je sve manja, dok je otpor domaćih institucija i aktera ka reformama sve veći, naročito otpor političkih stranaka. Građani kao najveću opasnost po stabilnost države vide organizovani kriminal, lošu ekonomsku situaciju i socijalne nemire. Zanimljv je i podatak da građani više veruju međunarodnim institucijama od domaćih. 

      Hrvatska

      Proces reforme sektora bezbednosti u Hrvatskoj je bio podstaknut ekonomskim reformama, koje su za cilj imale ekonomsko jačanje države po okončanju sukoba. Obeležje konteksta u kome se reforme odvijaju nekoliko poslednjih godina su članstvo u NATO i proces EU integracija (uslovljavanja). Ove dve organizacije su ujedno i glavni pokretači reforme sektora bezbednosti. Slično kao i u ostalim zemljama regiona, građani Hrvatske izvor pretnji više ne vide u regionu, tj. susednim državama, već u organizovanom kriminalu, ekonomskoj nestabilnosti. Poverenje građana u institucije i političke partije je takođe dosta nisko, dok vojska uživa dosta visoko poverenje.  

      Makedonija

      Dva su trenda obeležila proces reforme sektora bezbednosti u Makedoniji: post-konfliktna rekonstrukcija nakon 2001. godine (demobilizacija i razoružanje) i proces približavanja NATO i EU poslednjih nekoliko godina. Glavni akteri koji utiču na proces reformi su političke partije, a manjinske partije su često pozitivno uticale na proces reformi, zahtevajući brže reforme. I pored konfliktnog nasleđa, građani najviše veruju policiji i vojsci, mada se nivo poverenja Makedonaca i pripadnika albanske nacionalne manjine u različite državne institucije razlikuje. 

      Kosovo UN 1244

      Dominantni kontekst u kome se odvija reforma sektora bezbednosti je izgradnja institucija, uključujući i institucije u sektoru bezbednosti, dok je međunarodna zajednica glavni akter u ovom procesu. Međunarodne institucije na Kosovu, slično kao i u BiH, uživaju znatno poverenje građana (svih etničkih zajednica). Od lokalnih institucija policija uživa najveće poverenje, a građani kao najveće pretnje vide ekonomsku i političku nestabilnost, nezaposlenost, korupciju i organizovani kriminal. 

      Srbija

      U Srbiji dominantan kontekst u kome se odvija reforma sektora bezbednosti je razvojni, shvaćen kao proces tranzicije iz postautoritarnog u demokratsko društvo. Uslovljavanje u procesu EU integracija, ali i saradnja sa NATO, imaju uticaj na tok reformi u sektoru, čiji je deo, naročito službe bezbednosti, i dalje opterećen „nasleđem devedesetih“ tokom kojih je došlo do „paktiranja“ delova sektora sa određenim političkim akterima ali i organizovanim kriminalom. Mada je problem statusa Kosova dominantan u spoljnopolitičkoj agendi Srbije, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da građane više brinu korupcija, nezaposlenost i loša ekonomska situacija.

      Glavni akteri koji utiču na tok reformi su političke partije i pojedine istaknute političke ličnosti, čije aktivnosti nisu uvek u interesu društva. Trend da političke partije nastoje da kontrolišu delove sektora i usled toga dolaze u sukob sa političkim rivalima nije prekinut ni nakon 2000. godine. 

      Pojedinačne analize konteksta reforme sektora bezbednosti su dostupne u elektronskom formatu na sledećim linkovima: AlbanijaCrna Gora,  Kosovo UN 1244

      Pored predstavljanja kontekst analize održan je i sedmi istraživački seminar u okviru trogodišnjeg projekta „Povećanje kapaciteta organizacija civilnog drustva za merenje i monitoring reforme sektora bezbednosti na Zapadnom Balkanu”. Projekat se sprovodi u saradnji sa DCAF-om, uz finansijski podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške. 

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •