•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Biometrija između garancije i pretnje bezbednosti građana: druga javna rasprava održana u Medija centru Beograd

    •  
    • Datum: 03. mart 2008.
      O odnosu biometrije i ljudskih prava raspravljali su Saša Janković, Rodoljub Šabić i Dejan Milenković
      O odnosu biometrije i ljudskih prava raspravljali su Saša Janković, Rodoljub Šabić i Dejan Milenković
      O društvenim implikacijama biometrije govorili su đakon Oliver Subotić i Aleksandar Pavić
      O društvenim implikacijama biometrije govorili su đakon Oliver Subotić i Aleksandar Pavić

      Predstavnici državnih institucija - zaštitnik građana Saša Janković, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, Bojana Panić iz MUP Srbije, poznavaoci problematike biometrije - Ninoslav Janjić iz "WLS Electronic-a", mr Ratimir Drakulić (Fakultet organizacionih nauka), đakon Oliver Subotić iz Srpske pravoslavne crkve (SPC) - kao i predstavnici organizacija civilnog društva (OCD), Dejan Milenković iz YUCOM-a i Aleksandar Pavić iz OCD "Za život bez žiga" učestvovali su u drugoj po redu javnoj raspravi predviđenoj projektom "Povećanje učešća građana u bezbednosnoj politici", "Bezbednost, biometrija i ljudska prava". Ovaj projekat CCVO organizuje uz finansijsku podršku Instituta za održive zajednice (ISC) kroz donaciju USAID.

      Dajući uvodnu reč raspravi, izvršni direktor CCVO Filip Ejdus je rekao da se kod nas o ovom pitanju, osim u krugovima bliskim SPC, nije raspravljalo: debata o biometriji svedena je na problematiku izrade novih pasoša i ličnih karti. Istinski javna rasprava, uz aktivno učešće nevladinog sektora tako je izostala.

      Zajednički izlaganju dvoje prvih učesnika u raspravi bio je stav da primena biometrijske tehnologije donosi mnogo više koristi nego štete (do koje može doći usled zloupotrebe). Tako je Bojana Panić iz MUP Srbije istakla da policija nikome ne može uzeti uzorak DNK bez odobrenja sudske vlasti i da su pritom, u policijskoj istrazi biometrijske karakteristike važan dokaz budući da su univerzalne i nepromenljive. Ostaje, međutim, pitanje čiji profil treba da se nađe u evidenciji i u kom vremenskom periodu može da bude čuvan.

      Ninoslav Janjić je u prilog korišćenju biometrijskih tehnologija izneo argument da konvencionalne šifre danas nisu dovoljno sigurne. Zašto ih koristiti, smatra Janjić, ako možemo da koristimo podatke sa tela kao šifre (otiske prstiju, biometriju ruke, dužice, boje glasa).

      Zatim je Ratimir Drakulić određenjem prava na privatnost najavio drugi tematski blok, "Biometrija i ljudska prava". Ovo pravo, prema Drakuliću, podrazumeva pravo pojedinca da kontroliše koji podaci, na koji način i za koga mogu postati dostupni. U tom smislu, "informaciona privatnost" obuhvata pet različitih prava: na obaveštenost, odgovarajuće korišćenje podataka, pravo pristupa i uvida, pravo ispravke i pravo na korišćenje pravnih sredstava.

      Zaštitnik građana Saša Janković je neprikosnovenim utvrdio princip da "ograničenje prava i sloboda pojedinaca sme biti izvedeno samo uz njihov pristanak". O nedostatku odgovarajuće zakonske regulative više je govorio Dejan Milenković. Tako zaštita podataka o ličnosti predstavlja jedan segment prava na privatnost. Ustav Srbije poznaje institut zaštite podataka o ličnosti, za koju se kaže da se bliže uređuje zakonom. Ključni nedostatak je što je odnosni zakon nepromenjen od 1998. godine, te prema tome Srbija nema odgovarajući zakonski okvir za regulisanje ove oblasti.

      Poverenik Rodoljub Šabić je naglasio da svako organizovano društvo mora biti svesno mogućnosti zloupotrebe informacionih tehnologija. Jedno društvo koje, kako se izrazio, želi da bude demokratsko ne sme smetnuti sa uma da je najveća vrednost sloboda. Ta se sloboda dovodi u pitanje sve dok postoji pomenuta mogućnost zloupotrebe. Zato što ne postoji zakonska regulativa, Šabić se protivi primeni biometrijske tehnologije pri izradi ličnih dokumenata.

      Izlaganjima đakona Olivera Subotića i Aleksandra Pavića zatvoren je treći i poslednji tematski blok javne rasprave, nazvan "Biometrija i društvo". Najopasnija aktuelna društvena implikacija primene biometrije, prema đakonu Subotiću jeste da se stvara nepoverenje između građana i države: do skoro su biometrijski podaci uzimani od kriminalaca, a u današnje vreme će se uzimati i od građana. Mnogo su bitnije, smatra Subotić, buduće implikacije, zbog čega je potrebno tražiti jedan idealan biometrijski sistem identifikacije. On je zaključio da je imperativ države da kritički razmotri sve moguće posledice uvođenja biometrije jer u suprotnom, mogući rezultat može biti uspostavljanje totalitarnog okruženja.

      Najzad, za Aleksandra Pavića ključno pitanje ostaje ko će biti vlasnik biometrijskih podataka uzetih od građana.

      Uporedivši tekući trend decentralizacije primene specijalnih mera (i ovlašćenja) sa stvaranjem više "male braće" namesto jednog "Velikog brata", Filip Ejdus se u ime Centra za civilno-vojne odnose zahvalio učesnicima javne rasprave i pozvao ih da se putem Internet prezentacije www.bezbednost.org informišu o daljim aktivnostima na projektu "Povećanje učešća građana u bezbednosnoj politici". Ujedno je najavio moguće objavljivanje posebnog zbornika radova posvećenog materiji biometrije.

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •