•  
        • Metastaza komunalnog (ne)reda
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Metastaza komunalnog (ne)reda

          • O novom predlogu Zakona o komunalnoj miliciji i šta će predložene izmene značiti u praksi pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Ulični špijun
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Ulični špijun

          • O nerazjašnjenim pojedinostima najavljenog instaliranja 1000 sigurnosnih kamera radi unapređenja bezbednosti i smanjenja kriminala u sledeće dve godine pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića

          • O propustima u istrazi ubistva Olivera Ivanovića i uslovima koje je potrebno ispuniti da bi slučaj bio rešen pisao je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević.

        Obuka rezervnog sastava Vojske Srbije – ko joj podleže i da li je neizbežna? Metastaza komunalnog (ne)redaSvim zemljama Zapadnog Balkana je potreban „Pribeov izveštaj" o zarobljavanju državeUlični špijunZločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        •  

          Priručnik pod naslovom Smisao reforme sektora bezbednosti u izdanju Centra za civilno-vojne odnose iz Beograda sastoji se iz tri studije: «Zamisao reforme sektora bezbednosti» iz pera dr Miroslava Hadžića, «Demokratska civilna kontrola vojske - preduslov reforme sektora bezbednosti» Milorada Timotića, i «Reforma policije i službi bezbednosti u Srbiji i Crnoj Gori: ostvareni rezultati i izneverena očekivanja» Bogoljuba Milosavljevića.

          U prvoj studiji autor Miroslav Hadžić razmatra teorijske aspekte reforme bezbednosnih struktura, odnose reformskih zahvata u Srbiji i Crnoj Gori sa potrebama evropskih integracija, i opšte probleme kako vojne, tako i takozvane «humane bezbednosti» posle najnovijih promena u strukturi bezbednosnih pretnji u svetu, a posebno posle terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine.

          U teorijskom koncipiranju nove strukture pretnji bezbednosti, Hadžić polazi od svetsko-sistemskih postavki sociološke teorije Imanuela Volerstina (Immanuel Wallerstein), i argumentiše da proces globalizacije produbljuje stare i stvara nove podele u svetskoj zajednici, kao i da dodatno dramatizuje protivrečnosti između onoga što se u svetsko-sistemskoj teoriji naziva «svetskim centrom» i «periferijom». Hadžić tako ubedljivo piše: «Cementira se asimetrično bipolaran svet — na manjem se polu gomilaju znanje, moć, bogatstvo, sigurnost i sila, a na većem neznanje, nemoć, nesigurnost, siromaštvo i beda (...) Odatle slobodan protok ljudi, roba, kapitala i ideja (p)ostaje jednosmeran — od centra ka periferiji, dok su uzvratnom toku postavljene nesavladive prepreke» (str. 16).

          Jedan od glavnih faktora urušavanja sistema bezbednosti sa novih globalizacijskim procesima je i sumnja u to da postojeći «sistemi kolektivne i zajedničke bezbednosti mogu valjano da odgovore na nove izazove, rizike i pretnje (...)». Hadžić je ovde na tragu nekih od najnovijih političkih i bezbednosnih analiza terorizma i takozvanog «rata protiv terorizma» koji je pokrenula administracija Buša mlađeg. Primera radi, jedan od danas najuticajnijih analitičara «rata protiv terorizma», Ričard Fold (Richard Falk) 2003. godine je objavio knjigu pod naslovom Veliki rat protiv terorizma (The Great Terror War, Arris Books, Gloucestershire, UK, 2003), u kojoj argumentiše da glavni globalni bezbednosni mehanizam, Ujedinjene nacije, nije dorastao antiterorističkoj politici i njenim prioritetima, i da, ukoliko se regulativa unutar sistema UN ne prilagodi, preti opasnost da pojedine zemlje, na čelu sa SAD, potpuno napuste ograničenja prisutna u međunarodnom pravu i počnu sistematski da krše ljudska i građanska prava u sklopu «rata protiv terorizma». Folkova upozorenja, iako su objavljena svega pre nešto više od godinu dana, neposredno pre početka rata u Iraku, danas već izgledaju kao delimično zastarela, jer su SAD počele sa sistemskim ugrožavanjem ljudskih prava i jer se «rat protiv terorizma» već oteo kontroli UN. Hadžić ovu tendenciju naziva ustoličavanjem principa arbitrarnosti u međunarodnim odnosima u odsustvu prilagođavanja međunarodnog prava novim bezbednosnim rizicima (str. 17). Hadžić  dalje izvodi argument, koji takođe deli sa Folkom i takozvanom «progresivnom zajednicom» u samima SAD, po kome se intervencionistička politika SAD i Velike Britanije danas u svetu u stvari modeluje kao plašt koji prikriva otvoreno ekspanzionističke pretenzije (str. 18), i potom zaključuje da se «nakon terorističkog udara na SAD tendencijski obnavlja stanje  anarhičnosti međunarodnih odnosa, u kome održivu bezbednost sebi mogu da pribave jedino države sa velikim ekonomskim, političkim i vojnim kapacitetima» (str. 19).

          Poslednji pomenuti Hadžićev zaključak je zanimljiv, jer stoji u suprotnosti sa zaključcima takozvane «progresivne zajednice» u SAD, koja tvrdi, prilično ubedljivo, da se danas, zbog terorističke pretnje, pokazuje da veliki ekonomski, politički i vojni kapaciteti ne garantuju nikakvu značajnu bezbednost, jer se pokazalo da neformalne, široko umrežene terorističke grupe, mogu niskobudžetnim aktivnostima da ugroze stanovništvo u ekonomski i vojno najmoćnijim zemljama, upotrebom metoda na koje ne postoje razvijeni odgovori. Folk tako kaže da «(...) većina terorističkih grupa opstaje godinama i decenijama u neprijateljskim sredinama, uprkos ogromnim naporima moćnih država da ih unište» (Folk, Veliki rat protiv terorizma, ibid., str.59). Operacija 11. septembra 2001. godine je koštala manje od pola miliona dolara, a jedino oružje u avionima koje su teroristi koristili bile su makaze za sečenje kutija (Folk, str. 52). Ipak, 19 otmičara je delovalo sinhronizovano, otevši četiri komercijalna aviona u otprilike isto vreme, a potom su realizovali plan da avionima pogode unapred određene zgrade dovoljno brzo nakon otmice da svedu na minimum šanse da budu presretnuti, pri čemu su uspeli da pogode ciljeve sa praktično punim rezervoarima (Fold, str. 51). U literaturi analitičari otvoreno nazivaju ovu operacijom izrazom «taktičke ingenioznosti». Dakle, postoje snažni razlozi za verovanje da terorizam upravo vodi do suprotnog zaključka od Hadžićevog, naime da ekonomska i vojna moć države više nije nikakva zaštita od terorističke pretnje, radije nego da je glavni faktor bezbednosti.

          U prvoj studiji u okviru ovog priručnika Hadžić pokazuje izvanrednu sposobnost za sažetu formulaciju nekih od glavnih kontroverzi u međunarodnim odnosima fokusiranim na bezbednost. «Monocentrična globalizacija svetske zajednice pogodovala je, uz ostalo, lakšoj i bržoj totalizaciji novih bezbednosnih izazova», piše on, nastavljajući: «Sve to, pak, centralnog nosioca globalizacije nužno čini glavnom metom, ali i glavnim protagonistom totalizacije novih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji. Štaviše, to mu dozvoljava da ih, interferirajući u njih, čak po svojoj potrebi namenski proizvodi ili dirigovano preusmerava od sebe ka drugima» (str. 20).

          U sferi diskusije reforme sektora bezbednosti na zapadnom Balkanu, Hadžić ispravno pozicionira pojam bezbednosti u sferu takozvane «humane bezbednosti», dakle u perspektivi različitoj od tradicionalnog shvatanja po kome je bezbednost građana garantovana tek bezbednošću države. Naime, države može biti bezbedna, ali u njoj građani mogu biti ugroženi, bilo od organizovanog kriminala ili terorizma, ili od same države koja sprovodi represiju. Stoga je stepen reformisanosti i demokratičnosti u sektoru bezbednosti pokazatelj stepena napretka i demokratičnosti celog društva. Sama reforma treba da bude usmerena na građanina, a ne na državu, kaže Hadžić, i mora se imati u vidu da ono o čemu se najčešće govori u kontekstu reforme sektora bezbednosti, naime reforma vojske, može biti doprinos, ali i pretnja bezbednosti građana, zavisno od toga kako se njome rukovodi.

          S ozbirom na neizvesnu budućnost državne zajednice Srbija i Crna Gora na tri godine, u reformi vojske, kaže Hadžić, neophodno je napraviti dva paralelna plana, naime Plan A, u slučaju opstanka zajednice, i Plan B, u slučaju raspada zajednice. Plan B je posebno relevantan kada se uzme u obzir nezainteresovanost Crne Gore za finansiranje i održavanje zajedničke vojske Srbije i Crne Gore, o čemu je tokom 2004. godine vođeno više razgovora na najvišem novou državne zajednice. Odnosi unutar državne zajednice su dodatno komplikovani neautentičnošću demokratskih reformi, kaže Hadžić, navodeći «izostanak temeljnog raskida sa autoritarnim režimom u Srbiji, odnosno uz produženu egzistenciju njegovog kvazidemokratskog mutanta u Crnoj Gori» (str. 29).

          Ova i slična razmatranja daju samo opšti ukus izuzetno dobro razvijenih teorijskih zahvata u Hadžićevoj studiji u okviru ovog priručnika.

          Drugi deo priručnika, iz pera Milorada Timotića, bavi se pitanjem ostvarivanja demokratske civilne kontrole vojske kao preduslova za reformu sektora bezbednosti. Timotić polazi od klasičnog stava savremene političke sociologije, prema kome se civilna kontrola vojske ostvaruje u osnovnom trouglu odnosa između vojske, političke elite, i građanstva. Pri tome, vojne elite, političke elite, i elite iz oblasti građanskog društva imaju tendenciju da "se zaključavaju uzajamno", odnosno da se preklapaju na različitim društvenih položajima, te da dolaze u direktne kontakte koji im daju priliku za razvijanje ličnih odnosa, čime se stvara kompaktnost između tri tipa elita, i one prerastaju u jednu faktičku vladajuću elitu. Na ovaj način se ostvaruje kohezivnost vlasti, pri čemu postoji mogućnost da građani ostanu po strani ako nema odgovarajuće političke legitimacije političkih elita (videti John Scot, Power, Polity Press, Cambridge, 2001, poglavlja 2, 3 i 5).

          Zanimljiv aspekt Timotićeve diskusije je kratak pregled istorijata zakonskog sankcionisanja postupanja vojske u Srbiji, pri čemu Timotić poseban naglasak stavlja na odredbe Dušanovog zakonika iz 1349. godine, kojim je, između ostalog, propisana i "smrtna kazna za onoga ko bi u ratu srušio crkvu". Timotić ovaj član opisuje kao izraz potrebe da se zaštite "osnovne kulturne vrednosti na strani protivnika", sa čim se ne bih složio (str. 52, fusnota 10). Reč je, naime, o tome da je u vreme Cara Dušana vojska, a i politička elita, bila verujuća, pa se rušenje Crkve smatralo grehom, a ne nekakvim "narušavanjem kulturnih vrednosti"! No, izuzimajući ovo, po našem uverenju pogrešno tumačenje važnog moralnog i duhovnog aspekta Zakonika, Timotićeva analiza je izuzetno informativna i vrlo vredna.

          Zaključna studija ovog priručnika, autora Bogoljuba Milosavljevića, bavi se reformom policije, koju autor ukratko karakteriše kao opterećenu "nedovoljnim otklonom od komunističkog modela milicije" (str. 75). Milosavljevič detaljno analizira reforme koje su preduzete tokom protekle decenije u policijskim strukturama Srbije i Crne Gore, pri čemu izvesnu prednost u proceni daje demokratičnosti i osavremenjenosti srpske policije i procesnog zakonodavstva koje reguliše njena ovlašćenja i delovanje u odnosu na unekoliko zastareliju regulativu koja se primenjuje u Crnoj Gori. Posebno interesantan deo Milosavljevićeve diskusije je njegova analiza službi državne bezbednosti, kojih je neposredno posle raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije bilo čak sedam, a danas ih je ostalo šest, od toga četiri na saveznom nivou (na nivou državne zajednice) i dve na nivou republika. Malo se kod nas zna da u okviru Ministarstva inostranih poslova postoje čak dve takve službe, naime Služba za istraživanje i dokumentaciju (SID) i Služba bezbednosti MIP. SID je služba koja nikada nije imala zakonske ingerencije da se bavi operativnim poslovima, ali postoje indicije da je ona ipak delovala u operativi u inostranstvu, tokom perioda vladavine Miloševićeve političke elite.

          Vojna obaveštajna služba pri Generalštabu Vojske Srbije i Crne Gore i Služba bezbednosti Vojske pri Ministarstvu za odbranu državne zajednice su bile predmet izvesnih kontroverzi, mada bi bilo razloga za izvesno razilaženje sa vrlo kritičkim stavom koji Milosavljević zauzima prema svim vojnim službama bezbednosti. U srpskoj javnosti postoji uverenje da treba postaviti pitanje o budućnosti civilnih službi bezbednosti, jer su se one najviše isprofanisale služeći političkim strukturama tokom Miloševićeve vladavine i umešanošću u krivična dela, dok je vojna služba bezbednosti pokazala znatan stepen integriteta i profesionalnosti. No, tu je reč o stavu autora i o pitanju lične perspektive i procene.

          Milosavljevićeva analiza je izuzetno stimulativna, jer sadrži važne informacije o osnovnim kategorijama koje se upotrebljavaju unutar službi bezbednosti, naime diskusiju podele na takozvanu "vojnu, spoljnopolitičku i državnu bezbednost" (str. 85, fusnota 13). Reč je o podeli koja leži u osnovi same strukture službi bezbednosti u Srbiji i Crnoj Gori i sa kojom valja argumentisati danas kada se govori o alternativnim koncepcijama reforme ovih službi.

          U celini posmatrano, priručnik autora Hadžića, Timotića i Milosavljevića je izuzetno korisno, moglo bi se sasvim iskreno reći nezaobilazno, štivo danas za sve analitičare i donosioce odluka u sferi bezbednosnog sektora. On se sastoji iz tri studije vrlo visokog kvaliteta koje treba da posluže kao polazište za razradu novih strategija i uređenja unutar institucija sektora bezbednosti u Srbiji i Crnoj Gori. Ovaj priručnik valja snažno preporučiti svim studentima, nastavnicima i analitičarima bezbednosti kao izvor informacija, ali i stimulativne i kvalitetne analize.

          Prikaz: Aleksandar Fatić

        • Tagovi: vojska, oružane snage, odbrana, reforma vojske, policija, reforma policije, službe, službe bezbednosti, reforma sektora bezbednosti
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •