•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Održan je okrugli sto o nacrtu Strategije nacionalne bezbednosti i nacrtu Strategije odbrane Republike Srbije

    •  
    • Datum: 29. januar 2009.
      Više od 150 predstavnika organizacija civilnog društva je prisustvovalo okruglom stolu, učinivši ga izuzetno reprezentativnim.
      Više od 150 predstavnika organizacija civilnog društva je prisustvovalo okruglom stolu, učinivši ga izuzetno reprezentativnim.
      Božidar Delić smatra kako je do usvajanja dokumenata moralo doći odmah po usvajanju Ustava.
      Božidar Delić smatra kako je do usvajanja dokumenata moralo doći odmah po usvajanju Ustava.

      Centar za civilno-vojne odnose organizovao je okrugli sto na kome su, radom u tri panela, analizirani nacrti strateških dokumenata, Strategije nacionalne bezbednosti (SNB) i Strategije odbrane (SO). Događaj, koji je održan u Domu Narodne skupštine, 28. januara 2009. godine, organizovan je sa namerom da se Ministarstvu odbrane, kao predlagaču, pruži prilika da objasni polazišta pri izradi nacrta, ali i da se saslušaju komentari organizacija građanskog društva, kao i da se, naposletku, razmotre politički mehanizmi za implementaciju ovih dokumenata.

      Prvi panel otvoren je pitanjem “Koji je značaj ovih dokumenata i koji akter je odgovoran za njihovu izradu”. Jadranka Jelinčić iz Fonda za otvoreno društvo kritikovala je nacrt SNB, smatrajući da je bezbednost prvenstveno posmatrana kao problem oružanih snaga. Ona je primetila kako smo u lošoj situaciji, gde isključivo država propisuje politiku u domenu bezbednosti, iako svi društveni akteri učestvuju u njenom izvršenju. Miroslav Hadžić, predsednik Upravnog odbora Centra za civilno-vojne odnose kritikovao je opredeljenje predlagača da nacrte izradi bez pripremnih studija okruženja, podsećajući da se ovim dokumentima šalje određena poruka susednim državama.

      Drugo pitanje za razmatranje postavljeno u ovom delu okruglog stola, glasilo je „koga štiti koncept bezbednosti koji se ovim nacrtima uspostavlja“. Raspravu je otvorio Hadžić, utvrdivši kako je jasno da državocentrični pristup, prema kome suverenitet i teritorijalni integritet ostaju vrednosti prvog reda, dominira nacrtima. Stav Jelinčićeve je da vrednosti čija zaštita nije smela da bude izostavljena jesu vrednosti društvene kohezije i poboljšanja uslova života.

      Treće pitanje razmatrano u okviru prvog panela ticalo se propusta predlagača, ali i odnosa predloženih nacrta prema drugim dokumentima. U odsustvu jasno definisane strategije razvoja i strategije spoljne politike, pisanje nacrta i nije moglo izgledati drugačije nego kao nemoguća misija, rekao je Hadžić. Sa tim se složila Jadranka Jelinčić, koja je dodala kako su delovi nacrta posvećeni „spoljnoj politici“ ili „ekonomskoj politici“ u koliziji sa onim koji se tiču izazova, rizika i pretnji (IRP), što sve doprinosi opštem utisku „strateške konfuzije“ u kojoj se Srbija nalazi.

      Četvrto se pitanje ticalo pregleda IRP bezbednosti Srbije koja je ponuđena nacrtima dokumenata. Hadžić je najpre kritikovao terminološku nedoslednost primetnu u nacrtima dokumenata. Zatim, pozitivnim je ocenio pomeranje „terorizma“ niže u odnosu na pređašnje pozicioniranje, kao jedne od najvećih IRP bezbednosti Srbije. Predmet njegove kritike bila je, međutim, sekuritizacija položaja nacionalnih manjina. Na kraju, on je analizu IRP koje sadrže nacrti oba dokumenta ocenio kao slabiju od ranijih.

      Jadranka Jelinčić je, odgovarajući na pitanje koliku cenu će Srbija morati da plati kako bi bila bezbedna, izjavila da preciznije definisan vremenski okvir u kome će predloženi ciljevi biti ostvareni nedostaje, iz čega je ona, pored ostalog, zaključila kako se ovde radi o strategiji za kratak rok.

      Slušaoci, gosti okruglog stola uzeli su potom učešća u prostoru predviđenom za pitanja. Dušan Bogdanović iz Komiteta pravnika za ljudska prava oštro je kritikovao izostavljanje instituta demokratske civilne kontrole iz nacrta strategija. Staša Zajović, predstavnica „Žena u crnom“ je problematizovala potenciranje sekti kao IRP bezbednosti Srbije, smatrajući kako je posredi klerikalizacija Srbije. Sonja Biserko iz Helsinškog komiteta za ljudska prava kritikovala je izostavljanje odnosa sa susedima koji su priznali Kosovo, nepominjanje Dejtonskog sporazuma i nerešene probleme izbegličke populacije. Na njen komentar, Hadžić je odgovorio da probleme dnevne politike ne treba upisivati u zadatak strateškim dokumentima, koji su dugoročni po svom sadržaju. Dragana Dulić, profesorka Fakulteta bezbednosti kritikovala je izostavljanje koncepta ljudske bezbednosti i problema roda.

      U fokusu drugog panela našao se problem konsenzusa o nacionalnoj politici bezbednosti. Prvi panelista, poslanik Srpske napredne stranke Božidar Delić, rekao je da, bez obzira na sve kritike, SNB ostaje izuzetno značajan dokument. On smatra da je primarna vrednost koju treba zaštititi teritorijalni integritet i suverenitet, odnosno nezavisnost Srbije. Vlajko Senić iz G17plus je izrazio sumnju da je implementacija nacrta uopšte moguća, ako službe bezbednosti ne budu reformisane. Predstavnik Demokratske stranke, Konstantin Samofalov odbacio je kritike koje su ukazivale na nepostojanje konsenzusa, rečima da je širok krug aktera učestvovao u izradi nacrta.

      Zatim je postavljeno pitanje da li nacrti dokumenata pružaju solidnu osnovu za koherentnu bezbednosnu politiku. Đorđe Mamula, predstavnik Demokratske stranke Srbije, izjavio je kako ponuđeni nacrti pružaju dobar materijal za dalju diskusiju, ali je kritikovao to što se ne pominje rezolucija o vojnoj neutralnosti koja je usvojena u Narodnoj skupštini. Samofalov je rekao kako postoje dva spoljnopolitička cilja Srbije koja su opštepoznata: evroatlantske integracije i zaštita suvereniteta Srbije. Međutim, specifična situacija u kojoj se Srbija nalazi, vodeći borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, čini da saradnja koja se ostvaruje u okviru programa Partnerstva za mir postane razumna mera učešća u evroatlantskim integracijama. Vlajko Senić je reagovao na stav Samofalova, rekavši kako je istinska politička volja da Srbija postane članica NATO, uprkos tome što se to ne sme javno reći.

      Božidar Delić je izrazio uverenje da su ovi dokumenti morali biti napisani odmah nakon Ustava Srbije. Umesto toga, najpre su doneti Zakoni o odbrani i vojsci Srbije. On je kritikovao sagovornike koji su i evroatlantske integracije proglasili neupitnim, rečima da se tako nešto može kazati samo za evropske integracije. Najzad, Delić je rekao kako SNB ne sme biti pisana za kratak rok, što je ovde slučaj, ako se uzme u obzir dominacija dnevne politike.

      Zoran Ostojić je posebno kritikovao izostanak koncepta energetske bezbednosti iz nacrta dokumenata.

      Usledila su pitanja drugih učesnika. Vera Ranković iz Foruma za međunarodne odnose složila se sa ocenom većine prisutnih da je dokument pisan na neprecizan, uopšten način, ali je izrazila uverenje da se i nije moglo bolje, zato što nedostaje spoljnopolitička strategija. Sa ovom ocenom saglasila se Nataša Petrović iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost. Sonja Stojanović, direktorka Centra za civilno-vojne odnose upozorila je predstavnike političkih partija da uspostave razliku između usvajanja i implementacije nacrta dokumenata. Takođe ih je zamolila da se fokusiraju na interese koji su po prirodi bezbednosni. Jelena Milić je izrazila uverenje da je u opticaju više od trideset strateških dokumenata koji su međusobno protivrečni. Kritikovala je opredeljenje elita da se pokuša uspostaviti ravnoteža između tri težišta spoljne politike Srbije: EU, Rusije i Kosova.

      Treći panel započet je pitanjem, pružaju li nacrti dokumenata mogućnost da bezbednosna politika bude uopšte definisana? Đorđe Vučinić, predstavnik privatne bezbednosne kompanije „Securitas“, izjavio je kako je fasciniran potpunim izostavljanjem sektora privatne bezbednosti iz nacrta dokumenata. Predstavnik Bezbednosno informativne agencije (BIA), Miroslav Panić izjavio je kako je jedini predstavnik državne administracije prisutan na skupu. On je dodao, da tri godine unazad niti jedan predstavnik BIA nije bio pozvan da učestvuje u radu na izradi nacrta.

      Ivan Vejvoda iz Balkanskog fonda za demokratiju protumačio je kao suštinske elemente politike u Srbiji: da više neće voditi niti jedan rat, odnosno, da su njene vlasti rešene da Srbiju učine delom evropske porodice naroda, te da u skladu sa tim prihvataju evropske vrednosti. Dragan Simić sa Fakulteta političkih nauka kritikovao je propust da se navedu glavne društvene grupe, kao objekti kojima se nacrti obraćaju.

      Bogoljub Milosavljević, profesor Univerziteta Union ocenio je da se nacrtom SNB ne uspostavlja sistem nacionalne bezbednosti. Takođe, zato što nisu jasno definisani interesi i ciljevi autori i nisu mogli uraditi bolji posao. U delu posvećenom demokratskoj civilnoj kontroli, Miroslav Hadžić je na komentar Miroslava Panića, kako postojeći zakoni nude dovoljno mehanizama za njeno ostvarenje, rekao da ostaje problem političke volje.

      U zaključnom razmatranju, Miroslav Hadžić je ponovio tezu o ceni bezbednosti, tumačenoj kroz pitanje, „šta se želi žrtvovati“. On je, u ime organizatora, uputio Ministarstvu odbrane poruku da namera nije bila da se ma ko uvredi, već da se razmene gledišta i na taj način dođe do kvalitetnijih nacrta. Najzad, potrebno je razdvojiti raspravu o nacrtima SNB i SO. Važno je naglasiti, rekao je naposletku Hadzic, da kako jedan tako i drugi dokument u sebi sadrže elemente novog, izmenjenog poimanja bezbednosti.

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •