•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Prva generacija reformi u sektoru bezbednosti je okončana

    •  
    • Datum: 18. novembar 2009.
      Raspravi je prisustvovalo više od 60 predstavnica i predstavnika stručne javnosti. Skupština Grada, 16. novembar 2009.
      Raspravi je prisustvovalo više od 60 predstavnica i predstavnika stručne javnosti. Skupština Grada, 16. novembar 2009.
      Izlaganje Rize Haljimiija, pored njega su Saša Janković (desno) i Tamaž Tot (levo)
      Izlaganje Rize Haljimiija, pored njega su Saša Janković (desno) i Tamaž Tot (levo)
      Vojin Dimitrijević. Skupština Grada, 16. novembar 2009.
      Vojin Dimitrijević. Skupština Grada, 16. novembar 2009.

      Centar za civilno vojne-odnose je 16. novembra u Skupštini grada Beograda organizovao javnu raspravu o dometima i dostignućima reforme sektora bezbednosti u Srbiji. Povod za ovaj događaj je objavljivanje prvog „Godišnjaka reforme sektora bezbednosti u Srbiji“ za 2008. godinu. Godišnjak je rezultat dvogodišnjeg istraživačkog radu tokom kojeg su sakupljeni i analizirani javno dostupni podaci o reformi. Na osnovu prikupljenih podataka do kraja 2008. godine u skladu sa inovativnim Indeksom reformisanosti sektora bezbednosti, predočene su ocene o reformisanosti državnih institucija koje koriste sredstva prinude (vojske, policije, službi) i institucija zaduženih za njihov nadzor (Parlamenta, nezavisnih nadzornih tela, organizacija civilnog društva).

      U javnoj raspravi učestvovalo je šesdeset učesnika koji su predstavnici institucija sektora bezbednosti (Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave za sprečavanje pranja novca) ali i drugih državnih instituicja (Kancelarije za evropske integracije, Ministarstva rada i socijalne politike), nezavisnih nadzornih tela, privatnih bezbednosnih kompanija, medija i organizacija civilnog društva. Predstavnici Centra su predstavili projekat „Mapiranje i monitoring reforme sektora bezbednosti“ čiji je deo i pilot verzija Indeksa reformisanosti sektora. Opšti nalaz istraživačkog tima Centra jeste da su okončane reforme institucija sektora bezbednosti koje spadaju u korpus reformi prve generacije, a to su uspostavljanje odgovarajućih institucionalnih i normativnih pretpostavki za delovanje institucija sektora i nadzornih institucija. Međutim, nije postignut značajan napredak kada je reč o uspostavljanju odgovarajuće kulture koja treba da bude potpora funkcionisanju tih institucija, što je domen reformi druge generacije. Fokus celodnevne rasprave je bio na četiri osnovne teme: transparentnosti kao preduslovu efikasnog nadzora reforme sektora bezbednosti, poštovanju ljudskih i manjinskih prava od strane institucija sektora, ulozi političara i stranaka i ulozi organizacija civilnog društva u reformi sektora bezbednosti.

      Diskusanti na temu transparentnosti sektora bezbednosti su bili predstavnici nezavisnih nadzornih tela: Rodoljub Šabić, Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Radoslav Sretenović, državni revizor, Vladimir Janković, zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije, i Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. Oni su se složili da je potrebno naći ravnotežu između prava građana na informisanost i dostupnost informacija od javnog značaja i legitimne potrebe da građani ostanu uskraćeni za neke informacije čije bi objavljivanje ugrozilo bezbednost. Taj balans je delimično definisan postojećim zakonskim normama koje ograničavaju pristup određenim informacijma vezanim za rad institucija sektora bezbednosti, za šta je primer novi Zakon o javnim nabavkama usvojen početkom 2009. godine. Da bi bili jasno postavljeni kriterijumi za zaštitu određenih podataka, neophodno je što pre usvojiti Zakon o tajnosti podataka. Govornici su se složili da neobjavljivanje informacija šteti ugledu samih institucija u sektoru bezbednosti jer smanjuje vidljivost pozitivnih dostignuća i promena u ovim institucijama. Istaknuto je i da preregulisanost obesmišljava princip poverljivosti i tajnosti i gubi se suština informacija koje treba da budu tajne. Najveću pažnju u svojim izalganjima svi govornici su posvetili potrebi da se unapredi finansijska transparentnost u radu državnih institucija u sektoru bezbednosti. Govornici su u  najveće prepreke povećenju transparetnosti svrstali nepostojanje „anti-korupcijske kulture“ u društvu i institucionalne prepreke poput nedostatka resursa raspodeljenih za rad Državne revizorske institucije, kao i neadekvatne norme koje onemogućavaju, na primer, Povereniku da pokrene prekršajni postupak u slučaju nepoštovanja odredbi Zakona o slobodnom pristupu informacijma od javnog značaja.

      Na pitanja Bogoljuba Milosavljevića o poštovanju ljudskih i manjinskih prava od strane institucija sektora bezbednosti, ali i poštovanju ljudskih prava pripadnika tog sektora diskutovali su Saša Janković, Zaštitnik građana, Tamaž Tot, narodni poslanik Demokratske stranke, Riza Halimi, narodni poslanik Partije za demokratsko delovanje i član Poslaničke grupe manjina i Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava. Generalna ocena koju su autori Godišnjaka izneli prema kriterijumu poštovanja ljudskih prava od strane institucija sektora bezbednosti je relativno niska. Učesnici diskusije izneli su stav da unapređen stepen poštovanja prava u odnosu na period Miloševićeve vladavine. Diskriminaciju ipak i dalje trpe pripadnici manjinskih zajednici, pre svih Romi i Albanci. Najvidljiviju diskriminaciju pripadnici manjinskih zajednica trpe usled nepoznavanja srpskog jezika, ali i usled neuključenosti pripadnika manjinskih zajednica u institucije sektora, posebno u rad pravosudnih organa. U prilog ovome izneti su i nalazi Beogradskog centra za ljudska prava da veliki broj zatvorenika tvdri da im nisu saopšteni ili nisu razumeli razloge lišavanja slobode, niti im je omogućen kotakt sa advokatom i lekarom na njihovom jeziku. Vojin Dimitrijević istakao je da najveću diskriminaciju trpe oni građani i građanke kod kojih je došlo do kumulacije više manjinskih osobina, prema više kriterijuma (nacionalne pripadnosti, veroispovesti, seksualne orijentacije). Kada je reč o poštovanju prava pripadnika sektora najbolja institucionalna garancija za poštovanje njihovih prava jeste da se o njihovim pravima brinu iste one institucije nadležne za poštovanje prava svih građana i državnih službenika.

      Uvod u diskusiju o ulozi političara i političkih stranaka u reformi sektora bezbednosti su ponudili narodni poslanici iz vladajuće koalicije, Meho Omerović, i iz opozicione LDP, Zoran Ostojić. Diskusanti su ponudili oprečne stavove o tome da li postoji opšti konsenzus o tome šta su prioriteti bezbednosne politike Srbije. Konsenzus postoji oko toga da postojeća normativna rešenja na zadovoljavajući način regulišu podelu i nadležnosti svake od grana vlasti u odnosu na institucije sektora. Međutim, u toku panela iznete su i ocene da institucionalna rešenja trpe devijacije u toku primene u praksi kao i da funkcionisanje sistema bezbednosti zavisi od ličnosti koje zauzimaju najvažnije pozicije u njemu.

      Poslednji panel javne rasprave je bio posvećen ulozi organizacija civilnog društva u reformi sektora bezbednosti i politici bezbednosti uopšte. Diskutanti ove sesije su bili Nataša Dragojlović iz Evropskog pokreta u Srbiji, Zoran Marković iz Centra za razvoj neprofitnog sektora i Sonja Stojanović iz CCVO. Oni su ponudili svoja viđenja o tome šta su najveći doprinosi OCD, koje metode rada daju najbolje rezultate, kao i koji su to prioriteti u radu ovih organizacija u bliskoj budućnosti. Najvažniji doprinos rada ovih organizacija je stavljanje na agendu tema kao što su demokratski nadzor sektora, nužnost usklađivanja rešenja i praksi sa međunarodnim standardima, ali i doprinos promeni političke kulture društva. Izazov koji stoji pred ovim organizacijama jeste da rade na povećanju svojih kapaciteta, znanja i ekspertize za pojedine oblasti kako bi mogli da ponude konkretne predloge praktične politike organima državne uprave i time budu partner a ne samo kritičar rada ovih institucija. Neke od tema koje su istaknute kao naročito relevantne u budućem radu OCD jesu nadzor javnih finansija, monitoring demokratičnosti sektora bezbednosti, ali i bavljenje oblašću ljudske bezbednosti i nuđenje rešenja za ubrzavanje bezbednosne integracije naše zemlje u EU.

      Medijski izveštaj sa rasprave možete videti prateći link.

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •