•  
        • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića

          • O propustima u istrazi ubistva Olivera Ivanovića i uslovima koje je potrebno ispuniti da bi slučaj bio rešen pisao je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević.

        • Uzbunjivači u policiji: Zapadni Balkan
          • Publikacije

          • Autor: Jovan Nicić
          • Uzbunjivači u policiji: Zapadni Balkan

          • Analiza bi trebalo da posluži kao polazište stvarne procene uzbunjivanja i zaštite uzbunjivača u policiji i razgovora o značaju ovog mehanizma u borbi protiv korupcije.

        • Studentima KPA treba više prakse, a manje teorije
          • Publikacije

          • Autor: Ana Milosavljević, Saša Đorđević
          • Studentima KPA treba više prakse, a manje teorije

          • „Tek kada sam počela da radim u policiji shvatila sam da na praksi u KPA nismo upoznali čak ni osnove policijskog posla. Svaki akademac treba da prođe bar godinu dana klasičnog policijskog posla kako bi upoznao posao i problematiku, i kasnije bio dobar rukovodilac."

        • Da li znamo šta kupujemo?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Da li znamo šta kupujemo?

          • Istraživačica BCBP Katarina Đokić pisala je o problemima aktuelnih praksi pri nabavkama za potrebe Vojske Srbije.

        • Stavovi građana Srbije o policiji - 2018
          • Publikacije

          • Autor: Bojan Elek , Saša Đorđević
          • Stavovi građana Srbije o policiji - 2018

          • Poverenje u policiju raste uporedo sa percepcijom korupcije i utiskom da je rad policije politizovan, glavni je zaključak četvrtog po redu istraživanja javnog mnjenja „Stavovi građana o policiji" koje Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) sprovodi kao član regionalne mreže ...

        Zločin bez kazne: ubistvo Olivera IvanovićaUzbunjivači u policiji: Zapadni BalkanStudentima KPA treba više prakse, a manje teorijeDa li znamo šta kupujemo?Stavovi građana Srbije o policiji - 2018
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2012
          • Šta je „Državna tajna" u Srbiji

          • Istraživač BCBP Marko Milošević analizira politiku tajnosti u Srbiji, podvlači propuste u trenutnom zakonskom uređenju i predstavlja principe po kojima će ova oblast biti regulisana širom Evropske unije.

        • Srbija ima Zakon o tajnosti podataka koji je manje-više usklađen sa evropskim standardima, ali je njegova primena i dalje turobna. Oznake tajnosti stavlja ko hoće, kad hoće i kako hoće, mehanizmi za nadzor su minimalni, a oni koje država propisuje su odsutni. U pogledu slobode pristupa informacijama od javnog značaja, tajnost je i dalje među najčešćim razlozima odbijanja pristupa - često neosnovano, kao što pokazuje praksa Poverenika.

          Namera ovog zakona bila je uređene haotične šume propisa koje uređuju oblast tajnih podataka. Više stotina podzakonskih akata iz doba različitih Jugoslavija i Srbija, služilo je kao osnov za uskraćivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Jednim sveobuhvatnim zakonom htelo se ujednačiti polje tajnosti, preispitati dosadašnja praksa i učiniti podložnim kontroli svaki uskraćeni zahtev za informacije koji se pozivao na tajnost podataka. Od juna 2010. godine, usvajanjem neophodnih podzakonskih akata, Zakon o tajnosti podataka trebao je da bude u širokoj primeni.

          Iako Zakon propisuje samo 4 stepena tajnosti - državna tajna, strogo poverljivo, poverljivo i interno, građani Srbije, oktobra 2012. godine, i dalje ne znaju šta je to, zapravo, državna tajna, niti koje su odrednice drugih nivoa klasifikacije. Ali zato još uvek postoje službena tajna, vojna tajna i drugi, prevaziđeni, oblici klasifikacije, sa nejasnim mehanizmima kontrole. U periodu od 6 meseci od stupanja na snagu zakona, Vlada je bila u obavezi da usvoji svu neophodnu podzakonsku regulativu kojom bi se omogućila primena zakona. Veći broj uredbi je usvojen, probijanjem svih zakonskih i pristojnih rokova, ali Uredba o bližim kriterijumima stepenovanja klasifikovanih dokumenata (ili dokument sličnog naziva ali iste intencije) nije među njima. Bez jasno propisanih kriterijuma šta je, npr. državna tajna, ne može se ni pravilno utvrditi ni kako se informacija tog nivoa tajnosti može propisno čuvati. Takođe, u odsustvu obznane šta je državna tajna i na koji se način ona čuva, nije moguće ni propisati kako krivično goniti osobe koje neovlašćeno odaju državnu tajnu.

          Nemogućnost primene Zakona jedna je od postojećih devijacija. Drugu devijaciju čini odsustvo nadzora nad primenom postojećih odredbi zakona. Naime, za nadzor je imenovano Ministarstvo pravde, koje, po rečima Poverenika (na skupu 1.oktobra) ima „možda jednog, a možda nijednog“  inspektora za nadzor nad primenom zakona. U praksi to znači da ne postoji, na primer, odgovornost za nepridržavanje odrebi zakona u pogledu čuvanja tajnih dokumenata ili pak njihove distribucije. Još je manje poznato kako se onda kontroliše primena prevaziđenih, ali još uvek prisutnih, politika tajnosti uređenih različitim uredbama i internim aktima.

          Da je uređivanje politike tajnosti i dalje vrlo aktuelna tema pokazuju i dva nedavno održana međunarodna skupa koja su imala istovetne ambicije - da ukažu na potrebu preciznijeg i utemeljenijeg razgraničenja slobode pristupa informacijama i očuvanja nacionalne bezbednosti. Centar za unapređenje pravnih studija u saradnji sa misijom OEBS 1. oktobra u Beogradu organizovao skup sa žejom da ukaže na propuste u politici tajnosti u Srbiji dve godine od usvajanja pomenutog zakona. U organizaciji Open Society Justice Initiative je u Kopenhagenu 20. i 21. septembra održan seminar o utvrđivanju Globalnih principa nacionalne bezbednosti i prava na informacije, Ovaj skup je pokazao da uskraćivanje informacija pod okriljem tajnosti nije samo specifičnost Srbije, već da predstavlja globalni izazov. Takođe, na skupu se diskutovalo o principima koji bi na nivou Evropske unije, postavili standarde u oblasti klasifikacije podataka, koji bi potom bili pretočeni u zakonska rešenja zemalja članica EU. Ponuđena rešenja imala bi za cilj prevazilaženje spornih i nejasnih granica između slobodnog pristupa informacijama i (često arbitrarno dodeljivane) tajnosti podataka.

          Pa gde se to Srbija, u pogledu politike tajnosti, danas nalazi? Smisao zakona bio je da se smanji broj propisa, da se uredi oblast tajnosti, te da se procene postojeći tajni dokumenti i da se, po rečima tadašnjeg sekretara Ministarstva pravde, „sa oko 80% dokumenata skine oznaka tajnosti“. Nije moguće precizno utvrditi šta je neophodno ispuniti da bi se dodelila neka oznaka tajnosti, još je manje poznato ko, kako i koliko često kontroliše rad državnih organa u oblasti tajnosti. Najposle, do sada nije skinuta nijedna oznaka tajnosti sa dosada klasifikovanih dokumenata. Sudeći po ovim pokazateljima,zakon postoji samo na papiru, bez obznanjene intencije da se on i sprovodi.

        • Tagovi: Zakon o tajnosti podataka, tajnost podataka, sloboda pristupa informacijama, Marko Milošević
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •