•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Žene u sektoru bezbednosti ne prijavljuju diskriminaciju

    •  
    • Datum: 30. novembar 2012.
      Žene u sektoru bezbednosti u Srbiji ne prijavljuju diskriminaciju, a glavna parola je "ćuti, jer se ništa neće promeniti", ocenjeno je na skupu o mehanizmima zaštite od rodne diskriminacije u sektoru bezbednosti koji je 30. novembra organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) u saradnji sa Ženevskim centrom za kontrolu oružanih snaga (DCAF).

      BCBP i DCAF su ugostili predstavnike holandske vojske i policije koji su učesnicima skupa preneli iskustva u prevenciji rodno zasnovane diskiminacije zaposlenih u sektoru bezbednosti
      BCBP i DCAF su ugostili predstavnike holandske vojske i policije koji su učesnicima skupa preneli iskustva u prevenciji rodno zasnovane diskiminacije zaposlenih u sektoru bezbednosti
      Istraživanja pokazuju da slučaj diskriminacije u sektoru bezbednosti Srbije najverovatnije neće biti ni prijavljen, već će diskriminisana osoba nastaviti da trpi diskriminaciju, a razlozi neprijavljivanja su strah od odmazde, teškoće u dokazivanju i slabost mehanizama zaštite od diskriminacije unutar samih institucija, istakla je Istraživačica BCPB Maja Bjeloš na okruglom stolu održanom u biblioteci BCBP.

      Kako je rekla, rizici od pojave diskriminacije su tradicionalno muško okruženje u sektoru bezbednosti, kriterijumi za prijem na posao, opis posla, mogućnost usavršavanja i kriterijumi za napredovanje.

      Razlozi za diskriminaciju

      Glavni razlog zašto se diskriminacija ne prijavljuje je strah od odmazde jer onaj koji vrši diskriminaciju prolazi sa blagom kaznom ili bez sanksija.

      "Jedina osoba koja bi realno trpela posledice je i dalje diskriminisana osoba koja bi bila izložena preziru kolega, izolaciji, maltretiranju ili premeštena na drugo radno mešto što je najčešće rešenje", kazala je Bjeloš.

      Iako postoje zakonski okvir i pravila službe kojima je regulisano pitanje diskriminacije, učesnici skupa su ocenili da nije jasno šta se podrazumeva pod diskriminatorskim ponašanjem.

      Bjeloš je istakla da žene nemaju dovoljno poverenja u postojeće mehanizme koji nisu dosad postupali po prijavi o diskriminaciji što znači da nema ohrabrujućih primera da je diskriminator kažnjen.

      Prema njenim rečima, na neprijavljivanje diskriminacije utiče i organizaciona kultura bezbednosnih institucija po kojoj zaposleni koji se suočavaju sa problemima na radu "ne treba da se žale, već da budu jaki i idu dalje".

      “Uverenje je da zaposleni treba da budu i psihički i fižički izdržljivi, jer ko se žali taj nije dobar ni policajac ni vojnik”, kazala je ona.

      Istaknuto je da bi trebalo raditi na osnivanju mreže za okupljanje žena, slično mreži policajki Jugoistočne Evrope, u okviru koje bi mogle da razmene svoje probleme i deluju kao grupa za pritisak prema donosiocima političkih odluka.

      Modeli zaštite

      Dominantan model zaštite prava zaposlenih u sektoru bezbednosti je hijerarhijski što znači da diskriminisana osoba mora da se obrati pretpostavljenom.

      Takođe, dostupnost mehanizama zaštite nije ista za civilna i vojna lica, odnosno policijske službenike. Takođe, mehanizmi zaštite nisu isti za one koji rade u sedištu ministarstva ili van njega.

      “Pravilo službe u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) je takvo da se zaposleni za problemima obraćaju nadležnima unutar sistema. Kršila bi se pravila službe ako bi se obratili nekome van sistemima, kao što je poverenik za zaštitu ravnopravnosti”, istakla je Maja Bjeloš.

      Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti EU predviđa uvođenje "osobe od poverenja" koja nije na hijerarhijski višoj poziciji već su je izabrale kolege. Njen zadatak je da uoči dksriminaciju i savetuje, ali nema ovlašćenja da prekine diskriminatorno ponašanje, rečeno je na skupu.

      Ta institucija zasad postoji u BIA i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

      Učesnici skupa su istakli da su ponekad i muškarci diskriminisani. Jedan od učesnika debete prokomentarisao je da je sadašnji zakon o Vojsci Srbiji na štetu muškaraca jer je uslov za prijem u vojnu službu da je muškarac služio vojni rok sa oružjem, a za žene taj kriterijum ne postoji, zbog čega žene lakše prolaze na konkursima za posao.

      Iskustvo iz Holandije

      Kristin Vermu, potpukovnica u holandskoj Žandaremeriji i bivša savetnica za rodna pitanja u Generalštabu Holandije navela je da je od 1978. kraljevska vojna akademija u Holandiji otvorena i za žene.

      Prve žene u holandskoj mornarici pojavile su se 1985. godine, a prva žena general promovisana je 2006. godine. U holandskoj armiji je trenutno 45.000 vojnih lica i 19.000 civilnih lica od čega je 9% žena među vojim licima i 24% među civilima.

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •