•  
        • Ka bezbednim javnim skupovima
          • Publikacije

          • Autor: Lazar Čovs
          • Ka bezbednim javnim skupovima

          • Saradnik BCBP Lazar Čovs u ovom priručniku odgovara na pitanje kako organizovati javni skup koji će biti bezbedan za učesnike i učesnice.

        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        Ka bezbednim javnim skupovimaVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Vojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijePravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatu
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2012
          • Uvek žena, nikad koleginica

          • Kvalitativna studija prepreka sa kojima se suočavaju žene zaposlene u policiji i vojsci Srbije. Autorke publikacije su istraživačice BCBP Maja Bjeloš i Gorana Odanović i direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić, uz pomoć stručne saradnice Zorice Mršević i saradnice u istraživanju Aurelije Đan.

        • I pored vidnog napretka u prijemu žena u policiju i vojsku, čini se da se sistemi bezbednosti i odbrane prilagođavaju promenama „u hodu“, odnosno da ne postoji jasan plan za integrisanje politike rodne ravnopravnosti u sistem obuke, razvoj i vođenje karijere žena. Žene su i dalje, uprkos značajnim reformama, znatno manje zastupljene na operativnim poslovima, kao i na višim komandnim i rukovodećim mestima.

          Žene su tokom protekle decenije dobile mogućnost da se zapošljavaju u policiji i vojsci u značajno većoj meri nego što je to ranije bio slučaj. Pored toga, u poslednjih nekoliko godina zaokružen je zakonodavni i institucionalni okvir za rodnu ravnopravnost i zaštitu od diskriminacije. Nedavno je usvojen i Nacionalni akcioni plan za primenu UN SBR 1325 - Žene, mir i bezbednost (2010-2015) kojim su predviđene i posebne mere za uvođenje rodne perspektive u rad sektora bezbednosti.

          Ipak, izazovi sa kojima se žene suočavaju u tradicionalno muškim radnim sredinama su brojni i obuhvataju ograničenja vezana za prijem na školovanje, usavršavanje i napredovanje, zatim teškoće usklađivanja profesionalnog i privatnog života, kao i širok spektar verbalnih i neverbalnih ponašanja kojima se favorizuju uvredljivi, neprijateljski i ponižavajući stavovi o ženama.

          Žene još uvek nemaju jednake mogućnosti za školovanje za policijski i vojni poziv iz razloga što je upis na Kriminalističko-policijsku akademiju i Vojnu akademiju uslovljen kvotama, tj. „gornjim granicama“ za prijem žena u ove obrazovne ustanove. Policijska i vojna profesija je i dalje opterećena predrasudama da je za njihovo obavljanje od presudne važnosti fizička snaga, a manje intelektualna sposobnost za obavljanje posla, posedovanje različitih veština komunikacije i sl. Žene se percipiraju kao fizički slabije od muškaraca i u skladu s tim dominantno mišljenje je da ne mogu obavljati policijske i vojne poslove jednako dobro kao muškarci.

          Takođe, u skladu sa dominantnim predrasudama o tome da su žene osećajnije, pedantnije, analitične, zatim bolje u poslovima nege, pružanja pomoći drugima, interpersonalnim odnosima i u obavljanju drugih dužnosti koje ne zahtevaju fizičku snagu, one su generacijama zastupljene na određenim tipovima poslova koji neformalno važe za “ženske poslove” i teže se probijaju ka “muškim poslovima” - poslovima u specijalnim jedinicama, trupi itd.

          Uočava se nepisano pravilo da najveći broj žena u policiji i vojsci može da napreduje samo do određenih nivoa i činova kada im karijera ne ide više uzlaznom linijom nego stagnira. I u ovom, kao i prethodnom slučaju glavni uzrok je postojanje stereotipa i predrasuda da su muškarci bolji rukovodioci od žena.

          Žene se suočavaju i sa poteškoćama u usklađivanju profesionalnog i privatnog života koje se najčešće mogu odraziti na napredovanje ili napuštanje posla. Razlog zbog kojeg žene ipak uspevaju da obavljaju određene poslove u policiji i vojsci i da se usavršavaju jeste podrška porodice a ne podrška sistema i kolega.

          U dosadašnjoj praksi unutrašnji organi i mehanizmi u policiji i vojsci nisu evidentirali a time ni sankcionisali nijedan slučaj diskriminacije na osnovu pola. Žene zaposlene u policiji i vojsci se retko javno izašnjavaju o diskriminaciji kojoj su izložene, a uopšte je ne prijavljuju strahujući da bi to moglo imati negativne posledice na njihovu karijeru i radno-pravni status. Žene se zato, i pored brojnih institucionalnih organa koji su im na raspolaganju i seta antidiskriminatornih zakona i drugih propisa koji su u Srbiji usvojeni proteklih godina, i dalje osećaju nezaštićeno.

          SADRŽAJ:

          • Preporuke | 10 |
          • I. O istraživanju | 13 |
          • II. Diskriminacija žena u Srbiji - opšti trendovi | 17 |
          • III. Žene u policiji | 21 |
          • IV. Žene u vojsci | 39 |
          • V. Pravna zaštita od diskriminacije | 51 |
          • VI. Institucionalni mehanizmi za zaštitu od diskriminacije | 55 |
          • Literatura | 64 |
          • O istraživačkom timu | 68 |

           

        • Tagovi: rodna ravnopravnost, policija, vojska, Srbija, Maja Bjeloš, Gorana Odanović, Sonja Stojanović Gajić
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •