•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Srbija i NATO: vreme je za drugačiji diskurs

    •  
    • Datum: 17. jul 2013.

      U organizaciji Novog magazina, koji, kako se izrazila direktorka i glavna i odgovorna urednica Nadežda Gaće, proteklih meseci nastoji da (ponovo) otvori one teme koje se u našem društvu doživljavaju kao „zabranjene“, 17. jula je održan okrugli sto na temu „Da li će se menjati odnos Srbije i NATO posle početka pregovora o priduživanju EU“. Tim povodom, u drugom panelu, koji je bio posvećen stavovima predstavnika civilnog društva, gostima se obratila i direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić.

      Kako Srbija danas sarađuje sa NATO?

      Pomoćnik ministra odbrane Miroslav Jovanović izlaže. Copyright Ministarstvo odbrane 2013
      Pomoćnik ministra odbrane Miroslav Jovanović izlaže. Copyright Ministarstvo odbrane 2013

      Okrugli sto je otvoren izlaganjima predstavnika državnih institucija direktno uključenih u procese saradnje Srbije i NATO, Ministarstva odbrane (MO) i Ministarstva spoljnih poslova (MSP) i to u okviru prvog panela nazvanog „Razvoj i perspektive odnosa Srbije i NATO“. Pomoćnik ministra odbrane za politiku odbrane, Miroslav Jovanović ukratko je predstavio najvažnije mehanizme saradnje sa NATO: proces planiranja i pregleda (PARP), individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) - koji uključuje ciljeve i konkretne aktivnosti u sastavu učešća Srbije u programu PzM; usvajanje standarda koje sadrži Koncept operativnih sposobnosti (Operational Capabilities Concept, OCC) koji je od naročitog značaja za podizanje interoperabilnosti oružanih snaga Srbije; saradnju u okviru programa izgradnje integriteta (Building Integrity - BI), sa ciljem otkrivanja i suzbijanja rizika od korupcije i najzad, rad Grupe za reformu odbrane (Defence Reform Group, DRG) koja je prevashodno zadužena za ekspertsku podršku postizanju ciljeva Partnerstva.

      Jovanović je naročito istakao kako će se tokom 2013. približno 500 pripadnika vojske, uz znatno manji broj policajaca naći u mirovnim operacijama, što svedoči o opredeljenosti Srbije da pruži konkretan doprinos globalnoj bezbednosti. Zanimljiv je i stav pomoćnika ministra da se i to da pripadnici Vojske Srbije obezbeđuju administrativnu liniju prema Kosovu i Metohiji, te da u sastavu svojih redovnih zadataka pomažu lokalnom stanovništvu (što je vid civilno-vojne saradnje, skraćeno CIMIC) samo za sebe predstavlja svojevrsnu mirovnu misiju. Na ovim zadacima je svakodnevno angažovano 2,000 ljudi, što govori o značajnom naprezanju sistema kako bi se ispunila jedna od njegove tri osnovne misije, naglasio je Jovanović.

      U narednom izlaganju, Dijana Ivančić, načelnica Odeljenja za NATO i PzM u Sektoru za bezbednosnu politiku Ministarstva spoljnih poslova, istakla je napore uložene u pripremu IPAP-a Srbije za 2013-2014. godinu, koji će zameniti prethodni, takođe dvogodišnji dokument. Prve reakcije predstavnika NATO na gotov tekst dokumenta su, prema njenim rečima, pozitivne i očekuje se da okvir za saradnju Srbije sa ovom organizacijom bude brzo usvojen. Kao nove a važne oblasti saradnje, ona je istakla „javnu diplomatiju, nove bezbednosne izazove i mogućnost nastavka finansiranja troškova reforme kroz poverilačke fondove“.

      Predstavnici države, zaključila je Ivančićeva, „prepoznaju vrednosti NATO, pre svih obezbeđivanje stabilnosti regiona Zapadnog Balkana“. Međutim, kao ograničavajući faktori buduće saradnje ostaju sećanje na bombardovanje i aktuelno učešće NATO u izgradnji kosovskih bezbednosnih snaga, koje će u 2013. godini - po svemu sudeći - poneti ime vojske Kosova.

      Nalazi istraživanja javnog mnjenja: građani ostaju protiv članstva u NATO

      Usledilo je predstavljanje nalaza istraživanja javnog mnjenja agencije IPSOS stratedžik marketing, koje je pokazalo kako svega pet odsto ispitanika podržava NATO, dok bi za priključenje Srbije tom savezu glasalo 13 odsto njih. Pritom, za pridruživanje su uglavnom mladi do 30 godina, i visokoobrazovani, češće muškarci nego žene, istakao je istraživač IPSOS-a Marko Uljarević. Da građani itekako razmišljaju, pokazuje nalaz prema kome je veći broj onih koji smatraju da je biti član NATO „korisno“ za Srbiju - 25%. Građani ostaju, međutim, protivni ideji ulaska, i to najpre zbog nasleđa odnosa tokom 90-ih koji su kulminirali bombardovanjem.

      Civilni sektor: vreme je za promenu diskursa

      Kao što se i moglo očekivati, puno zanimljivih argumenata „za“ i „protiv“ članstva Srbije u NATO moglo se čuti iz redova civilnog sektora - mada je naziv drugog panela glasio „da li će se menjati odnos Srbije i NATO posle početka pregovora o priduživanju EU“. Profesor Fakulteta političkih nauka, Predrag Simić pomalo iznenađujuće je izjavio kako je Srbija, zapravo, najbliža članstvu bila u aprilu 2001, kada je uz podršku zvaničnika u Briselu predupredila eskalaciju krize u području Preševa, Medveđe i Bujanovca (PMB). On smatra kako je velika greška u politici Srbije što je propušten taj trenutak - Srbija bi bolje zaštitila svoje interese da je tada vođena drugačija politika, odnosno da se opredelila za članstvo. On je, ostavljajući po strani uvrežene argumente obe „strane“ u raspravi o članstvu, istakao kako moramo najzad razumeti da je EU - a potom i NATO - ono što je „Zapad sa velikim Z“, „zapadna civilizacija“ u ovom trenutku, te da će to i ostati, bez obzira na probleme uzrokovane ekonomskom krizom, neuspehom misije u Avganistanu i drugim izazovima modernog vremena.

      Sonja Stojanović Gajić učesnica okruglog stola. Copyright Novi magazin 2013
      Sonja Stojanović Gajić učesnica okruglog stola. Copyright Novi magazin 2013

      Direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić je istakla kako su procesi pristupanja EU i NATO u značajnoj meri kompatibilni, te da međusobno ne uslovljavaju jedan drugi. Poređenjem ciljeva Partnerstva Srbije sa NATO i sadržajem pregovaračkih poglavlja 23 i 24, pokazala je kako se lekcije naučene u jednom procesu, stečeno znanje i iskustvo itekako mogu primeniti na drugi. Sonja kao prvenstveni problem, koji spada u domen odgovornosti političke elite, vidi „nekonzistentnost poruka“ koje se šalju, gde u javnosti nije jasno iskomunicirano šta su prioriteti politike odbrane, te koje su koristi od saradnje sa NATO. Istakla je kako nema razloga da ciljevi Partnerstva - budući da je reč o ciljevima politike - ostanu nepoznati građanima. U tom smislu, ponovila je kako je vreme da se Strategija nacionalne bezbednosti (SNB), koja je bez sumnje predstavljala značajan iskorak napred u trenutku njenog usvajanja, inovira. Sonja takođe smatra da političari svesno polarizuju javno mnjenje u Srbiji, zbog čega je teško voditi raspravu zasnovanu na racionalnim argumentima. Tako je 2004. godine - svega pet godina nakon bombardovanja - čak 37% građana bilo za članstvo, nasuprot 45% koji su bili protiv. Najzad, Sonja je pozvala sve prisutne da razmisle o tome kakvu raspravu o temi „Srbija i NATO“ zapravo želimo, ko su oni koje treba uključiti u diskurs, pošto je očigledno da način na koji se debata vodi u ovom trenutku ne daje rezultate.

      Da je Srbiji potrebna i nova Strategija spoljne politike, istakla je direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić. Ona je pozvala i na preispitivanje (odnosno napuštanje) same odluke o vojnoj neutralnosti, te opredeljenja da se bojkotuju skupovi na kojima su prisutni i predstavnici Kosova. Postavila je pitanje šta će se desiti kada misija KFOR bude završena, sa kim će Vojska Srbije održavati odnose i na koji način.

      Izlaganja panelista pratila je živa diskusija, koja se pre svega ticala prioriteta politike odbrane. General-major Mitar Kovač, načelnik Uprave za strateško planiranje MO, naglasio je kako se radi na analizi SNB, podsetio prisutne da proces njene revizije ne može biti u potpunosti - od početka do kraja - javan, ali i dodao dva kritička zapažanja: da postoje stvari koje se ne mogu promeniti samo retoričkim intervencijama; kao i to da nedostaje kritički ton, stav „druge strane“ u raspravi. Na to su novinari Novog magazina su istakli kako su pozvali i predstavnike organizacija i zemalja koje ne misle da je mesto Srbije u NATO, ali da se oni nisu odazvali. Generala u penziji Aleksandra Dimitrijevića zanimalo je ko je doneo odluku da se naoružanje nabavlja od Rusije. Pomoćnik ministra Jovanović je sa direktorkom BCBP diskutovao o granicama javnosti procesa, i istakao kako MO spremno dočekuje predpristupne pregovore Srbije sa Evropskom unijom.

      Pročitajte i medijski izveštaj B92 na engleskom jeziku.

      Izveštaj pripremio Marko Savković

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •