•  
        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        • Zaštita ličnih podataka čuva  individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
          • Publikacije

          • Autor: Jelena Pejić Nikić
          • Zaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora

          • Kako bezbjednosni organi treba da štite lične podatke kojim rukuju, zašto su za njih neophodna posebna pravila, i zašto su evropski propisi u ovoj oblasti važni za Srbiju, istraživačica BCBP Jelena Pejić pitala je Jurja Sajferta, advokata i evropskog eksperta u oblasti zaštite ličnih ...

        Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Vojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijePravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatuZaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        • Preuzeta fotografija sa B92

          Poslednjih pet godina je tokom septembra uvek aktuelna rasprava o održavanju Parade ponosa. U zavisnosti od toga ko raspravlja o ovom skupu, posmatra se kao svojevrsni trostruki problem - ugrožavanja bezbednosti, narušavanja morala, ili poštovanja ljudskih prava. Policija je uvek u središtu te rasprave. I ove jeseni sve tri strane pričaju o ulozi policije tokom održavanja Parade. Od policije se očekuje da se izjasni, a na raspolaganju su joj tri mogućnosti.

          Policija može da održi bezbednost na ulicama Beograda.To je dokazala i poslednjim primerom - fudbalskom utakmicom između reprezentacija Hrvatske i Srbije. Tada je angažovano 4000 policajaca, 700 redara, helikopterska jedinica, konjica, gradske sudije za prekršaj, tužilac, jedan tim Specijalne antiteroristička jedinica i dva tima Protiv teroristička jedinice. U organizovanju ove sportske priredbe bila je uključena i Bezbednosno-informativna agencija. I političari su dali obećanje da će svi biti bezbedni tokom fudbalske utakmice. Tom prilikom je izjavljeno i da će se Paradom ponosa baviti ako ta tema dođe do Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.

          Broj od 4000 policajaca za održavanje javnog reda i mira već nekoliko puta je pominjan u situacijama visokog rizika. Tako je bilo 2012. godine prilikom poseta državne sekretarke SAD Hilari Klinton i šefice diplomatije EU Ketrin Ešton, tokom 2011. prilikom posete ruskog premijera Vladimira Putina, kao i tokom protestnog skupa Srpske napredne stranke. Sve ovo navodi da policija ima unapred izrađen plan za održavanje bezbednosti u Beogradu u visoko rizičnim situacijama, koji se prilagođava svakom konkretnom slučaju.

          Policija treba da osigura bezbednost svih građana tokom Parade ponosa jer joj je to posao. Jedan od osnovnih principa rada policije, zacrtan još početkom XIX veka, jeste prevencija kriminala, nasilja i nereda. Pored principa, policiju obavezuje i Zakon o policiji. Prvi policijski posao je bezbednosna zaštita života, prava, sloboda i ličnog integriteta lica, kao i podrška vladavini prava (čl. 10, st. 1). Održavanje Parade ponosa je upravo sve to.

          Policija ne mora da radi tokom Parade ponosa. Zakon o policiji (član 138a, stav 10) omogućava policajcu da odbijeda izvrši zadatak usled neposredne opasnosti po život i zdravlje ili zbog neadekvatnih uslova za rad. Šta više, u slučaju da zaposleni u MUP odbije da radi, on ima pravo na naknadu u visini osnovne plate. Tako se može desiti da policajac odbije zadatak i ne reaguje na ugrožavanje bezbednosti tokom Parade, uz opravdanje da mu država nije obezbedila uslove za rad, a da pritom dobije dnevnicu. Nelogičnost ovog zakonskog rešenja je još očiglednija u situaciji kada veći deo budžeta MUP (više od 80%) odlazi na izmirivanje plata, te ostaje veoma malo sredstava za unapređenje uslova za svakodnevni rad policijskih službenika, čime raste i verovatnoća prekida policijskog rada i mogućnost novih štrajkova policajaca.

          Policija je dokazala da može održati bezbednost u visoko rizičnim situacijama i ima obavezu da zaštiti život, prava, slobodu i lični integritet ljudi i pruži podršku vladavini prava, ali Zakon o policiji omogućava policajcu da odbije da radi tokom Parade ponosa. U narednim danima saznaćemo da li će policija ove jeseni sa ponosom izvršiti svoje obaveze ili ne.

        • Tagovi: policija, parada ponosa, ljudska bezbednost, Saša Đorđević
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •