•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Izmene zakona i edukacija ključni za poboljšanje pristupa informacijama od javnog značaja

    •  
    • Datum: 06. februar 2014.
      Neophodno je izmeniti Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pooštravanjem kazni i povećanjem ovlašćenja Poverenika, a da bi se zakon efikasnije primenjivao moraju se sprovoditi obuke zaposlenih zaduženih za slobodan pristup informacijama, zaključak je skupa na kome je predstavljena publikacija „Slobodan pristup informacijama od javnog značaja – teorija i praksa".

      Oko 50 predstavnika državnih institucija, civilnog društva, medija i diplomata prisustvovalo je skupu
      Oko 50 predstavnika državnih institucija, civilnog društva, medija i diplomata prisustvovalo je skupu

      „Pravo na pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji je garantovano Ustavom i dodatno regulisano zakonom koji je na snazi od 2004. godine. Uz sve intervencije i poboljšanja, ovaj zakon je proglašen najboljim na globalnom nivou, ali problem predstavlja njegovo sprovođenje i primena“, istakao je izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović na konferenciji održanoj 6. februara 2014. godine u Medija centru.

      Istraživač BCBP Marko Milošević predstavio je kako državni organi primenjuju Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. On je istakao da javna preduzeća češće ne odgovaraju na zahteve za dostavljanje informacija u odnosu na lokalne samoupravame i državne organe. Milošević je ukazao i na postojanje „šume pravila“ koja regulišu oblast slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja.

      „Postoji 29 zakona i podzakonskih akata koja uređuju ovu oblast i onemogućavaju kvalitetan i efikasan rad državnih institucija u davanju informacija od javnog značaja. Sve to treba uzeti u obzir prilikom izrade novog zakona, ali to je samo prvi korak u njegovoj efikasnijoj primeni. Da bi se Zakon o slobodnom pristupu informacijama efikasno primenjivao neophodno je sprovoditi obuke zaposlenih. Istraživanje je pokazalo da organi lokalne samouprave smatraju da nemaju dovoljno adekvatno obučenog kadra da postignu kvalitetnu primenu zakona“, istakao je Milošević.

      Zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Stanojla Mandić ističe da je služba Poverenika, od kada je počela sa radom 2005. godine, rešila više od 20.000 slučajeva po žalbama za dostupnost informacija od javnog značaja, ali i da je broj žalbi u stalnom porastu.

      „Prošle godine je podneto 3.300 žalbi za pristup informacijama, što je 40% više nego li pre dve godine. Uzrok tog povećanja nije poznat - da li državni organi manje odgovaraju ili im se građani više obraćaju. Uspešnost rada Poverenika je oko 90%, ali je zabrinjavajuće da je procenat neizvršenih rešenja u odnosu na državna i javna preduzeća veoma visok i iznosi oko 77%“, istakla je Stanojla Mandić.

      Ivana Jeremić iz Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ističe da se revnosnije odgovara na zahteve za informacijama od javnog značaja koje upućuju nevladine organizacije nego li one koji dolaze od građana.

       „Procenat odgovora od strane državnih organa, lokalnih samouprava i javnih preduzeća uvek je bio veći ukoliko su upite slale nevladine organizacije. Razlog tome treba potražiti u većem uticaju nevladinih i drugih organizacija i njihovoj mogućnosti da izvrše dodatan pritisak. Odgovori na zahteve stižu najčešće u roku od 15 dana, ali često ne stignu odgovori na sva postavljena pitanja zbog nedovoljno preciznih zahteva građana, preobimnosti dokumenata, kao i nestručnosti osoba koje postupaju po zahtevima“, istakla je Jeremić.

      Skupu u Medija centru je prisustvovalo oko 50 učesnika i nakon uvodnih izlaganja publika je postavila niz pitanja o tome šta sve predstavlja kršenje prava na pristup informacijama od javnog značaja, zatim koje sve informacije ulaze u tu kategoriju, kao i šta onemogućava efikasniji rad službe Poverenika. Među učesnicima je bilo predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva kulture i informisanja, Nacionalne službe za zapošljavanje, brojnih organizacija civilnog društva, ambasade Francuske i Slovačke, međunarodnih organizacija i domaćih medija. 

      Nalazi istraživanja koje su sproveli BCBP i CINS, kao i preporuke za unapređenje pristupa informacijama od značaja, predstavljeni su u publikaciji „Slobodan pristup informacijama od javnog značaja: teorija i praksa“. Istraživanje i publikacija su proizvodi projekta koji je finansijski podržao Fond za otvoreno društvo Srbije u okviru programa „Transparentnost, odgovornost i javni integritet“. 
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •