•  
        • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića

          • O propustima u istrazi ubistva Olivera Ivanovića i uslovima koje je potrebno ispuniti da bi slučaj bio rešen pisao je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević.

        • Uzbunjivači u policiji: Zapadni Balkan
          • Publikacije

          • Autor: Jovan Nicić
          • Uzbunjivači u policiji: Zapadni Balkan

          • Analiza bi trebalo da posluži kao polazište stvarne procene uzbunjivanja i zaštite uzbunjivača u policiji i razgovora o značaju ovog mehanizma u borbi protiv korupcije.

        • Studentima KPA treba više prakse, a manje teorije
          • Publikacije

          • Autor: Ana Milosavljević, Saša Đorđević
          • Studentima KPA treba više prakse, a manje teorije

          • „Tek kada sam počela da radim u policiji shvatila sam da na praksi u KPA nismo upoznali čak ni osnove policijskog posla. Svaki akademac treba da prođe bar godinu dana klasičnog policijskog posla kako bi upoznao posao i problematiku, i kasnije bio dobar rukovodilac."

        • Da li znamo šta kupujemo?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Da li znamo šta kupujemo?

          • Istraživačica BCBP Katarina Đokić pisala je o problemima aktuelnih praksi pri nabavkama za potrebe Vojske Srbije.

        Zločin bez kazne: ubistvo Olivera IvanovićaUzbunjivači u policiji: Zapadni BalkanUnapređenje regulatornog okvira privatnog obezbeđenja i detektivske delatnostiStudentima KPA treba više prakse, a manje teorijeDa li znamo šta kupujemo?
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2014
          • Parapsihopatologija policije

          • Smeniti rukovodioce u policiji nije isto što i sistemski je urediti, ističe istraživač BCBP u analizi koja se bavi aktuelnim najavama kadrovskih promena u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije.

        • Političari često najavljuju smene policijskih rukovodioca. Ne postoje zvanična obaveštenja o razlozima njihove smene. Građani o tome saznaju putem medija i tabloida. To nije dobro, niti je transparentno. Da ne bude zabune, ti smenjeni rukovodioci su premešteni na druge pozicije u policiji. Primer je bivši komandant Žandarmerije Bratislav Dikić koji je postao savetnik direktora policije. To znači da nisu dobili otkaz, a navodno nisu obavljali svoj posao kako treba. Ili, još gore, okarakterisani su kao saradnici kriminalnih grupa.

          Već mesec dana građani slušaju o tome kako će smene u vrhu policije izmeniti postojeće loše stanje. Pored toga, građani saznaju da je reformu teško izvršiti jer postoje jaki otpori u vrhu policije. Slična priča primećena je i u septembru prošle godine kada je smenjen šef beogradske policije i najavljena ubrzana reforma. Isto je urađeno i u novembru 2012. godine kada je izjavljeno da će vrh policije - uključujući i direktora - biti smenjen zbog prisluškivanja predsednika države i tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade. Smeniti rukovodioce u policiji nije isto što i sistemski je urediti.

          Rešenje za rečenu parapsihopatologiju policije je jednostavno. Potrebno je napraviti sistem upravljanja ljudskim resursima, povećati kapaciteti unutrašnjih kontrolora policije i uraditi depolitizaciju policije.

          Za prijem u policijsku službu nije obavezan konkurs. Kriterijumi za napredovanje su tajni. Čak i za same policajce. Lista slobodnih radnih mesta u MUP-u ne postoji. Zbog toga je upitan način na osnovu kojeg se napreduje, a policiju treba da vode stručna i profesionalna lica.

          Sektor unutrašnje kontrole policije nije nezavisan u svom radu. Ministar unutrašnjih poslova može da spreči istragu koju vodi Sektor. Takođe, Sektor ne poseduje odgovarajuće ljudske, materijalne i finansijske sposobnosti. Devedeset zaposlenih u Sektoru zadužen je za kontrolu 46 hiljada zaposlenih u MUP-u. U takvim okolnostima postavlja se pitanje u kojoj meri Sektor može da uspešno da kontroliše policiju.

          Četrnaest godina nakon demokratskih promena u Srbiji još uvek nije razdvojena uloga Ministarstva i policije gde je „prvi“ zadužen da utvrdi prioritete u radu na osnovu potreba građana i obezbedi sredstva, dok je „drugi“ u obavezi da očuva i unapredi bezbednost građana. Policija treba da bude odgovorna izabranim institucijama, a ne podređena kontoli političkih predstavnika. A pogotovo ne treba da bude odgovorna kriminalnim grupama, kako pojedini političari danas tvrde da jeste.

          Krajnje je vreme da se krene sa rešavanjem pomenutih problema. Izgleda da će o tome da odluče predsednik Vlade i predsednik države. Najavljeno je da će o budućnosti policije odlučiti Biro za koordinaciju službama bezbednosti kojim upravlja upravo predsednik Vlade. Ovo je tek posebna priča ili je neka sistemska zabuna. O ovome bi trebalo da raspravlja skupština kao neko ko spolja nadzire rad policije. O budućnosti obevestiće nas predsednik države. To su osobe koje je policija navodno nekoć prisluškivala. Možda se epilog priče koja traje već dve godine nazire, ili je ovo ipak još jedna epizoda u srpskoj bezbednosnoj sapunici.

           

        • Tagovi: policija, Mup Srbije, Saša Đorđević
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •