•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Bolji odnosi između Beograda, Prištine i Tirane su uslov za stabilnost regiona

    •  
    • Datum: 27. jun 2014.
      Pretpostavka za stabilnost regiona Zapadnog Balkana je bolja saradnja u trouglu Beograd-Priština-Tirana, a do nje je moguće doći uspostavljanjem bolje i direktnije policijske saradnje i efikasnije komunikacije između srpske i kosovske policije, zaključeno je na šestom Forumu za bezbednosna istraživanja Beograd-Priština-Tirana.

      Šestom Forumu za bezbednosna istraživanja Beograd-Priština-Tirana prisustvovalo je oko 70 predstavnika parlamenta, MUP-a, ambasada, međunarodnih organizacijai, OCD i medija
      Šestom Forumu za bezbednosna istraživanja Beograd-Priština-Tirana prisustvovalo je oko 70 predstavnika parlamenta, MUP-a, ambasada, međunarodnih organizacijai, OCD i medija

      Ključ za napredak Zapadnog Balkana u narednih deset godina jeste poboljšanje srpsko-albanskih odnosa. Ono što su Srbija i Hrvatska uradile nakon raspada Jugoslavije u poboljšanju odnosa, to verujemo da mogu i Beograd, Priština i Tirana. Jedan od načina za povezivanje ove tri zajednice bi mogla da bude bolja policijska i ekonomska saradnja, istakla je direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić na regionalnoj konferenciji održanoj 27. juna u Medija centru.

      Policijska saradnja jedan od uslova za normalizaciju odnosa

      Predstavljajući istraživanje o integraciji policajaca na severu Kosova, istraživačica BCBP Maja Bjeloš je objasnila kako je tekao sam proces integracije kao i koji su izazovi koji mu predstoje.

      „Od 15 tačaka Briselskog sporazuma, tri se odnose na integarciju policajaca i taj deo se smatra najuspešnije primenjenim delom Briselskog sporazuma. Na taj način je došlo do povećanja učešća Srba u kosovskoj policiji i učinjen je prvi važan korak u prevazilaženju vakuuma u bezbednosnoj situaciji na Kosovu. Do sada je integrisano 287 policijskih službenika od predloženih 337. Problem trenutno predstavlja verifikacija diploma i utvrđivanje činova, kao i činjenica da Srbi južno od Ibra nisu uključeni u proces integracije“, istakla je Maja Bjeloš.

      Panel o policijskoj saradnji obeležila je diskusija o integraciji manjina u policiju
      Panel o policijskoj saradnji obeležila je diskusija o integraciji manjina u policiju
       Načelnik Koordinacione uprave za Kosovo i Metohiju u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, Slaviša Arsenijević je istakao da uprkos efikasnoj saradnji u integraciji Srba sa severa Kosova, do sada je više puta bilo odlagano vraćanje činova srpskim policajcima.

      „Oni svi i dalje rade u patroli, a ne specijalističke i komplikovanije zadatke koje su ranije obavljali. Pored toga,  policijaci se plaše za budućnost, s obzirom na to da je nekoliko aktivnih policajaca saslušavano od strane tužilaca Eulexa, uprkos primeni Zakona o amnestiji“, istakao je on.

      U budućnosti, treba omogućiti da svi zainteresovani policajci budu integrisani, kao i pripadnici jedinice civilne zaštite i da im se daju puna ovlašćenja kako bi se vratilo poverenje Srba u institucije.

      Istraživačica Kosovskog centra za bezbednosne studije Sofije Krieziu analizirala je integraciju Abanaca u srpsku policiju, ocenivši je kao pozitivan proces u kome je položaj albanske manjine značajno unapređen. Dokaz toga je da stanovnici Bujanovca, Medveđe i Preševa više veruju policiji nego građani drugih delova Srbije što je pokazalo istraživanje javnog mnenja koje su BCBP, KCBS i IDM obavili prošle godine. Ona je naglasila da i dalje postoji jaz između brojnosti albanskog stanovništva i njihove zastupljenosti u policiji, kao i da je poseban problem nedovoljna zastupljenost Albanaca na rukovodećim pozicijama, na nivou policijske uprave i u specijalističkim policijskim jedinicama. Kao najznačajnije probleme za povećanje broja Albanaca u policiji, istraživačica KCSS-a je istakla pitanje nostrifikacije diploma i dodatne obuke za mlade koji žele da budu deo policije. Takođe, ona je istakla da veliki broj mladih Albanaca ne poznaje dovoljno dobro srpski jezik, što je uslov za zapošljavanje u MUP-u.

      Arsenijević je istakao da u MUP-u ne postoje propisi koji diskriminišu i da bi se zasnovao radni odnos u MUP-u ne postavljaju se uslovi rase, nacionalnosti, vere. On je predstavio prisutnima brojne promotivne mere sprovedene kako bi se albanska manjina motivisala za posao u policiji.

      „U 2011. je sproveden projekat za zapošljavanje više od 100 mladih Srba i Albanaca u policiji. Sprovođene su višednevne obuke za Albance za polaganje osnovne policijske obuke. Takođe, MUP je nabavio računare sa višejezičnim softverom kako bi omogućio nacionalnim manjinama polaganje prijemnog ispita na maternjem jeziku i organizovao časove radi unapređenja znanja srpskog jezika i opšte kulture. U 2013. je završen promo film i organizovana otvorena vrata u lokalnim policijskim stanicama kako bi se ova profesija približila mladima. Projekte je pratio niz promotivnih aktivnosti - radionica, tribina, studijskih poseta. I tokom 2014. smo organizovali tribine o upisu pripadnika nacionalnih manjina za policijsku obuku“, istakao je predstavnik MUP-a.

      Problem je osigurati konstantan prijem Albanaca u srpsku policiju, omogućiti im adekvatne edukacije i usavršavanja, istakao je poslanik Narodne skupštine Republike Srbije Riza Halimi. On je naglasio da je u Policijskoj akademiji samo jedan student Albanac, kao i da je pre tri godine postojao konkurs za policijske službenike prilikom koga je samo 8 Albanaca položilo prijemni, a jedan Albanac pravnik nije uspeo da položi teorijski deo. Halimi je istakao da treba rešiti taj problem, kao i problem priznavanja diploma.

      Uprkos političkim tenzijama, ne postoje tenzije u saradnji između kriminalanih grupa, istakao je istraživač KCSS Špend Kursani. On je naglasio da je upravo zbog saradnje između kriminalaca, nephodno uspostaviti bolju operativnu policijsku saradnju. Kako je istakao, veliki problem predstavlja trgovina narkoticima, ali i trgovina ljudima. Kursani je prisutnima predstavio da se trenutno saradnja odvija formalnim kanalima preko posrednika (UNMIK-a za saradnju sa Nacionalnim birom Interpola MUP RS, preko EULEX-a sa Euroepolom) i neformalno i direktno preko ILECU (Jedinice za koordinaciju međunarodne saradnje za sprovođenje zakona). U daljem periodu bi trebalo da se omogući direktna operativna policijska saradnja,  kao i da se razmene policijski oficiri za vezu. 

      Briselski sporazum stvorio priliku za poboljšanje odnosa u regionu

      Foto: Medija centar
      Foto: Medija centar
      Izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije u Prištini Florijan Ćehaja naveo je da dijalog Beograda i Prištine podržava 47 odsto Albanaca i 45 odsto Srba, te da to znači da na obe strane postoji podrška političkim elitama u tom pravcu. Međutim, kako je istakao, dijalog Beograda i Prištine nije se u potpunosti pozabavio zahtevima lokalne populacije Albanaca i Srba.

      „EU se fokusirala na politički dijalog između Beograda i Prištine i na taj način je iz procesa isključila stanovništvo. Dobra stvar je to što se elite sad poznaju i u stanju su da komuniciraju, a postoji i poslovna saradnja. Ali ono što ostaje kao veliki problem je nedovoljna mobilnost ljudi što doprinosi zadržavanju stereotipnog načina razmišljanja“, istakao je Ćehaja.

      Viši analitičar u Institutu za demokratiju i medijaciju iz Tirane Arjan Dirmiši istakao je da sporazum između Beograda i Prištine predstavlja sjajnu priliku da se pokrenu odnosi između Albanaca i Srba koji su istorijski gledano uvek bili ugroženi zbog kosovskog pitanja.

      „Albanski političari su uvek nerado pristupali odnosima sa Srbijom i bili proaktivni prema tome. Očekivanja su velika da će sa novom političkom elitom na čijem je čelu premijer Rama, doći do poboljšanja odnosa, ali to poboljšanje još uvek nije dovoljno vidljivo u stvarnom životu“, rekao je on.

      O konferenciji je izveštavala i agencija Tanjug. Izveštaj možete pročitati ovde.

      Konferencija je deo projekta Forum za bezbednosna istraživanja Beograd-Priština-Tiranakoji realizuju tri nezavisna istraživačka centra specijalizovana za bezbednosna pitanja - Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Kosovski centrar za bezbednosne studije (KCSS) i Institut za demokratiju i posredovanje (IDM). Cilj inicijative je da na osnovu istraživanja podstakne nezavisne istraživačke centre, akademsku zajednicu, političare i medije da diskutuju o mogućim načinima za unapređenje odnosa između Srbije, Kosova i Albanije.
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •