•  
        • Srbija i Mađarska – razbijanje demokratije
          • Publikacije

          • Autor: Marko Drajić
          • Srbija i Mađarska – razbijanje demokratije

          • U ovom dokumentu se ističe da je Mađarska trenutno najbliži spoljnopolitički partner Srbiji. Navodi se da se između ove dve države više ne otvaraju bilo kakva sporna bilateralna pitanja, a politički i ekonomski interesi se sve više poklapaju. Vrednosti na kojima počivaju vlasti ove dve ...

        • Sektor bezbednosti u zarobljenoj državi
          • Publikacije

          • Autor:
          • Sektor bezbednosti u zarobljenoj državi

          • Izveštaj o zarobljavanju države u Srbiji je pionirski rad BCBP-a koji ima za cilj dokumentovanje i dekonstruisanje tekućeg procesa zarobljavanja države u sektoru bezbednosti kroz predstavljanje mehanizama, aktera i posledica ovog procesa.

        • Policija u vreme vanrednog stanja
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Policija u vreme vanrednog stanja

          • U izveštaju je procenjeno koliko je u vanrednim okolnostima policija postupala u skladu sa demokratskim standardima policijskog rada. Predstavljena je analiza konteksta vanrednog stanja u Srbiji, a zatim analizirani zadaci i rezultati policije, te slučajevi u kojima postoje indicije o ...

        • Sektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratije
          • Publikacije

          • Autor: Isidora Stakić, Jelena Pejić Nikić, Katarina Đokić, Marija Ignjatijević, Saša Đorđević
          • Sektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratije

          • Srbija je tokom 52 dana vanrednog stanja pala na testu demokratije zbog niza propusta i nepravilnosti u postupanju i kontroli sektora bezbednosti, zaključak je analize Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

        • Maske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike
          • Publikacije

          • Autor: Isidora Stakić, Maja Bjeloš, Marko Drajić
          • Maske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike

          • Maske su pale i interesi srpske spoljne politike su ogoljeni tokom pandemije COVID-19. Ti interesi ne počivaju na vrednostima opšteg dobra, već na mehanizmu za očuvanje postojećeg unutrašnjeg poretka. To je jedan od zaključaka u spoljnopolitičkoj analizi Beogradskog centra za bezbednosnu ...

        Srbija i Mađarska – razbijanje demokratijeSektor bezbednosti u zarobljenoj državiPolicija u vreme vanrednog stanjaSektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratijeMaske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2011
          • Strategijska vojna konferencija za partnere – o čemu se tu zapravo radi?

          • U Beogradu će se u periodu od 13. do 15. juna održati Strategijska vojna konferencija za partnere. Ova konferencija se odvija uz dosta napoznanica u javnosti, ali i slobodnih tumačenja. U medijima se ustalio naziv NATO konferencija, Beograd je oblepljen plakatima na kojima se nalazi poziv da se ova konferencija ne održi, a bilo je čak i protestnih skupova ispred Ministarstva odbrane. Na sve to odgovor Ministarstva i Generalštaba Vojske Srbije koji su domaćini ovog skupa se kreće samo u okvirima šturih i običnom građaninu nejasnih obaveštenja. A stvar nije uopšte komplikovana, niti predstavlja neku tajnu velike moći. Stoga krenimo redom.

        • Šta je Strategijska vojna konferencija za partnere i da li se ova konferencija može nazvati NATO konferencijom?


          Može i treba. I tu nema nikakvih sporova. Naime, Strategijska vojna konferencija za partnere (SMPC) se održava svake godine i organizuje je Saveznička komanda za transformaciju (Allied Command Transformation - ACT). Nakon Samita NATO koji je održan 2006. godine u Rigi, Saveznička komanda za transformaciju je odlučila da svake godine organizuje ovakvu konferenciju sa ciljem da načelnici Generalštabova država članica NATO i partnerskih zemalja razmene stavove i iskustva o vojnim temama koje su vezane za globalnu i regionalnu bezbednost. Prva ovakva konferencija je održana u Skoplju (Makedonija) 2006. godine, zatim u Tromsu (Norveška) 2007. godine, u Tirani (Albanija) 2008. godine i u Helsinkiju (Finska) 2010. godine. 2009. godine konferencija nije održana iz tehničkih razloga, a već je predviđeno da 2012. godine bude održana u Hrvatskoj, a 2013. godine u Švedskoj.

          Šta je Saveznička komanda za transformaciju?

          Pored Savezničke komande za operacije (Allied Command Operations) koja je zadužena za strateško, operativno i taktičko upravljanje snagama NATO saveza, postoji i Saveznička komanda za transformaciju (Allied Command Transformation) koja ima zadatak da sprovodi vojnu transformaciju NATO saveza koristeći nove koncepte poput onog koji je usvojen u novembru 2010. godine na Samitu u Lisabonu. Ove komande usmerava Vojni komitet NATO (NATO Military Committee) koji predstavlja najviše vojno telo ovog saveza i koji čine vojni predstavnici svih zemalja članica, a po potrebi se sastaje na nivou načelnika Generalštabova. Znači organizator konferencije u Beogradu je jedna od dve savezničke komande NATO Saveza.

          Ko će učestvovati na konferenciji?

          Kada pogledamo najave možemo zapaziti da se očekuje prisustvo predstavnika preko pedeset država, odnosno njihovih vojski. Ukoliko znamo da NATO savez ima otprilike upola manje država članica (tačnije 28), možemo lako zaključiti da ova konferencija nije samo stvar Alijanse, već ima i neki veći značaj. Naime, pored zemalja članica NATO na konferenciji u Beogradu će biti i predstavnici zemalja Partnerstva za mir (22), poput Srbije, ali uključujući i Rusiju, kao i neke vojno neutralne zemlje poput Austrije, Finske, Švajcarske i Švedske, zatim predstavnici Mediteranskog dijaloga (7) među kojima su Izrael, Egipat, Jordan i još nekoliko zemalja Bliskog istoka, predstavnici Istanbulske inicijative za saradnju (4) koju čine arapske zemlje poput Kuvejta i Ujedinjenih Arapskih Emirata, predstavnici kontakt država (4) poput Australije i Japana i na kraju predstavnici pozvanih država (3) Indije, Brazila i Pakistana. Takođe na konferenciji se očekuje učešće i predsedavajućeg Vojnog komiteta Evropske unije (EUMC) švedskog generala Hakana Sirena, predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO italijanskog admirala Đampaola di Paole, direktora Međunarodnog vojnog sekretarijata NATO nemačkog generala Jirgena Bornemana i Vrhovnog savezničkog komandanta za transformaciju francuskog generala Stefana Abriela.

          Šta je tema konferencije?

          Tema ovogodišnje konferencije je transformacija NATO saveza posle usvajanja novog strategijskog koncepta na Samitu u Lisabonu u novembru 2010. godine. Pored toga predstavnici država koje će učestvovati na konferenciji će imati priliku da diskutuju o produbljivanju i proširivanju partnerstva, saradnje i poverenja, ali i da razmene mišljenja, saznanja i iskustva o najaktuelnijim strategijskim i bezbednosnim pitanjima. Konferencija traje dva dana. Prvog dana će predstavnici zemalja učesnica, koje će uglavnom biti zastupljene na nivou načelnika Generalštaba, raspravljati o pomenutim temama u plenumu, dok je drugi dan posvećen radu po grupama na sledeće teme - Inovativni pristupi efikasnom razvoju kapaciteta, Osiguran pristup globalnim zajedničkim resursima i Obuka, partnerstvo i pomoć.

          Zašto Srbija i da li je to uvođenje NATO saveza na mala vrata?

          Srbije neće postati članica ni jednog vojnog saveza, pa ni NATO, dok se ne donese politička odluka o tome. Međutim, sam vojni vrh je u više navrata isticao da se Vojska Srbije reformiše prema NATO standardima koji su prepoznati kao najbolji na svetu. Imajući u vidu strategijski, a ne politički nivo konferencije može se sa velikom sigurnošću pretpostaviti da tema eventualnog pristupanja Srbije NATO savezu neće biti na stolu. Srbija i njena vojska imaju veliki značaj za regionalnu bezbednost na Zapadnom Balkanu. Stoga se može razumeti potreba najmoćnijeg vojno-političkog saveza na svetu da čuje poruke koje dolaze odavde. A šta Srbija može da dobije zauzvrat? Pre svega može da iskoristi priliku i ugovori zajedničku obuku i usavršavanja, učešće na zajedničkim vojnim vežbama, modernizaciju naoružanja i vojne opreme i učešće u regionalnim inicijativama. To bi u velikoj meri poboljšalo kapacitete Vojske Srbije da stane rame uz rame sa modernim vojskama sveta. Kome je potrebno više od toga?
          Izvori:

        • Tagovi: vojska, nato, strategija, partnerstvo za mir, ministarstvo odbrane
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •