•  
        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        • Zaštita ličnih podataka čuva  individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
          • Publikacije

          • Autor: Jelena Pejić
          • Zaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora

          • Kako bezbjednosni organi treba da štite lične podatke kojim rukuju, zašto su za njih neophodna posebna pravila, i zašto su evropski propisi u ovoj oblasti važni za Srbiju, istraživačica BCBP Jelena Pejić pitala je Jurja Sajferta, advokata i evropskog eksperta u oblasti zaštite ličnih ...

        Vojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijeVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Pravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatuZaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2014
          • Bolje sprečiti nego ubijati

          • Prenosimo autorksi tekst mlađe istraživačice Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Aurelije Đan objavljen u dnevnom listu Danas.

        • Svirepo ubistvo Tijane Jurić pokrenulo je, na kratko, debatu o pitanju bezbednosti u Srbiji. Tijana nije prva, a nažalost, ni poslednja žrtva brutalnog seksualnog napada koji se desio na javnom mestu. Iako se  bezbednosni problemi tiču oba pola, važno je naglasiti da su žene i devojčice na ulici najčešće žrtve seksualnog nasilja od strane muškaraca. Studije sprovedene u inostranstvu ukazuju da su puste ulice, napušteni i prazni prostori, autobuske stanice, parkovi, nepregledna stepeništa i liftovi najčešća mesta na kojima se dešavaju seksualni napadi na žene. Zato ne čudi što veliki broj žena izbegava određene ulice u svom gradu plašeći se da i same mogu biti napadnute i silovane.

          Kako bi žene bile bezbednije u javnom prostoru, važno je razumeti razliku između bezbednosnih pretnji za žene i muškarce i odgovoriti na njihove specifične bezbednosne potrebe. Mnoge zapadne zemlje su uvidele važnost toga, pa su uvele određene mere kako bi unapredile sigurnost i umanjile faktore koji izazivaju osećaj ugroženosti u javnom prostoru. U Montrealu, na primer, bezbednost žena i njihov lični osećaj sigurnosti povećan je tako što žene koje noću same putuju autobusom imaju pravo da ga zaustave i izađu između zvaničnih stanica, tj. bliže svojim domovima. Pored osvetljavanja ulica, uređivanja parkova i poboljašanja gradske infrastrukture, velika pažnja je posvećena i povećanju stepena poverenja u rad policije.

          Da se u Srbiji žene osećaju manje bezbedno potvrđuju i istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku sprovedena 2011, 2012, i 2013. godine. Podaci pokazuju da se žene u Srbiji osećaju manje sigurno u odnosu na muškarce u mestu u kome žive, kao i kada hodaju ulicama u svom komšiluku. Kao glavne uzroke nebezbednosti žene navode prvenstveno porast uličnog kriminala i nasilja, potom lošu ekonomsku situaciju i narkomaniju, dok je muškarcima na prvom mestu loša ekonomska situacije, zatim porast uličnog kriminala i nasilja i loš rad državnih organa.

          Logično je pretpostaviti da će tragični događaj koji se desio petnaestogodišnjakinji iz Bajmoka dodatno povećati strah i osećaj nesigurnosti u javnom prostoru među ženama i devojčicama. Umesto što politički funkcioneri debatuju o uvođenju smrtne kazne, trebali bi svoju političku odgovornost da usmere ka merama koje će doprineti prevenciji nasilja. Policija  bi trebalo da analizira broj i vrstu krivičnih dela koja se dešavaju na javnim mestima, sa posebim fokusom na to da li su žrtve muškaraci ili žene. Pored pola potrebno je analizirati i druge karakteristike koje utiču na bezbednosne potrebe žena i muškaraca, kao što su seksualna orijentacija, etnička pripadnost, socijalni status i uzrast. Jedino na taj način policijska služba može da identifikuje rizična mesta i stekne detaljniji uvid u konkretne situacije koje ugrožavaju bezbednost i stvaraju osećaj nesigurnosti.

          Važno je da inicijative koje se tiču bezbednosti ne budu predmet odgovornosti samih žena ili roditelja nego odgovornost čitave zajednice, a pogotovu onih institucija koje su zadužene da štite bezbednost svih građanki i građana.

          Tekst, objavljen u dnevnom listu Danas, možete pročitati ovde

        • Tagovi: bezbednost, nasilje, rodna perspektiva, Srbija, Aurelija Đan
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •