•  
        • Metastaza komunalnog (ne)reda
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Metastaza komunalnog (ne)reda

          • O novom predlogu Zakona o komunalnoj miliciji i šta će predložene izmene značiti u praksi pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Ulični špijun
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Ulični špijun

          • O nerazjašnjenim pojedinostima najavljenog instaliranja 1000 sigurnosnih kamera radi unapređenja bezbednosti i smanjenja kriminala u sledeće dve godine pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića

          • O propustima u istrazi ubistva Olivera Ivanovića i uslovima koje je potrebno ispuniti da bi slučaj bio rešen pisao je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević.

        Obuka rezervnog sastava Vojske Srbije – ko joj podleže i da li je neizbežna? Metastaza komunalnog (ne)redaSvim zemljama Zapadnog Balkana je potreban „Pribeov izveštaj" o zarobljavanju državeUlični špijunZločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2014
          • Bolje sprečiti nego ubijati

          • Prenosimo autorksi tekst mlađe istraživačice Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Aurelije Đan objavljen u dnevnom listu Danas.

        • Svirepo ubistvo Tijane Jurić pokrenulo je, na kratko, debatu o pitanju bezbednosti u Srbiji. Tijana nije prva, a nažalost, ni poslednja žrtva brutalnog seksualnog napada koji se desio na javnom mestu. Iako se  bezbednosni problemi tiču oba pola, važno je naglasiti da su žene i devojčice na ulici najčešće žrtve seksualnog nasilja od strane muškaraca. Studije sprovedene u inostranstvu ukazuju da su puste ulice, napušteni i prazni prostori, autobuske stanice, parkovi, nepregledna stepeništa i liftovi najčešća mesta na kojima se dešavaju seksualni napadi na žene. Zato ne čudi što veliki broj žena izbegava određene ulice u svom gradu plašeći se da i same mogu biti napadnute i silovane.

          Kako bi žene bile bezbednije u javnom prostoru, važno je razumeti razliku između bezbednosnih pretnji za žene i muškarce i odgovoriti na njihove specifične bezbednosne potrebe. Mnoge zapadne zemlje su uvidele važnost toga, pa su uvele određene mere kako bi unapredile sigurnost i umanjile faktore koji izazivaju osećaj ugroženosti u javnom prostoru. U Montrealu, na primer, bezbednost žena i njihov lični osećaj sigurnosti povećan je tako što žene koje noću same putuju autobusom imaju pravo da ga zaustave i izađu između zvaničnih stanica, tj. bliže svojim domovima. Pored osvetljavanja ulica, uređivanja parkova i poboljašanja gradske infrastrukture, velika pažnja je posvećena i povećanju stepena poverenja u rad policije.

          Da se u Srbiji žene osećaju manje bezbedno potvrđuju i istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku sprovedena 2011, 2012, i 2013. godine. Podaci pokazuju da se žene u Srbiji osećaju manje sigurno u odnosu na muškarce u mestu u kome žive, kao i kada hodaju ulicama u svom komšiluku. Kao glavne uzroke nebezbednosti žene navode prvenstveno porast uličnog kriminala i nasilja, potom lošu ekonomsku situaciju i narkomaniju, dok je muškarcima na prvom mestu loša ekonomska situacije, zatim porast uličnog kriminala i nasilja i loš rad državnih organa.

          Logično je pretpostaviti da će tragični događaj koji se desio petnaestogodišnjakinji iz Bajmoka dodatno povećati strah i osećaj nesigurnosti u javnom prostoru među ženama i devojčicama. Umesto što politički funkcioneri debatuju o uvođenju smrtne kazne, trebali bi svoju političku odgovornost da usmere ka merama koje će doprineti prevenciji nasilja. Policija  bi trebalo da analizira broj i vrstu krivičnih dela koja se dešavaju na javnim mestima, sa posebim fokusom na to da li su žrtve muškaraci ili žene. Pored pola potrebno je analizirati i druge karakteristike koje utiču na bezbednosne potrebe žena i muškaraca, kao što su seksualna orijentacija, etnička pripadnost, socijalni status i uzrast. Jedino na taj način policijska služba može da identifikuje rizična mesta i stekne detaljniji uvid u konkretne situacije koje ugrožavaju bezbednost i stvaraju osećaj nesigurnosti.

          Važno je da inicijative koje se tiču bezbednosti ne budu predmet odgovornosti samih žena ili roditelja nego odgovornost čitave zajednice, a pogotovu onih institucija koje su zadužene da štite bezbednost svih građanki i građana.

          Tekst, objavljen u dnevnom listu Danas, možete pročitati ovde

        • Tagovi: bezbednost, nasilje, rodna perspektiva, Srbija, Aurelija Đan
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •