•  
        • Komunalna (policija) milicija
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Komunalna (policija) milicija

          • Postoji opasnost da komunalna milicija postane sredstvo zaštite vlasti, a ne brige o komunalnom redu. Zato treba otvoriti javnu raspravu o budućnosti ove službe koja će biti transparentna, participativna i inkluzivna, ukazao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor:
          • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji

          • Radna studija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku izdvaja ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o javnosti podataka u sektoru bezbednosti, kao i informisanju građana o radu sektora i bezbednosnim temama. Istraživanje je sprovedeno u martu 2019. godine na reprezentativnom uzorku od ...

        • Javno snimanje tajnim kamerama
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Javno snimanje tajnim kamerama

          • O pojedinostima nabavke i postavljanja velikog broja sigurnosnih kamera u Beogradu koje bi trebalo razjasniti građanima pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        Komunalna (policija) milicijaStavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u SrbijiStudija slučaja: Pretnje i pritisci na aktiviste i nezavisne novinare u SrbijiDa li NATO podstiče regionalnu odbrambenu i bezbednosnu saradnju na Balkanu?Javno snimanje tajnim kamerama
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2014
          • Bolje sprečiti nego ubijati

          • Prenosimo autorksi tekst mlađe istraživačice Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Aurelije Đan objavljen u dnevnom listu Danas.

        • Svirepo ubistvo Tijane Jurić pokrenulo je, na kratko, debatu o pitanju bezbednosti u Srbiji. Tijana nije prva, a nažalost, ni poslednja žrtva brutalnog seksualnog napada koji se desio na javnom mestu. Iako se  bezbednosni problemi tiču oba pola, važno je naglasiti da su žene i devojčice na ulici najčešće žrtve seksualnog nasilja od strane muškaraca. Studije sprovedene u inostranstvu ukazuju da su puste ulice, napušteni i prazni prostori, autobuske stanice, parkovi, nepregledna stepeništa i liftovi najčešća mesta na kojima se dešavaju seksualni napadi na žene. Zato ne čudi što veliki broj žena izbegava određene ulice u svom gradu plašeći se da i same mogu biti napadnute i silovane.

          Kako bi žene bile bezbednije u javnom prostoru, važno je razumeti razliku između bezbednosnih pretnji za žene i muškarce i odgovoriti na njihove specifične bezbednosne potrebe. Mnoge zapadne zemlje su uvidele važnost toga, pa su uvele određene mere kako bi unapredile sigurnost i umanjile faktore koji izazivaju osećaj ugroženosti u javnom prostoru. U Montrealu, na primer, bezbednost žena i njihov lični osećaj sigurnosti povećan je tako što žene koje noću same putuju autobusom imaju pravo da ga zaustave i izađu između zvaničnih stanica, tj. bliže svojim domovima. Pored osvetljavanja ulica, uređivanja parkova i poboljašanja gradske infrastrukture, velika pažnja je posvećena i povećanju stepena poverenja u rad policije.

          Da se u Srbiji žene osećaju manje bezbedno potvrđuju i istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku sprovedena 2011, 2012, i 2013. godine. Podaci pokazuju da se žene u Srbiji osećaju manje sigurno u odnosu na muškarce u mestu u kome žive, kao i kada hodaju ulicama u svom komšiluku. Kao glavne uzroke nebezbednosti žene navode prvenstveno porast uličnog kriminala i nasilja, potom lošu ekonomsku situaciju i narkomaniju, dok je muškarcima na prvom mestu loša ekonomska situacije, zatim porast uličnog kriminala i nasilja i loš rad državnih organa.

          Logično je pretpostaviti da će tragični događaj koji se desio petnaestogodišnjakinji iz Bajmoka dodatno povećati strah i osećaj nesigurnosti u javnom prostoru među ženama i devojčicama. Umesto što politički funkcioneri debatuju o uvođenju smrtne kazne, trebali bi svoju političku odgovornost da usmere ka merama koje će doprineti prevenciji nasilja. Policija  bi trebalo da analizira broj i vrstu krivičnih dela koja se dešavaju na javnim mestima, sa posebim fokusom na to da li su žrtve muškaraci ili žene. Pored pola potrebno je analizirati i druge karakteristike koje utiču na bezbednosne potrebe žena i muškaraca, kao što su seksualna orijentacija, etnička pripadnost, socijalni status i uzrast. Jedino na taj način policijska služba može da identifikuje rizična mesta i stekne detaljniji uvid u konkretne situacije koje ugrožavaju bezbednost i stvaraju osećaj nesigurnosti.

          Važno je da inicijative koje se tiču bezbednosti ne budu predmet odgovornosti samih žena ili roditelja nego odgovornost čitave zajednice, a pogotovu onih institucija koje su zadužene da štite bezbednost svih građanki i građana.

          Tekst, objavljen u dnevnom listu Danas, možete pročitati ovde

        • Tagovi: bezbednost, nasilje, rodna perspektiva, Srbija, Aurelija Đan
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •