•  
        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        • Zaštita ličnih podataka čuva  individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
          • Publikacije

          • Autor: Jelena Pejić
          • Zaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora

          • Kako bezbjednosni organi treba da štite lične podatke kojim rukuju, zašto su za njih neophodna posebna pravila, i zašto su evropski propisi u ovoj oblasti važni za Srbiju, istraživačica BCBP Jelena Pejić pitala je Jurja Sajferta, advokata i evropskog eksperta u oblasti zaštite ličnih ...

        Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Vojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijePravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatuZaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2013
          • Pravna uređenost sektora bezbednosti Srbije

          • Glavna obeležja pravnog uređenja sektora bezbednost Srbije, njegovi ključni nedostaci i predlozi za unapređenje, glavne su teme publikacije čiji su autori renomirani profesori i članovi Upravnog odbora BCBP Miroslav Hadžić i Bogoljub Milosavljević.

        • Nakon što je ponovo postala samostalna država, Republika Srbija bila je prinuđena da (pre)uredi, uz ostalo, zatečeni sektor bezbednosti. To joj je nalagalo da što pre pravno uredi materiju koja je do tada bila u nadležnosti Državne zajednice Srbija i Crna Gora. U prvom koraku trebalo je odrediti status i delokrug nasleđene vojske i vojnih službi bezbednosti. Takođe je trebalo stvoriti pravne oslonce za reformu državnog dela sektora bezbednosti. Sektor je radi toga trebalo ustrojiti po demokratskim uzusima i osigurati vladavinu prava u njemu. Potreba je bila tim veća, pošto je htenje da se uđe u Evropsku uniju Srbiji nalagalo da primeni visoke standarde i u oblasti bezbednosti. Državne je posednike sile u sklopu toga trebalo nadasve čvrsto obavezati na to da pri svom delovanju poštuju i štite ljudska prava. Sve to je pak zahtevalo uvođenje delatnih postupaka i alatki za demokratsku civilnu kontrolu i javni nadzor nad državnim aparatom prinude i njegovim civilnim naredbodavcima.

          Početne su osnove za ovaj poduhvat bile postavljene Ustavom Republike Srbije (2006). Otad je pa do danas u Srbiji donet niz pravnih akata iz oblasti bezbednosti. Vidno je pri tom bilo htenje da se nedostajući deo ustavne materije naknadno razradi i upotpuni zakonom. Uprkos tome, status i delokrug privatnih pružalaca bezbednosnih usluga još nisu uređeni zakonom, kao što, uostalom, neke od centralnih nadležnosti i ovlašćenja službi bezbednosti sve vreme izmiču nedvosmislenom zakonskom uređenju. Ujedno je produženo važenje nekih od ranije donetih akata, kao što su to Zakon o policiji (2005) i Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji (2002). U međuvremenu su, istine radi, menjane pojedine odredbe nekih od netom usvojenih zakona, te su oni u više navrata dorađivani. Međutim, da bi iz nekih od njih bile otklonjene neustavne odredbe, nalog za to je morao da izda Ustavni sud Srbije.

          Ima više razloga zbog kojih su zakoni iz oblasti bezbednosti ostali manjkavi. U prilog tome je iz pozadine delovalo autoritarno nasleđe, uključujući u to i ratno nasleđe Srbije, kao i manjak pravne tradicije u demokratskoj regulaciji državne prinude. Dodatnu je teškoću činilo odsustvo jasne strategije i državnog plana za društveni razvoj Srbije. Otud u njoj još uvek ne postoji većinska saglasnost o prirodi političke zajednice u kojoj se hoće živeti. Državno je biće Srbije stoga Ustavom protivrečno konstituisano, te je u sebi napeto. Ne čudi zato što njena unutrašnja, spoljna i bezbednosna politika često bivaju oblikovane po diktatu menjajućih okolnosti i promenljivih potreba trenutnih posednika vlasti.

          Utoliko je zakonodavno delovanje nadležnih državnih organa u polju bezbednosti sve vreme bilo čvrsto povezano sa unutrašnjom političkom dinamikom. To tim čvršće, jer Srbija još uvek nema državnu zamisao, niti plan za demokratsku reformu svog sektora bezbednosti. Ovaj je sektor otud sve vreme uređivan stihijski i na parče, pa je veći broj zakona - kao na primer onaj o osnovama uređenja službi bezbednosti (2007) - donošen u vremenskoj i političkoj iznudici. Tom se prilikom pokazalo da sadržaj i kvalitet pravnih pravila veoma zavise od partijskog i/ili personalnog sastava trenutno vladajuće kolacije. Ovi su zakoni, stoga, uglavnom bili krojeni spram potreba i interesa aktuelnih posednika političke i bezbednosne moći. Zato su ih Narodna skupština i njeni odbori obično usvajali po ubrzanom postupku i bez prethodne stručne i javne rasprave. Kada je takva rasprava ipak bila organizovana, postavljani su prekratki rokovi, čime je ona bila obesmišljena i svedena na puku formalnost. Nema ujedno dokaza za to da je Skupština ili neko od njenih tela proveravalo kako se usvojena zakonska pravila razrađuju u podzakonskim aktima. Da bude gore, narodni poslanici su izbegavali da sistematski kontrolišu i nadziru to da li i kako državni posednici sile u praksi primenjuju novousvojene zakone. Do sada nije, isto tako, zabeleženo da je ijedan od čelnih delatnika iz državnog dela sektora bezbednosti pozivan na odgovornost, niti da je sankcionisan za eventualno kršenje ili neprimenjivanje zakonskih odredaba.

          Nameće se otud utisak da je sektor bezbednosti Srbije pravno i dalje nedosledno i nepotpuno uređen. Zabunu nadasve izazivaju preklapanja i neusklađenosti, a neretko i kolizije, između pojedinih zakona i/ili njihovih odredaba. Primetno je ujedno da je zakonodavac često hitao da zadovolji samo formu i/ili potrebu trenutnih vladalaca, a ne da u ovom sektoru dosledno primeni najviše pravne i demokratske standarde. U istom je smeru išlo njegovo htenje da što pre, pa makar samo nominalno, ispuni zahteve spoljašnjih umešača u liku Venecijanske komisije, Saveta Evrope ili Evropske unije. Povrh svega, znatan deo materije o državnom aparatu sile, a posebno o službama bezbednosti, uređen je podzakonskim aktima koji su označeni kao tajna i zbog toga nisu podložni javnoj i stručnoj proceni valjanosti. Spoljni posmatrač otud ne može pouzdano da zna da li su i u kojoj su meri interni propisi usklađeni sa Ustavom i zakonom, kao i da li oni, uz ostalo, osiguravaju punu zaštitu ljudskih prava građana Srbije.

          Predočeni uvidi direktno upućuju na to da u Srbiji treba znatno poboljšati i upotpuniti pravna pravila o sektoru bezbednosti. U prilog tome će u prvom odeljku ovoga rada biti ukratko prikazana osnovna obeležja postojećeg pravnog ustrojstva. Potom će u drugom odeljku biti popisani i razmotreni glavni nedostaci pravne regulative u području bezbednosti. Na osnovu stečenih uvida će onda u trećem odeljku biti izneti i kratko obrazloženi predlozi za unapređenje ustavnih i zakonskih rešenja u sektoru bezbednosti Srbije.

          Analiza će biti organizovana oko četiri ključna pokazatelja pravne uređenosti sektora bezbednosti Srbije: (1) upravljanje sistemom nacionalne bezbednosti; (2) položaj državnih aktera bezbednosti i njihovih pripadnika; (3) posebna ovlašćenja državnih aktera bezbednosti i (4) nadzor rada državnih aktera bezbednosti. Glavni predmet analize biće ustavne i zakonske norme. U potrebnoj meri biće razmatrane i odredbe podzakonskih akata koji su dostupni javnosti.

          Ovom će prilikom izostati bliže razmatranje složenih veza između zatečenog konteksta, unutrašnje političke dinamike u Srbiji i nastalih pravnih rešenja. Umesto toga, čitalac će biti upućivan na rezultate drugih istraživanja. Glavni će oslonac pri tome činiti nalazi Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, do kojih su njegovi istraživači došli tokom dva ciklusa nadgledanja i ocenjivanja tokova i dometa reforme sektora bezbednosti u Srbiji.

        • Tagovi: sektor bezbednosti, Ustav Srbije, nacionalna bezbednost
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •