•  
        • Srbija i Mađarska – razbijanje demokratije
          • Publikacije

          • Autor: Marko Drajić
          • Srbija i Mađarska – razbijanje demokratije

          • U ovom dokumentu se ističe da je Mađarska trenutno najbliži spoljnopolitički partner Srbiji. Navodi se da se između ove dve države više ne otvaraju bilo kakva sporna bilateralna pitanja, a politički i ekonomski interesi se sve više poklapaju. Vrednosti na kojima počivaju vlasti ove dve ...

        • Sektor bezbednosti u zarobljenoj državi
          • Publikacije

          • Autor:
          • Sektor bezbednosti u zarobljenoj državi

          • Izveštaj o zarobljavanju države u Srbiji je pionirski rad BCBP-a koji ima za cilj dokumentovanje i dekonstruisanje tekućeg procesa zarobljavanja države u sektoru bezbednosti kroz predstavljanje mehanizama, aktera i posledica ovog procesa.

        • Policija u vreme vanrednog stanja
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Policija u vreme vanrednog stanja

          • U izveštaju je procenjeno koliko je u vanrednim okolnostima policija postupala u skladu sa demokratskim standardima policijskog rada. Predstavljena je analiza konteksta vanrednog stanja u Srbiji, a zatim analizirani zadaci i rezultati policije, te slučajevi u kojima postoje indicije o ...

        • Sektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratije
          • Publikacije

          • Autor: Isidora Stakić, Jelena Pejić Nikić, Katarina Đokić, Marija Ignjatijević, Saša Đorđević
          • Sektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratije

          • Srbija je tokom 52 dana vanrednog stanja pala na testu demokratije zbog niza propusta i nepravilnosti u postupanju i kontroli sektora bezbednosti, zaključak je analize Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

        • Maske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike
          • Publikacije

          • Autor: Isidora Stakić, Maja Bjeloš, Marko Drajić
          • Maske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike

          • Maske su pale i interesi srpske spoljne politike su ogoljeni tokom pandemije COVID-19. Ti interesi ne počivaju na vrednostima opšteg dobra, već na mehanizmu za očuvanje postojećeg unutrašnjeg poretka. To je jedan od zaključaka u spoljnopolitičkoj analizi Beogradskog centra za bezbednosnu ...

        Srbija i Mađarska – razbijanje demokratijeSektor bezbednosti u zarobljenoj državiPolicija u vreme vanrednog stanjaSektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratijeMaske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2011
          • Osiguravajuća društva doprinose niskom kvalitetu usluga fizičkog i tehničkog obezbeđenja!

          • Dosadašnja istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) potvrdila su da osiguravajuća društva značajno utiču na opšte karakteristike privatnog sektora bezbednosti.

        • Osiguravajuća društva utiču na sektor bezbednosti tako što određuju mogući iznos bonusa i penala, odnosno popusta, čime utiču na kompanije koje već posluju u uslovima gde nekolicina zakona tek ovlaš reguliše materiju privatne delatnosti obezbeđenja. Kao što je dobro poznato, u Srbiji još uvek ne postoji krovni zakon koji reguliše privatni sektor bezbednosti; preciznije, sada je u fazi nacrta.


          Otuda se javila potreba za pronalaženjem praktičnih rešenja kojima bi se tržišno uredio sektor privatne bezbednosti. U prostorijama Privredne komore Srbije (PKS) održan je 17. maja 2011. godine okrugli sto „Kvalitet usluga privatnog obezbeđenja i njihov uticaj na smanjenje osiguranih rizika“ u organizaciji Udruženja za privatno obezbeđenje i Odbora za bankarstvo i osiguranje PKS. Na okruglom stolu  učestvovali su predstavnici Dunav osiguranja, privatnih firmi za obezbeđenje, Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Fakulteta bezbednosti. U uvodnom izlaganju predstavljena su dva novousvojena standarda: „Usluge privatnog obezbeđenja: rečnik“ i „Usluge privatnog obezbeđenja: Zahtevi i uputstvo za ocenjivanje usaglašenosti“.

          Najveći problem koji je istaknut na skupu jeste zapravo primena novousvojenih standarda u praksi. Osiguravajuća društva prilikom utvrđivanja visine premije utvrđuju da li neka od zaštitnih mera postoji ili ne, ali ne razmatraju njihov kvalitet.Zato same kompanije, kao i njihovi klijenti biraju najjeftiniju opciju koja ne nudi kvalitet već samo obezbeđuje elementarne uslove osiguravajućih kuća.

          Ova devijacija je praktično objašnjena na primeru video nadzora. Politika osiguravajućih kuća je da se „prebroje kamere i utvrdi pokrivenost prostora“, ali ne i jasnoća snimka, što je u slučajevima utvrđivanja odgovornosti za provalne krađe otežavalo ili onemogućavalo identifikaciju prekršilaca. Takođe, pokrenuto je i pitanje razlikovanja „javnog“ od „privatnog“ prostora, gde su ponuđena rešenja u smislu šta se sme, a šta ne sme snimati. Činjenica je da kakvo god rešenje bude usvojeno, ono neće biti usklađeno sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji ne prepoznaje javne i privatne prostore.

          Usvojeni standard o ocenjivanju usaglašenosti će omogućiti osiguravajućim kućama da analiziraju stepen uloženih resursa u bezbednost osigurane imovine. Tako suključne determinante za firme koje obezbeđuju prostor osnovni kapital firme, broj zaposlenih, postojanje kontrolnog prostora, službena vozila, ali i neto zarada zaposlenih. Posebno obraćamo pažnju na neto zaradu zaposlenih tim pre što su u ovom sektoru plate zaposlenih vrlo niske, a to utiče kako na motivaciju kadra, tako i na sam razvoj profesije. Otuda nije neobično da radnici zaposleni u sektoru privatne bezbednosti, privučeni višim dnevnicama kada krene građevinska sezona, potraže zaposlenje upravo u nekoj građevinskoj firmi.

          Druga odrednica standarda zapravo se svodi na opis nivoa ispunjenosti zahteva i kreće se od nedovoljne, preko vrlo male i male, srednje, do vrlo velike i potpune. Precizniji kriterijum ocenjivanja potom utiče na visinu premije i stimulativno deluje na klijente, a posledično i na firme koje pružaju zaštitu. Problem nastaje u primeni ovih standarda, kako je na okruglom stolu rečeno.

          Kompanija Dunav, koja osigurava najveći broj poslovnih objekata u Srbiji (procena je da osigurava 60% tog tržišta) još uvek ne primenjuje te standarde. Firme ništa ne motiviše da ulažu u kvalitet zaštite koju pružaju jer klijenti takve zahteve ne navode u tenderima. Primetno je bilo odsustvo drugih osiguravajućih kuća (DDOR Novi Sad, Delta Generali, Triglav i drugih) i malog broja firmi za privatno obezbeđenje. Kada god bi se rasprava „zahuktala“ na skupu je „spuštana lopta“, otuda su nedostajala i kvalitetna zaključna razmatranja.

        • Tagovi: privatna bezbednost, pbk, osiguranje, sektor bezbednosti, usluge, zakon
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •