•  
        • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor:
          • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji

          • Radna studija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku izdvaja ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o javnosti podataka u sektoru bezbednosti, kao i informisanju građana o radu sektora i bezbednosnim temama. Istraživanje je sprovedeno u martu 2019. godine na reprezentativnom uzorku od ...

        • Javno snimanje tajnim kamerama
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Javno snimanje tajnim kamerama

          • O pojedinostima nabavke i postavljanja velikog broja sigurnosnih kamera u Beogradu koje bi trebalo razjasniti građanima pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Stavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom
          • Publikacije

          • Autor: Miloš Popović, Sonja Stojanović Gajić
          • Stavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom

          • Najnovija radna studija BCBP sumira ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o nacionalnoj bezbednosti i priželjkivanim odgovorima na bezbednosne pretnje. Ispitivanje je sprovedeno tokom januara 2017. na reprezentativnom uzorku od 1.403 stanovnika Srbije, bez Kosova.

        Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u SrbijiStudija slučaja: Pretnje i pritisci na aktiviste i nezavisne novinare u SrbijiDa li NATO podstiče regionalnu odbrambenu i bezbednosnu saradnju na Balkanu?Javno snimanje tajnim kameramaStavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2014
          • Izveštaj o napretku Srbije ukazuje na usporen tempo reformi

          • Istraživač BCBP Bojan Elek analizira ključne podatke iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama koji je objavljen 8. oktobra 2014. godine.

        • U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije preovlađuje pozitvan ton, ali pažljivijom analizom dolazi se do zaključka da je tokom 2014. tempo sprovođenja reformi znatno usporen u poređenju sa prošlom godinom.

          Naime, Evropska komisija ocenjuje napredak po pojedinačnim poglavljima dajući opisne ocene koje idu u rasponu od „nema napretka“do „dobrog napretka“, sa još četiri stepena između. Od ukupno 32 poglavlja koja je Komisija ocenjivala, ove godine su u odnosu na prethodnu u mnogo većem broju prisutne ocene koje napredak u sprovođenju reformi tumače kao mali ili ograničen (pogledati grafikon iznad). Ovo ukazuje na činjenicu da je tempo reformi značajno usporen.

          Primetno je da se 2014. godine znatno smanjio broj poglavlja u kojima EK napredak ocenjuje pozitivnijim ocenama. Ovaj podatak je još alarmantniji ako se u obzir uzme činjenica da su dva ključna poglavlja - vladavina prava i pravosuđe (poglavlje 23) i oblast unutrašnjih poslova (poglavlje 24), ocenjeni nižim stepenom nego u prethodnoj godini. Iako je ispunjen jedan od važnijih uslova za poglavlje 23, održavanje Parade ponosa, upada u oči cinjenica da Srbija nije puno toga uradila na polju vladavine prava, borbre protiv korupcije i poštovanja slobode medija. Otuda je ove godine napredak u ovoj oblasti ocenjen kao ograničen, što je za jednu ocenu niže nego li 2013. Isto važi i za poglavlje 24, gde je Srbija dobila nižu ocenu zbog neefikasnosti u rešavanju problema organizovanog kriminala, kao i problema u vezi sa azilom i migracijama.

          Reforme su ove godine usporene u još dve oblasti, spoljnoj i bezbednosnoj politici (poglavlje 31), kao i normalizaciji odnosa sa Kosovom (poglavlje 35), za koje EK nije dala opisne ocene ali je napredak ocenila kao nezadovoljavajući. Ove godine je značajno opao nivo usklađenosti spoljne politike, od ukupno 45 deklaracija i odluka EU, Srbija je podržala 28, što ukupno daje 62% uskladjenosti, što je značajan pad u odnosu na 89% koliko je iznosila prethodne godine. Uzrok je pre svega neodlučnost Srbije da se jasnije opredeli na međunarondom planu u vezi sa situacijom u Ukrajini. Kada je reč o odnosu sa Kosovom, kritikovana je usporena primena postignutih sporazuma usled izbora kao i problema sa formiranjem kosovske Vlade. Ova oblast i dalje ostaje ključna za EU u procesu pristupnih pregovora Srbije i ovo poglavlje će među prvima biti otvoreno, te je neophodan proaktivniji pristup srpske Vlade.

          Iako se stanje u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija našlo na udaru Brisela, primetan je znatno pozitivniji ton celokupnog izveštaja u odnosu na prethodnu godinu. Jedno od mogućih objašnjenja ovakvog pristupa jeste da EU ocenjuje rad srpske vlade kao načelno dobar i da želi da podrži sprovođenje reformskih politika u delo.

        • Tagovi: evropske integracije, Srbija, Srbija i EU, Evropska komisija, Evropska unija, Poglavlje 23, Poglavlje 24, Poglavlje 31, Poglavlje 35, Bojan Elek
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •