•  
        • Metastaza komunalnog (ne)reda
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Metastaza komunalnog (ne)reda

          • O novom predlogu Zakona o komunalnoj miliciji i šta će predložene izmene značiti u praksi pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Ulični špijun
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Ulični špijun

          • O nerazjašnjenim pojedinostima najavljenog instaliranja 1000 sigurnosnih kamera radi unapređenja bezbednosti i smanjenja kriminala u sledeće dve godine pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića

          • O propustima u istrazi ubistva Olivera Ivanovića i uslovima koje je potrebno ispuniti da bi slučaj bio rešen pisao je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević.

        Obuka rezervnog sastava Vojske Srbije – ko joj podleže i da li je neizbežna? Metastaza komunalnog (ne)redaSvim zemljama Zapadnog Balkana je potreban „Pribeov izveštaj" o zarobljavanju državeUlični špijunZločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        • Posebne mere za tajno prikupljanje podataka jesu one koje državni organi tajno primenjuju, a koje svojim svojstvima ograničavaju ustavom zagarantovana prava građana. Iz toga sledi da nekontrolisanom primenom ovih mera može doći do povrede ljudskih prava, zloupotrebe ovlašćenja, kao i do bespotrebnog nanošenja značajnih novčanih troškova poreskim obveznicima.

          Realni rizici

          Ovi rizici nisu isključivo „teoretski”. U poslednjih nekoliko godina u Srbiji je bilo više skandala vezanih za korišćenje posebnih mera. Javnost su, tokom 2012. i 2013. godine, uzdrmali izveštaji medija o telefonskom prisluškivanju visokih državnih funkcionera. Početkom 2014. godine, bivši zamenik načelnika Službe za specijalne istražne metode Uprave kriminalističke policije uhapšen je zbog odavanja informacija organizovanoj kriminalnoj grupi o merama koje su primenjene protiv njenih članova. Pored ovih skandala, postoje i indikacije da institucije posebne mere primenjuju u veoma širokim razmerama. Na primer, jedan operator mobilne i fiksne telefonije izvestio je da su državni organi tokom jedne godine 270.000 puta pristupili zadržanim elektronskim podacima njegovih klijenata.

          Spoljni nadzor

          Sve ovo ukazuje na to da treba ojačati spoljni nadzor, jer je on suštinski značajan za uvećanje odgovornosti državnih aktera koji sprovode posebne mere. Jačanje spoljnog nadzora je, takođe, u najboljem interesu institucija bezbednosti, budući da pomaže demistifikaciji njihovog rada i uvećava poverenje javnosti u ove institucije.

          Postoje tri vrste aktera koji vrše spoljni nadzor nad primenom posebnih mera u Srbiji. Sudstvo je prvenstveno odgovorno za ex ante kontrolu davanjem odobrenja za primenu mera. Nezavisni državni organi (NDO), relevantni za nadzor nad primenom posebnih mera, jesu Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Oni nadziru one aspekte rada institucija bezbednosti koji spadaju u okvir njihovih ovlašćenja. Treći akter odgovoran za nadzor nad primenom posebnih mera jeste Narodna skupština Republike Srbije.

          Za razliku od NDO, Narodna skupština do sada nije bila dovoljno aktivna i nije reagovala na afere i probleme vezane za primenu posebnih mera. Kao što parlamentarni nadzor ne može zameniti nadzor koji vrše sudstvo i NDO, tako ni aktivnosti ova dva aktera ne mogu zameniti parlamentarni nadzor.

          Uloga parlamenta

          Postoji nekoliko razloga zbog kojih su parlamenti neophodni i nezaobilazni akteri nadzora. Prvo, nadzor izvršne vlasti spada u glavne funkcije parlamenta. Drugo, s obzirom na to da je parlament direktno izabrano telo, parlamentarni nadzor daje legitimnost primeni posebnih mera. Ovaj nadzor vrše specijalizovani odbori, koji čine pripadnici različitih partija. Time se obezbeđuje izbalansirani nadzor. Najzad, svrha parlamentarnog nadzora nad primenom posebnih mera nije razotkrivanje pojedinačnih slučajeva zloupotrebe, već uočavanje potencijalnih sistemskih nepravilnosti i predlaganje rešenja koja će omogućiti da one budu prevaziđene na nivou formulisanja politika.

          Ovaj prikaz praktične politike predstaviće procenu dosadašnjeg parlamentarnog nadzora nad primenom posebnih mera. Prvo će ukratko biti sagledana primena posebnih mera u Srbiji. Drugo, biće izloženi pozitivni pomaci u parlamentarnom nadziranju njihove primene. Zatim će biti identifikovani i razmotreni problemi vezani za nadzor. Konačno, biće izložene preporuke za unapređenje parlamentarnog nadzora.

          Publikaciju možete preuzeti na ovom linku

          Objavljivanje ovog rada podržali su Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke (Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope) kroz program TRAIN (eng: Think Tanks providing Research and Advice through Interaction and Networking), kojim upravlja Nemački savet za spoljne poslove (DGAP), kao i Ambasada Kraljevine Norveške kroz projekat „Ko nas sluša: Ka efektivnom spoljnom nadzoru upotrebe specijalnih istražnih mera”. Stavovi izneti u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autorke i ne odražavaju nužno stavove Savezne Republike Nemačke, DGAP-a ili Kraljevine Norveške.

        • Tagovi: parlament, nadzor, službe bezbednosti, policija, posebne mere, Srbija
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •