•  
        • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića

          • O propustima u istrazi ubistva Olivera Ivanovića i uslovima koje je potrebno ispuniti da bi slučaj bio rešen pisao je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević.

        • Uzbunjivači u policiji: Zapadni Balkan
          • Publikacije

          • Autor: Jovan Nicić
          • Uzbunjivači u policiji: Zapadni Balkan

          • Analiza bi trebalo da posluži kao polazište stvarne procene uzbunjivanja i zaštite uzbunjivača u policiji i razgovora o značaju ovog mehanizma u borbi protiv korupcije.

        • Studentima KPA treba više prakse, a manje teorije
          • Publikacije

          • Autor: Ana Milosavljević, Saša Đorđević
          • Studentima KPA treba više prakse, a manje teorije

          • „Tek kada sam počela da radim u policiji shvatila sam da na praksi u KPA nismo upoznali čak ni osnove policijskog posla. Svaki akademac treba da prođe bar godinu dana klasičnog policijskog posla kako bi upoznao posao i problematiku, i kasnije bio dobar rukovodilac."

        • Da li znamo šta kupujemo?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Da li znamo šta kupujemo?

          • Istraživačica BCBP Katarina Đokić pisala je o problemima aktuelnih praksi pri nabavkama za potrebe Vojske Srbije.

        Zločin bez kazne: ubistvo Olivera IvanovićaUzbunjivači u policiji: Zapadni BalkanUnapređenje regulatornog okvira privatnog obezbeđenja i detektivske delatnostiStudentima KPA treba više prakse, a manje teorijeDa li znamo šta kupujemo?
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2010
          • Haotično stanje u oblasti klasifikacije podataka

          • Na klonferenciji o izazovima i stepenima implementacije Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o tajnosti podataka održane u Skupštini Vojvodine 22. oktobra, Marko Milošević istakao je postojanje haotičnog stanja u oblasti klasifikacije informacija.

        • Učestvujući u konferenciji o izazovima i stepenima implementacije Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i  Zakona o tajnosti podataka održane u Skupštini Vojvodine 22. oktobra, Marko Milošević istakao je da haotično stanje u oblasti klasifikacije informacija najblje oslikava izjava državnog sekretara u Ministarstvu pravde, Slobodana Homena od avgusta 2009. godine da će se sa 80 posto dokumenata skinuti oznaka tajnosti. Milošević je podsetio prisutne da je Zakon o tajnosti podataka stupio na snagu 1.1.2010. godine sa ciljem da uredi haotično polje klasifikacije podataka. Danas postoje 4 stepena klasifikacije podataka uz oznaku trajanja tajnosti: državna tajna (Top secret) - 30 godina; strogo poverljivo (Secret) - 15 godina; poverljivo (Confidential) - 5 godina i interno (Restricted) - 2 godine. Milošević je, govoreći o ugrađenoj nefunkcionalnosti zakona, objasnio da su predviđeni rokovi za usvajanje neophodnih podzakonskih akata 6 meseci (sa izuzetkom Akt ao sistematizaciji - 3 meseca) od donošenja zakona, istekli u junu 2010. godine.

          Od svih koji su predviđeni do sada su doneti Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, (rok bio mart 2010), Uredba o obrascima osnovnih i posebnog bezbednosnog upitnika i Uredba o sadržini, obliku i načinu dostavljanja sertifikata za pristup tajnim podacima (Sl. glasnik RS 54/10). Takođe, Milošević je naveo da je za predviđenu “reklasifikaciju i deklasifikaciju” dokumenata predviđen rok od 2 godine. Funkcionalnost ovog zakona u delu koji se odnosi na funkcionicanje Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, bio je samo deo istraživanja  Beogradskog centra za bezbednosnu politiku koje je Milošević predstavio prisutnima. 

           

           

          ISTRAŽIVANJE BEOGRADSKOG CENTRA ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

          Pitanja

          Odgovori

          1. Ukupan broj zaposlenih? 

          Sistematizovano 21 radno mesto sa 24 izvrsilaca, popunjeno jedno radno mesto, 2 zaposlena.

          2. Raspoloživost ljudskih i materijalnih resursa?

          Koriste se prostorije Uprave za zajedničke poslove, računarska oprema se nabavlja od donacije OEBS.

          3. Da li je sprovedena reklasifikacija i deklasifikacija podataka?

          Ne vrši se zbog nedostajuće podzakonske regulative - oformljena radna grupa za izradu te regulative.

          4. Kontrola procene tajnosti (član 24 ZTP) da li je dosad vršena?

          Ne vrši se zbog nedostajuće podzakonske regulative - oformljena radna grupa za izradu te regulative.

          5. Koliko je zahteva do sada dobijeno za izradu sertifikata za pristup tajnim podacima? 

          Sem osnovne uredbe, fale dodatni podzakonski akti kako bi Kancelarija mogla da dodeljuje sertifikate.

          6. Da li je izrađen propis o sadržini, obliku i načinu vođenja evidencije podataka (član 83 ZTP)?

          U toku je izrada uredbe o evidencijama.

          7. Da li je oformljen centralni registar stranih tajnih podataka?

          Postoje uslovi za privremeni registar, ali ne postoji odgovarajuća podzakonska regulative.

          8. Da li je predložen plan Vladi o zaštiti tajnih podataka u vanrednim slučajevima?

          Pokrenuto je pitanje formiranja radne grupe koja će izraditi plan zaštite.

           

          Marko Milošević je na kraju svog izlaganja istakao dodatne probleme koje su vezane za oblast klasifikovanja podataka. Tako, jedan od problema je što nisu svi akteri u sektoru bezbednosti državni organi već su iz privatnog sektora. I dalje postoje “izvrdavanja“ od javnih nabavki označavanjem javnih nabavki stepenom tajnosti. Takođe, “vaga test“ ili preče pravo od prava javnosti da zna i potrebe zaštite podataka nije dovoljno definisan, baš kao i zaštita insajdera.

        • Tagovi: transparentnost, ljudska prava, privatnost, tajnost, podaci, poverljivo, reforma, sektor bezbednosti, poverenika za informacije
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •