•  
        • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića

          • O propustima u istrazi ubistva Olivera Ivanovića i uslovima koje je potrebno ispuniti da bi slučaj bio rešen pisao je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević.

        • Uzbunjivači u policiji: Zapadni Balkan
          • Publikacije

          • Autor: Jovan Nicić
          • Uzbunjivači u policiji: Zapadni Balkan

          • Analiza bi trebalo da posluži kao polazište stvarne procene uzbunjivanja i zaštite uzbunjivača u policiji i razgovora o značaju ovog mehanizma u borbi protiv korupcije.

        • Studentima KPA treba više prakse, a manje teorije
          • Publikacije

          • Autor: Ana Milosavljević, Saša Đorđević
          • Studentima KPA treba više prakse, a manje teorije

          • „Tek kada sam počela da radim u policiji shvatila sam da na praksi u KPA nismo upoznali čak ni osnove policijskog posla. Svaki akademac treba da prođe bar godinu dana klasičnog policijskog posla kako bi upoznao posao i problematiku, i kasnije bio dobar rukovodilac."

        • Da li znamo šta kupujemo?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Da li znamo šta kupujemo?

          • Istraživačica BCBP Katarina Đokić pisala je o problemima aktuelnih praksi pri nabavkama za potrebe Vojske Srbije.

        Zločin bez kazne: ubistvo Olivera IvanovićaUzbunjivači u policiji: Zapadni BalkanUnapređenje regulatornog okvira privatnog obezbeđenja i detektivske delatnostiStudentima KPA treba više prakse, a manje teorijeDa li znamo šta kupujemo?
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2010
          • Evropska CIA dobija šefa

          • SitCen, obaveštajna služba EU dobiće krajem oktobra ili najkasnije početkom novembra svog prvog direktora nakon reorganizacije koja je predviđena Lisabonskim ugovorom, kojim ovo telo prelazi u nadležnost Visokog predstavnika EU za spoljne poslove.

        • Rok za prijem kandidatura za izbor direktora SitCen-a je istekao 16. septembra, a za tu poziciju se prijavilo više od deset kandidata. Kao kandidati sa najviše šansi u Briselu se pominju Patris Bergamini (Patrice Bergamini), francuski diplomata i dosadašnji vršilac dužnosti SitCen-a i Peter Gridling, direktor austrijske Federalne agencije za državnu bezbednost i protivterorizam (nem. Bundesamts fur Verfassungsschtz und Terrorismusbekampfung). Takođe, prema nekim procenama i kandidat koji dolazi iz finske Bezbednosno-obaveštajne službe (fin. Suojelupolisi) ima velikih šansi da bude novi direktor SitCen-a, jer on, kao i kandidat iz Austrije, ima jaku političku podršku svojih država. S druge strane, Bergamini, koji je inače savetnik Ketrin Ašton, na podršku svoje države-Francuske, ne može u ovom momentu da računa, jer je Pariz svoj politički uticaj usmerio ka izboru Pjera Vemonta (Pierre Vimont), sadšnjeg ambasadora Francuske u SAD, na poziciju generalnog sekretara Službe spoljnih poslova EU (European External Action Service). Ostali kandidati dolaze iz Velike Britanije, Italije, Rumunije i Španije.


          Kada je u pitanju izbor direktora SitCen-a, Ketrin Ašton snosi svu političku odgovornost, ali će joj u izboru pomagati panel koji će biti sastavljen od viših službenika sekretarijata Evropskog saveta i Evropske komisije, među kojma će biti i Vilijem Šepkot (Wiliam Shapcott) prvi i višegodišnji direktor SitCen-a.

          Nastanak i razvoj SitCen

          SitCen ima svoje korene u Zajedničkoj evropskoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (ZSBP), tačnije u  2001. godini, kada je u okviru kancelarije Visokog predstavnika za ZSBP, na čijem se čelu tada nalazio Havier Solana, formirana grupa sastavljena od analitičara zaduženih da prikupljaju i analiziraju podatke važne za bezbednost EU iz javno dostupnih izvora (open source intelligence) te da na osnovu njih informišu Kancelariju i Evropski savet. Međutim, funkcije SitCena su stalno proširivane, tako da  je u okviru  nje 2001. godine  formirana Grupa za borbu protiv terorizma, a od 2002. godine SitCen postaje mesto za razmenu podataka između službi bezbednosti Francuske, Nemačke, Italije, Švedske i Velike Britanije. Iako je prvobitna misija SitCen-a bila procena bezbednosne situacije i pretnji koje dolaze van EU, na inicijativu Havijera Solane 2004. godine SitCen proširuje zahvat i na procenu terorističkih pretnji koji dolaze iz same EU.

          Konačno, Lisabonskim ugovorom je predviđena između ostalog i reorganizacija i širenje aktivnosti SitCen-a, kao i uvođenje mehanizama parlamentarnog nadzora i kontrole nad njim. Tako će od decembra 2010. godine ovo telo telo biti u okviru Ministarstva spoljnih poslova EU, a glavni zadatak će mu biti da kao i do sada sastavlja izveštaje o stanju bezbednosti EU. Međutim,  SitCen će i dalje imati skromne kapacitete kada je u pitanju samostalno operativno prikupljanje podataka i informacija, te će osnov njegovih izveštaja biti podaci i informacije koje dobije od službi bezbednosti 17 država članica EU, kao i diplomatski izveštaji i podaci iz javno dostupnih izvora. Zbog toga je i planirano da SitCen proširi kapacitete za prikupljanje podataka iz javno dostupnih izvora upošljavanjem još šest analitičara, kao imenovanjem oficira zaduženog da, po potrebi, putuje u potencijalno krizna i/ili konfliktna područja i da iz javnih izvora prikuplja podatke značajne za bezbednost, kako bi institucije EU imale dovoljno kvalitetne informacije za što uspešnije „rano upravljanje krizama“.

          Moglo bi se, dakle, reći da je SitCen telo koje se nalazi u centru horizontalne i vertikalne mreže integracija obaveštajnih i bezbednosnih agencija država članica EU, te će dalja transfrmacija ovog tela delimično odrediti i budućnost EU kao bezbednosnog aktera.

          Parlamentarni nadzor i kontrola

          Nadzor i kontrolu nad radom SitCena imaće komitet Evropskog parlamenta nadležan za spoljne poslove, u okviru koga se nalazi i podkomitet za bezbednost i odbranu. Njegovi članovi će imati pravo pristupa svim poverljivim dokumentima, osim onih koji nose oznaku najviše tajnosti EU (eng. top secret). Predviđeno je da sve procedure i aktivnosti neophodne za početak obavljanja pomenutog zadatka budu završene do sredine 2011. godine.

          Nizak nivo transparentnosti rada SitCen-a

          Istraživači i novinari su utvrdili da je jedna od glavnih osobenosti SitCena nizak nivo transparentnosti. Istraživači koji proučavaju i prate  rad SitCena-a su zaključili da je veoma teško utvrditi koja je uloga i značaj ovog tela u definisanju pretnji po bezbednost EU, kao i odgovora na njih, odnosno koliki je značaj SitCena-a u konstitusanju EU kao bezbednosnog aktera. Razlog za rečeno leži u niskoj transparentnosti ove institucije.  Naime, na osnovu javno dostupnih izveštaja koje je sačinio SitCen veoma je teško dati odgovor na prethodno postavljena pitanja i tek je putem neformalnih kontakata moguće je delimično doći do suštine rada ovog tela. Zbog toga će dalje istraživanje rada SitCen-a za sve istraživače i novinare predstavljati pravi izazov.

        • Tagovi: Evropska unija, eu, službe, bezbednosna politika, ugovor iz lisabona, kontrola, nadzor, transparentnost, evropski parlament
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •