•  
        • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića

          • O propustima u istrazi ubistva Olivera Ivanovića i uslovima koje je potrebno ispuniti da bi slučaj bio rešen pisao je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević.

        • Uzbunjivači u policiji: Zapadni Balkan
          • Publikacije

          • Autor: Jovan Nicić
          • Uzbunjivači u policiji: Zapadni Balkan

          • Analiza bi trebalo da posluži kao polazište stvarne procene uzbunjivanja i zaštite uzbunjivača u policiji i razgovora o značaju ovog mehanizma u borbi protiv korupcije.

        • Studentima KPA treba više prakse, a manje teorije
          • Publikacije

          • Autor: Ana Milosavljević, Saša Đorđević
          • Studentima KPA treba više prakse, a manje teorije

          • „Tek kada sam počela da radim u policiji shvatila sam da na praksi u KPA nismo upoznali čak ni osnove policijskog posla. Svaki akademac treba da prođe bar godinu dana klasičnog policijskog posla kako bi upoznao posao i problematiku, i kasnije bio dobar rukovodilac."

        • Da li znamo šta kupujemo?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Da li znamo šta kupujemo?

          • Istraživačica BCBP Katarina Đokić pisala je o problemima aktuelnih praksi pri nabavkama za potrebe Vojske Srbije.

        Zločin bez kazne: ubistvo Olivera IvanovićaUzbunjivači u policiji: Zapadni BalkanUnapređenje regulatornog okvira privatnog obezbeđenja i detektivske delatnostiStudentima KPA treba više prakse, a manje teorijeDa li znamo šta kupujemo?
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2015
          • „Dijagnoza Ž"

          • Prenosimo autorski tekst istraživačice BCBP Gorane Radovanović na temu položaja žena u sektoru bezbednosti Srbije, objavljen u dnevnom listu Danas povodom obeležavanja 8. marta, Međunarodnog dana žena.

        • Gorana Radovanović, istraživačica BCBP

          Na 8. mart će mnoge žene koje rade u vojsci i policiji od svojih kolega dobiti karanfil, ruž ili neku drugu sitnicu. Kolege će im čestitati Dan žena, obraćajaući im se kao „damama“, „slabijem polu“ i „lepšem polu“, aludirajući time da su osobine kao što su snaga i odlučnost isključivo muška obeležja. Taj jedan dan u godini kada su žene i njihova prava u fokusu javnosti kao da bi trebalo da potre sve prethodne dane u kojima su žene koje rade u institucijama bezbednosti bile izložene podsmehu, osporavanju svojih sposobnosti i seksualnom uznemiravanju.

          Ali ovo je još uvek tabu tema u sektoru bezbednosti. Zato se ćuti  o tome da su žene diskriminisane od svojih muških kolega i nadređenih. Ne priča se ni o tome da žene ne mogu napredovati jednakom brzinom kao muškarci, iako formalno-pravnih prepreka nema. Prepreka je, međutim to, što su žene. Zbog čega njihovi nadređeni smatraju da nemaju osobine i kvalitete potrebne za rukovodeće pozicije. Ova pojava je poznata i kao  „stakleni plafon“.

          Oči dela muških kolega su zato svakog trenutka uprte u ove žene, tražeći im i najmanju grešku. Eventualna greška će se potom pripisati svim ženama. „Ponašanje jedne žene reflektuje se na sve ostale žene“, kaže pripadnica Vojske Srbije u jednom od istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. „Njeni nesupesi će se generalizovati i objasnti time da je žena. Neuspeh muškarca je uvek samo njegov individulani neuspeh, ne i neuspeh svih muškaraca“. O tome kako i veliki broj policajaca gleda na sličan način svoje koleginice, slikovito govore reči jednog komandira policijske stanice: „Kod mene u stanici sve žene su amnestirane zbog 28. dana. To je slično kao dijagnoza F (psihološki poremećaji), samo kod njih je to dijagnoza Ž“.

          U Vojsci Srbije je do sada formalno zabeležen samo jedan slučaj seksualnog uznemiravanja, kada se pripadnica vojske obratila Poverenici za zaštitu ravnopravnosti. U policiji nije zabeležen nijedan slučaj, čime se ova institucija ponosi. Istina je, zapravo, da su žene spremne da se obrate za pomoć u ovakvim situacijama samo kada imaju poverenja u sistem, odnosno znaju da će njihove pritužbe biti ozbiljno razmatrane, a one same neće biti izložene daljem uznemiravanju. Zato mnogi slučajevi zlostavljanja i uznemiravanja prolaze nekažnjeno, a zlostavljač ne snosi nikakve posledice.

          Sve dok se institucije bezbednosti ne pozabave rešavanjem ovih problema nećemo imati istinsku reformu vojske i policije. Samo tako će se institucije bezbednosti jednako ophoditi prema svim građanima, bez obzira na pol, versku i nacionalnu pripadnost ili seksualno opredeljenje. Korak u ovom pravcu je učinjen pre pet godina, kada je usvojen  Nacionalni akcioni plan (NAP) za primenu Rezolucije 1325 „Žene, mir i bezbednost“ Saveta bezbednosti UN. Njegovim usvajanjem Srbija se po prvi put ozbiljno pozabavila položajem i problemima sa kojim se suočavaju žene zaposlene u sektoru bezbednosti. Njegovo sprovođenje je dalo neke pozitivne rezultate. Žene u uniformi su postale vidljivije u javnosti, pa se na njih više ne gleda sa (tolikim) čuđenjem. Ukinute su i „gornje“ kvote za prijem devojaka na školovanje na Kriminalističko-policijskoj akademiji i Vojnoj akademiji. Ove kvote su ograničavale broj devojaka koji se može upisati svake godine na studije. Vojna gimanzija je po prvi put prošle godine otvorena za školovanje devojaka. Imajući u vidu koliko je država do sada usvojila različitih akcionih planova i strategija, te da je veliki broj njih ostao samo „mrtvo slovo na papiru“, neko bi rekao da je sprovođenje NAP 1325 dalo dobre rezultate. Mesta takvom optimimizmu, međutim, nema. Ostaje da se uradi još puno posla da bi vojska i policija postale sredine u kojima se na žene gleda jednako kao na muškarce.

          U oktobru ove godine Savet bezbednosti UN će sazvati veliku konferenciju na kojoj će se raspravljati o uspesima i neuspesima primene Rezolucije 1325 na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Naš NAP za primenu ove Rezolucije ističe krajem ove godine. Zato se nameće se pitanje da li će biti usvojen novi dokument i ko će voditi proces njegove izrade? Da li će to biti Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, na čijem čelu je ministarka Zorana Mihajlović i koje ima troje zaposlenih? Imajući u vidu značaj Rezolucije 1325 na globalnom nivou, ovo je prilika za Srbiju da nastavi sa sprovođenjem Rezolucije i na taj način da svoj doprinos unapređenju položaja žena. 

          Tekst je originalno objavljen u dnevnom listu Danas.

        • Tagovi: rod i bezbednost, rodna ravnopravnost, NAP, Rezolucija 1325, Vojska Srbije, Gorana Radovanovic
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •