•  
        • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića

          • O propustima u istrazi ubistva Olivera Ivanovića i uslovima koje je potrebno ispuniti da bi slučaj bio rešen pisao je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević.

        • Uzbunjivači u policiji: Zapadni Balkan
          • Publikacije

          • Autor: Jovan Nicić
          • Uzbunjivači u policiji: Zapadni Balkan

          • Analiza bi trebalo da posluži kao polazište stvarne procene uzbunjivanja i zaštite uzbunjivača u policiji i razgovora o značaju ovog mehanizma u borbi protiv korupcije.

        • Studentima KPA treba više prakse, a manje teorije
          • Publikacije

          • Autor: Ana Milosavljević, Saša Đorđević
          • Studentima KPA treba više prakse, a manje teorije

          • „Tek kada sam počela da radim u policiji shvatila sam da na praksi u KPA nismo upoznali čak ni osnove policijskog posla. Svaki akademac treba da prođe bar godinu dana klasičnog policijskog posla kako bi upoznao posao i problematiku, i kasnije bio dobar rukovodilac."

        • Da li znamo šta kupujemo?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Da li znamo šta kupujemo?

          • Istraživačica BCBP Katarina Đokić pisala je o problemima aktuelnih praksi pri nabavkama za potrebe Vojske Srbije.

        Zločin bez kazne: ubistvo Olivera IvanovićaUzbunjivači u policiji: Zapadni BalkanUnapređenje regulatornog okvira privatnog obezbeđenja i detektivske delatnostiStudentima KPA treba više prakse, a manje teorijeDa li znamo šta kupujemo?
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2015
          • Jača kontrola nad legalnim oružjem

          • Istraživač BCBP Marko Milošević analizira koje sve novine predviđa novi Zakon o oružju i municiji, kao i šta je propušteno da se uredi ovim Zakonom.

        • Krajem februara 2015. godine, Narodna skupština usvojila je novi Zakon o oružju i municiji. Prethodno zakonsko rešenje je usvojeno 1992. godine, a od tada u nekoliko navrata pretrpelo izmene i dopune. Ovaj zakon, kao i ranije, nudi rok za predaju i legalizaciju oružja, ali ne nudi nikakvu novinu u tom pogledu, te je opravdano sumnjati da će se broj nelegalnog oružja u Srbiji smanjiti. Pozitivni dometi zakona ogledaju se u strožim uslovima za dobijanje i posedovanje legalnog oružja. I to je pomak u dobrom pravcu.

          Sadašnji zakon je usklađen sa važećim normama Evropske Unije (Council Directive 91/477/EEC i Directive 2008/51/CE). Ovim direktivama propisani su uslovi za nabavljanje, posedovanje, promet i prenošenje oružja od strane nedržavnih subjekata. One postavljaju minimum uslova, a nacionalnim zakonodavstvima ostavlja mogućnost da propišu strožije norme, što je u Zakonu o oružju i municiji i učinjeno.

          Zakon donosi dve ključne novine kojima se operacionalizuju ovi uslovi.

          Prva novina se tiče nabavljanja oružja, gde je predviđeno da pored dosadašnjih uslova (bezbednosna provera, zdravstvena sposobnost, potvrda da je podnosilac neosuđivan i da nije kažnjavan i potvrda o obučenosti za rukovanjem vatrenim oružjem) podnosilac zahteva mora da ima opravdan zahtev za nabavku oružja - dokaz da mu je ugrožena lična bezbednost ili zbog prirode posla.

          Druga novina tiče se zdravstvene sposobnosti podnosioca zahteva za oružje, i dokazuje se na svakih 5 godina lekarskim uverenjem. Takođe, po izdavanju dozvole MUP obaveštava izabranog lekara da je njegovom pacijentu izdata dozvola i lekar je u obavezi da prijavi MUPu promene zdravstvenog stanja (ili sumnje) koje bi uticale na rukovanje oruzžjem.

          Ova dva instituta treba da smanje zloupotrebu legalnog oružja u posedu građana. Ovim oružjem se vrše krivična dela iz nehata, porodično nasilje, a najuznemirujući podsetnik na ovu opasnost bio je zločin u selu Jabukovac kada je 9 osoba izgubilo život, a još troje ranjeno. Izvršilac ovog zločina je legalno posedovao oružje uprkos činjenici da je duševni bolesnik, što po tada važećem zakonu nije izričito navedeno kao razlog za oduzimanje oružja.

          Novim zakonom dozvoljeno je i posedovanje suzavca i elektrošokova, čime će se povećati bezbednost građana (za samoodbranu), a u nekim poslovima (privatno obezbeđenje), može doći do smislenije zamene vatrenog oružja elektoršokovima.

          U ovom zakonu pojavljuje se i konvertovano oružje koje je zakonodavac prepoznao kao pretnju, te je regulisano ko i pod kojim uslovima može da prepravlja oružje i kakve su kazne za nepoštovanje ovih odredbi, što prethodnim zakonom nije dovoljno definisano. Inače, ova vrsta oružja je vrlo simbolično zastupljena u Srbiji, mada se ne može reći da ne predstavlja pretnjiu i pohvalno je što su zakonom definisani uslovi i pravila za prepravke oružja.

          Beogradski centar za bezbednosnu politiku slao je predloge amandmana na ovaj zakon, a u skupštini je usvojen zahtev za zabranu prepravljanja municije. Ovaj problem je već ranije uočen u istraživanjima BCBP, a dosadašnji zakon o oružju i municiji nije prepoznavao ovu vrstu rizika. Konverzijom municije (iz municije za startni pištolj u bojevu), moguće je koristiti startne gasne pištolje uz minorne prepravke kao vatreno oružje. A da je argument BCBP opravdan, govori i činjenica da je taj amandman predložila opoziciona Nova stranka, te da su i poslanici vladajuće većine prepoznali opravdanost te intervencije.

          Nažalost, predlog BCBP o neophodnosti evidencije balističkog otiska/profila metka nije usvojen. Ove evidencije koriste FBI i Alcohol, Tobacco and Firearms Bureau, i one pomažu u otkrivanju počinioca krivičnih dela. Ovaj profil je poput otiska prsta čoveka, a uspešnost ove mere je oko 70%. Ovom merom povezala bi se krivična dela počinjena istim oružjem i mnogo brže i efikasnije bi se dolazilo do počinilaca.

          U obrazloženju razloga za donošenje zakona izneta je „procena“ da u Srbiji u nelegalnom posedu građana ima između 200.000 i 900.000 komada oružja. Raniji podaci bliži su gornjoj cifri, a broj zaplena u međuvremenu nije bio značajan. I tokom Sablje, kada je pokupljeno najviše oružja, prikupljeno je oko 30.000 komada nelegalnog oružja.

        • Tagovi: oružje, trgovina oružjem, zakon, Marko Milošević
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •