•  
        • Zašto ljudi napuštaju sistem odbrane?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić, Marija Ignjatijević
          • Zašto ljudi napuštaju sistem odbrane?

          • Istraživačice BCBP Katarina Đokić i Marija Ignjatijević analizirale su razloge zbog kojih zaposleni napuštaju sistem odbrane i pripremile preporuke.

        • Anatomija zarobljavanja bezbednosno-obaveštajnog sektora u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor: Predrag Petrović
          • Anatomija zarobljavanja bezbednosno-obaveštajnog sektora u Srbiji

          • Ključne aktere, uslove, događaje i mehanizme zarobljavanja bezbedno¬sno-obaveštajnog sektora, kao i utvrđivanje toka i dinamike ovog negativnog trenda i njegove posledice analizirao je izvršni direktor BCBP Predrag Petrović.

        • Nasilje i sport: nekad i sad
          • Publikacije

          • Autor: Ivana Jeremić, Saša Đorđević
          • Nasilje i sport: nekad i sad

          • Istraživački tim BCBP predstavlja izveštaj o kvalitetu, uticaju i rezultatima Nacionalne strategije za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama na smanjenje nasilnih incidenata u vezi sa sportskim događajem i huliganskim grupama, u periodu važenja ovog dokumenta od ...

        Zašto ljudi napuštaju sistem odbrane?Anatomija zarobljavanja bezbednosno-obaveštajnog sektora u SrbijiKljučne tačke reforme službi bezbednosti: Iskustvo Srbije, Severne Makedonije i Crne GoreKriminalizacija solidarnosti: Obračun sa aktivizmom Združene akcije „Krov nad glavom"Nasilje i sport: nekad i sad
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2015
          • Jača kontrola nad legalnim oružjem

          • Istraživač BCBP Marko Milošević analizira koje sve novine predviđa novi Zakon o oružju i municiji, kao i šta je propušteno da se uredi ovim Zakonom.

        • Krajem februara 2015. godine, Narodna skupština usvojila je novi Zakon o oružju i municiji. Prethodno zakonsko rešenje je usvojeno 1992. godine, a od tada u nekoliko navrata pretrpelo izmene i dopune. Ovaj zakon, kao i ranije, nudi rok za predaju i legalizaciju oružja, ali ne nudi nikakvu novinu u tom pogledu, te je opravdano sumnjati da će se broj nelegalnog oružja u Srbiji smanjiti. Pozitivni dometi zakona ogledaju se u strožim uslovima za dobijanje i posedovanje legalnog oružja. I to je pomak u dobrom pravcu.

          Sadašnji zakon je usklađen sa važećim normama Evropske Unije (Council Directive 91/477/EEC i Directive 2008/51/CE). Ovim direktivama propisani su uslovi za nabavljanje, posedovanje, promet i prenošenje oružja od strane nedržavnih subjekata. One postavljaju minimum uslova, a nacionalnim zakonodavstvima ostavlja mogućnost da propišu strožije norme, što je u Zakonu o oružju i municiji i učinjeno.

          Zakon donosi dve ključne novine kojima se operacionalizuju ovi uslovi.

          Prva novina se tiče nabavljanja oružja, gde je predviđeno da pored dosadašnjih uslova (bezbednosna provera, zdravstvena sposobnost, potvrda da je podnosilac neosuđivan i da nije kažnjavan i potvrda o obučenosti za rukovanjem vatrenim oružjem) podnosilac zahteva mora da ima opravdan zahtev za nabavku oružja - dokaz da mu je ugrožena lična bezbednost ili zbog prirode posla.

          Druga novina tiče se zdravstvene sposobnosti podnosioca zahteva za oružje, i dokazuje se na svakih 5 godina lekarskim uverenjem. Takođe, po izdavanju dozvole MUP obaveštava izabranog lekara da je njegovom pacijentu izdata dozvola i lekar je u obavezi da prijavi MUPu promene zdravstvenog stanja (ili sumnje) koje bi uticale na rukovanje oruzžjem.

          Ova dva instituta treba da smanje zloupotrebu legalnog oružja u posedu građana. Ovim oružjem se vrše krivična dela iz nehata, porodično nasilje, a najuznemirujući podsetnik na ovu opasnost bio je zločin u selu Jabukovac kada je 9 osoba izgubilo život, a još troje ranjeno. Izvršilac ovog zločina je legalno posedovao oružje uprkos činjenici da je duševni bolesnik, što po tada važećem zakonu nije izričito navedeno kao razlog za oduzimanje oružja.

          Novim zakonom dozvoljeno je i posedovanje suzavca i elektrošokova, čime će se povećati bezbednost građana (za samoodbranu), a u nekim poslovima (privatno obezbeđenje), može doći do smislenije zamene vatrenog oružja elektoršokovima.

          U ovom zakonu pojavljuje se i konvertovano oružje koje je zakonodavac prepoznao kao pretnju, te je regulisano ko i pod kojim uslovima može da prepravlja oružje i kakve su kazne za nepoštovanje ovih odredbi, što prethodnim zakonom nije dovoljno definisano. Inače, ova vrsta oružja je vrlo simbolično zastupljena u Srbiji, mada se ne može reći da ne predstavlja pretnjiu i pohvalno je što su zakonom definisani uslovi i pravila za prepravke oružja.

          Beogradski centar za bezbednosnu politiku slao je predloge amandmana na ovaj zakon, a u skupštini je usvojen zahtev za zabranu prepravljanja municije. Ovaj problem je već ranije uočen u istraživanjima BCBP, a dosadašnji zakon o oružju i municiji nije prepoznavao ovu vrstu rizika. Konverzijom municije (iz municije za startni pištolj u bojevu), moguće je koristiti startne gasne pištolje uz minorne prepravke kao vatreno oružje. A da je argument BCBP opravdan, govori i činjenica da je taj amandman predložila opoziciona Nova stranka, te da su i poslanici vladajuće većine prepoznali opravdanost te intervencije.

          Nažalost, predlog BCBP o neophodnosti evidencije balističkog otiska/profila metka nije usvojen. Ove evidencije koriste FBI i Alcohol, Tobacco and Firearms Bureau, i one pomažu u otkrivanju počinioca krivičnih dela. Ovaj profil je poput otiska prsta čoveka, a uspešnost ove mere je oko 70%. Ovom merom povezala bi se krivična dela počinjena istim oružjem i mnogo brže i efikasnije bi se dolazilo do počinilaca.

          U obrazloženju razloga za donošenje zakona izneta je „procena“ da u Srbiji u nelegalnom posedu građana ima između 200.000 i 900.000 komada oružja. Raniji podaci bliži su gornjoj cifri, a broj zaplena u međuvremenu nije bio značajan. I tokom Sablje, kada je pokupljeno najviše oružja, prikupljeno je oko 30.000 komada nelegalnog oružja.

        • Tagovi: oružje, trgovina oružjem, zakon, Marko Milošević
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •