•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Nedostaje jasna migraciona politika u Srbiji

    •  
    • Datum: 23. mart 2015.
      U Srbiji upravljanje zakonitim i nezakonitim migracijama i dalje nije deo jedne zaokružene politike, koja je sastavni deo pregovora sa EU u okviru poglavlja 24. U razvoju migracione politike Srbija može da koristi iskustva Hrvatske.
      Na skupu o migracijama učestvovali su predstavnici civilnog društva, Zaštitnika građana, Ministarstva unutrašnjih poslova, Komesarijata za izbeglice i migracije, Upravnog suda i međunarodnih organizacija.
      Na skupu o migracijama učestvovali su predstavnici civilnog društva, Zaštitnika građana, Ministarstva unutrašnjih poslova, Komesarijata za izbeglice i migracije, Upravnog suda i međunarodnih organizacija.

      Iskustvo Hrvatske tokom pristupanja EU može da pomogne Srbiji u razvoju jasne migracione politike koja je u skladu sa evropskim standardima, zaključak je skupa koji su organizovali Grupa 484, Beogradski centar za ljudska prava i Beogradski centar za bezbednosnu politiku 20. marta 2015. godine.

      Srbija je sada u sličnoj poziciji kao i Hrvatska tokom perioda od 2004. do 2008. godine. Hrvatska je tada usklađivala svoj pravni okvir sa evropskim, i započeta je priča o migracionoj politici, istakla je docentkinja na Pravnom fakultetu u Zagrebu Goranka Lalić Novak. „Glavna razlika u odnosu na Hrvatsku je mnogo veći pritisak migracionih kretanja na Srbiju“, što zahteva da odlučioci u Srbiji brže reaguju i uče na greškama, koje je na primer načinila Hrvatska.

      Goranka Lalić Novak doktorirala je na Pravnom fakultetu u Zagrebu s temom „Pravni i institucionalni aspekti azila“ i magistrirala na Fakultetu političkih nauka. Objavila je više naučnih i stručnih radova iz oblasti azila imigracija, kao i knjigu Razvoj sustava azila teorijskom tako i na praktičnom nivou. Vodila je skup „Transponovanje standarda i pravnih tekovina EU u oblasti azila: iskustva Hrvatske“.

      Problemi sa sprovođenjem zakona i strategija

      Prema rečima Lalić Novak, u Hrvatskoj je tokom pristupanja vladao „zakonodavni optimizam“ koji je podrazumevao usvajanje zakona koji su bili iznad onoga što je EU tražila u tom trenutku zbog čega su postojali mnogi problemi u sprovođenju. Isto tako, u Hrvatskoj su zbog Unije usvojene mnogobrojne strategije čija realizacija je uvek bila upitna, ili je sprovedena bez ocene učinka.

      „Zbog toga je važno usvajati zakone i strategije koji su primenljivi u datom okruženju“ i postepeno usavršavati zakonska rešenja kako bi se ispunili evropski standardi, zaključuje Lalić Novak.

      To je glavni problem u Srbiji jer mi ne znamo „šta hoćemo od migracione politike“, istakao je direktor Grupe 484 Vladimir Petronijević.

      Ne postoji jasna pozicija Srbije u pogledu šta dalje sa obrazovanim ljudima koji traže posao u drugim zemljama, niti o tome kako sprečiti broj migranata koji ilegalno ulaze u Srbiju, omogućiti efikasan pristup postupku azila. Bez toga nije moguće planirati smeštajne kapacitete, kontrolisati granice bez infrastrukture ili pružiti zaštitu maloletnim migrantima, a od Hrvatske možemo da naučimo dosta, zaključuje Petronijević.

      Iskustvo Hrvatske u razvoju migracione politike

      Glavne pouke, kako ističe Lalić Novak, prilikom usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa evropskim su „voditi računa o novim pravnim rešenjima koja nisu u skladu sa načelima domaćeg pravnog sistema“, ili „propisati rešenja za koja se unapred zna da se neće moći sprovesti u praksi“ i „vršiti usklađivanje kao opravdanje“ jer se to mora zbog EU. Sve su to mogućnosti koje mogu da dovedu u opasnost funkcionisanje migracione politike i sistema azila.

      Sve do 2012. godine u Hrvatskoj najviše je rađeno na razvoju sistema azila, počev od 1997. godine kada je vlastima upućen prvi zahtev za azil, istakla je Lalić Novak. Najviše promena je nastalo pod uticajem EU od 2004. do 2008. godine. Tada je počeo da se sprovodi Zakon o azilu i uspostavljen je institucionalni okvir u kojem su glavnu ulogu imali Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske i Vladino telo za rešavanje žalbi tražioca azila

      U 2013. godini u Hrvatskoj je usvojen strategija migracione politikečiji je cilj da osigura da migracijska kretanja u Hrvatskoj budu u korist ekonomskom i socijalnom razvoju zemlje.

      Nakon dobijanja statusa punopravne članice EU, posao nije gotov, jer sledi primena onoga što je već usklađeno, zaključak je Gordanke Lalić Novak.
       

      Skup „Transponovanje standarda i pravnih tekovina EU u oblasti azila: iskustva Hrvatske“ deo je projekta „Umrežavanje i građenje kapaciteta za efektivniju migracionu politiku“ koga podržava Ambasada Kraljevine Norveške u Srbiji. Projekat sprovodi Grupa 484 u partnerstvu sa Beogradskim centrom za ljudska prava i Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku.

       

           

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •