•  
        • Komunalna (policija) milicija
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Komunalna (policija) milicija

          • Postoji opasnost da komunalna milicija postane sredstvo zaštite vlasti, a ne brige o komunalnom redu. Zato treba otvoriti javnu raspravu o budućnosti ove službe koja će biti transparentna, participativna i inkluzivna, ukazao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor:
          • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji

          • Radna studija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku izdvaja ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o javnosti podataka u sektoru bezbednosti, kao i informisanju građana o radu sektora i bezbednosnim temama. Istraživanje je sprovedeno u martu 2019. godine na reprezentativnom uzorku od ...

        • Javno snimanje tajnim kamerama
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Javno snimanje tajnim kamerama

          • O pojedinostima nabavke i postavljanja velikog broja sigurnosnih kamera u Beogradu koje bi trebalo razjasniti građanima pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        Komunalna (policija) milicijaStavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u SrbijiStudija slučaja: Pretnje i pritisci na aktiviste i nezavisne novinare u SrbijiDa li NATO podstiče regionalnu odbrambenu i bezbednosnu saradnju na Balkanu?Javno snimanje tajnim kamerama
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2015
          • Izmene Zakona o privatnom obezbeđenju – otaljavanje obuke?

          • Povodom predloga Zakona o izmenama i dopunama zakona o privatnom obezbeđenju istraživač BCBP Marko Milošević analizira efekte (ne)primene zakona na čitav sektor privatnih bezbednosnih kompanija u Srbiji.

        • Skupštini Srbije predat je 24. aprila 2015. godine na usvajanje po hitnom postupku Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o privatnom obezbeđenju.

          Glavni povod za ove izmene ogleda se u tromosti donošenja podzakonske regulative i sledstvenih rokova za primenu zakona: od usvajanja zakona u novembru 2013,  podzakonska akta su trebala da budu usvojena do maja 2014. godine, a da se proces obuke i licenciranja zaposlenih završi do maja 2015. godine.

          Prvi podzakonski akti su usvojeni u oktobru 2014. godine, a poslednji, neophodni za sprovođenje obuke, su usvojeni u martu 2015. godine.

          Na ovaj način rokovi koje su firme za privatno obezbeđenje i njihovi zaposleni trebali da ispoštuju svedeni su na nerealan rok od mesec dana.

          Argumentacija predlagača

          Tokom nekoliko javnih rasprava i stručnih skupova upozoravano je na realne mogućnosti akreditovanih centara za obuku da obuče procenjenih 40 000 službenika obezbeđenja u Srbiji. U obrazloženju Predloga izmena i dopuna zakona, predlagač (MUP) navodi da je rok za primenu zakona 1.1.2016. što znači da se prethodni rokovi pomeraju za osam meseci. U proceni kojom argumentuju ove rokove, predlagači navode da je „rešenje za sprovođenje obuke dobilo 17 centara, te da je 27 njih podnelo zahteve“. U računici MUP se takođe navodi da ova ovlašćena lica „imaju kapacitete da obuče 7485 kandidata pod uslovom da rade punim kapacitetom“. Ovi kapaciteti definisani su uslovima postavljenim pred trening centre da moraju obezbediti 2 м2 radne površine i 5 м3  zapremine za svako lice i to za najmanje 15 lica. Takođe, procenjeno je da je sa 6 časova dnevno, moguće u 17 dana (sa vikendima) ili u 21 dan (sa slobodnim vikendima) kompletirati jedan ciklus obuke, te da je na godišnjem nivou (365 dana) moguće sprovesti 17 ciklusa obuke. Polazeći od pretpostavke da će zakon biti izmenjen i novi rokovi uspostavljeni, predlagači tvrde da će trening centri, sa ovim kapacitetima, biti u stanju da sa punim kapacitetima u 10 ciklusa obuke obuče 74850 kandidata do kraja godine.

          Protivrečna argumentacija

          Predviđeni rokovi su u postojećim uslovima nerealni. Valja imati na umu da od 17 akreditovanih centara rade samo 4 centra u Srbiji. Pošto je 6 časova dnevni fond, moguće je trenirati po smenama 2 grupe polaznika u zavisnosti od raspoloživog broja predavača i prostornih kapaciteta. Takođe, za veličinu grupe odabrano je 25 polaznika, što je optimum za kvalitetno izvođenje nastave. Procena sa ovim parametrima urađena je za 4 operativna centra, 17 akreditovanih i 27 koji su podneli zahteve. Iz tabelarnog prikaza se vidi da u idealnim uslovima nije moguće obučiti 40 000 službenika obezbeđenja u predviđenim rokovima. U najboljoj varijanti gde su svi centri dobili dozvolu za rad, u ovom periodu, sa ovim kapacitetima, moguće je obučiti trećinu službenika obezbeđenja. Sa trenutnim kapacitetima će tek 5% službenika proći obuku.

           

           

          Centri koji sprovode obuku

          Centri koji su akreditovani

          Centri koji su podneli zahtev za akreditaciju

          Broj centara za obuku

          4

          17

          27

          Broj grupa u centrima po smenama

          2

          2

          2

          Broj ciklusa obuke do kraja 2015. godine

          10

          10

          10

          Prosečan broj kandidata po grupi

          25

          25

          25

          Broj obučenih u centrima za godinu dana

          2000

          8500

          13500

           

          Naravno, ovo su idealno tipski pokazatelji. U ovom razmatranju nisu uzeti u obzir sledeći faktori koji mogu dodatno produžiti rokove. Najvažniji faktor, koji se prvenstveno odnosi firme za privatno obezbeđenje, jeste radni angažman i ugovorene obaveze prema klijentima  Svaka firma mora pravilno da rasporedi svoje zaposlene i da amortizuje manjak radne snage koje šalje na obuke, te će to uključiti prekovremeni rad i dodatne troškove poslodavcu.

          Takođe, u sezoni godišnjih odmora i deo radnika i deo osoblja koji sprovode obuku, ali i deo osoblja MUPa će koristiti svoje odmore. Unutar firmi za privatno obezbeđenje, ali i u MUPu, broj osoblja koje odlazi na odmore nameće svake godine veći teret osoblju koje obavlja poslove, te je realno očekivati da će opterećenje redovnim i vanrednim dužnostima  smanjiti mogućnost za pohađanje obuke.

          Najposle, u Predlogu zakona nije navedeno koliko će ispitnih komisija MUP kreirati. Službenike obezbeđenja treba da ispituju petočlane komisije. Svaka komisija treba da posveti do pola sata vremena po jednom ispitivanom kandidatu, i ovo „usko grlo“ može dosta da utiče na sprovođenje zakona u praksi.

          Posledice

          U postojećim uslovima primena zakona neće postići svoj pravi efekat. Ako se bude vodilo računa o kvalitetu obuke, u ovako kratkim rokovima nije moguće završiti obuku službenika obezbeđenja. Nekoliko je mogućnosti za intervenciju: povećati broj uporednih grupa u centrima za obuku -a to iziskuje da se koriste svi raspoloživi materijalni resursi tih centara i da se angažuje veći broj predavača, a to je limitirano prostorom i predavačima koje centri poseduju. Druga opcija je povećanje grupa polaznika, što je limitirano raspoloživim prostorom, ali ima i uticaja na opadanje kvaliteta nastave. Učenje na daljinu predlaže stručna javnost, no ovim segmentom se može  pokriti samo teorijski deo nastave (70% časova), dok je za praktičnu obuku neophodno dolaziti na vežbe. Četvrta opcija je povećanje broja centara, ali to zavisi od spremnosti tržišnih aktera da se upuštaju u taj posao.

          Efikasnost ispitnih komisija treba da bude neupitna, jer one predsrtavljaju kontrolni organ koji izdaje sertifikate o kvalitetnim službenicima obezbeđenja. Ozbiljno ispitivanje jeste garant kvaliteta, ali to iziskuje vreme, te MUP treba da obrazuje dovoljno veliki broj komisija kako bi ispitao sve službenike obezbeđenja na dosledan način. Jedno od rešenja koje se nameće jeste redukovano vreme za ispitivanje kako bi se poboljšala učinkovitost(?) rada ovih komisija.

          Zaključak

          U postojećim uslovima primena zakona neće dati očekivane rezultate. U boljem slučaju, znatan deo pripadnika obezbeđenja neće završiti obuku u zakonskom roku i biće podložan sankcionoj politici nadzornog organa. U gorem slučaju, akteri u obuci i ispitivanju će snižavati kriterijume ne bi li stigli da u predviđenom roku ostvare rezultate koje zakon nameće. Bojazan je da će doći do „otaljavanja“ posla, kako bi se ostvarili zadati ciljevi. To bi ostavilo srpsko društvo u neizvesnosti jer je naredni ciklus obnavljanja licenci tek za pet godina. Ne bude li otklona od loše prakse, i tada bi se mogla ponoviti situacija sa olako shvaćenim rokovima, a država je tu najodgovornija da dosledno i u jednakim uslovima obezbedni sprovođenje zakona.

        • Tagovi: privatno obezbeđenje, zakon, Srbija
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •