•  
        • Ulični špijun
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Ulični špijun

          • O nerazjašnjenim pojedinostima najavljenog instaliranja 1000 sigurnosnih kamera radi unapređenja bezbednosti i smanjenja kriminala u sledeće dve godine pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića

          • O propustima u istrazi ubistva Olivera Ivanovića i uslovima koje je potrebno ispuniti da bi slučaj bio rešen pisao je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević.

        • Uzbunjivači u policiji: Zapadni Balkan
          • Publikacije

          • Autor: Jovan Nicić
          • Uzbunjivači u policiji: Zapadni Balkan

          • Analiza bi trebalo da posluži kao polazište stvarne procene uzbunjivanja i zaštite uzbunjivača u policiji i razgovora o značaju ovog mehanizma u borbi protiv korupcije.

        Svim zemljama Zapadnog Balkana je potreban „Pribeov izveštaj" o zarobljavanju državeUlični špijunZločin bez kazne: ubistvo Olivera IvanovićaUzbunjivači u policiji: Zapadni BalkanUnapređenje regulatornog okvira privatnog obezbeđenja i detektivske delatnosti
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2015
          • Programsko budžetiranje u sektoru bezbednosti

          • Šta je programsko budžetiranje, zašto se uvodi i kakav bi programski budžet trebalo da bude u ovom pojmovniku otkriva istraživačica BCBP Katarina Đokić. Publikacija čiji je urednik izvršni direktor BCBP Predrag Petrović predstavlja osnovnu zamisao programskog budžetiranja i način na koji ono utiče na sektor bezbednosti.

        • Počev od 2015. godine budžet Srbije u celini, kao i svih pojedinačnih budžetskih korisnika, uključujući u to i Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova, izrađuje se po programskom modelu.

          Programsko budžetiranje podrazumeva da se finansijska sredstva alociraju po određenim celinama - programima - koji su uspostavljeni u skladu sa zacrtanim ciljevima politika u različitim sektorima.

          Postoji više razloga zbog kojih je uvođenje programskog budžeta značajno za sektor bezbednosti. Izdvajamo ključna tri:

          Prvo, programsko budžetiranje omogućava povezivanje strateških dokumenata sa planiranjem izdataka.

          Na taj način moguće je ciljano usmeravati sredstva ka razvoju neophodnih kapaciteta za suprotstavljanje definisanim bezbednosnim pretnjama, izazovima i rizicima.

          Drugo, programsko budžetiranje olakšava prioritizaciju izdataka, što je naročito važno u uslovima ekonomske krize, kada su raspoloživa finansijska sredstva znatno ograničena i kada nije moguće odgovoriti na sve uočene potrebe unutar institucija.

          Konkretno, u oblasti nabavki prioritizacija podrazumeva kupovinu onoga što je najpotrebnije.

          Treće, na ovaj način povećava se transparentnost budžetiranja, pošto građani mogu ne samo da vide na šta će njihov novac biti potrošen (npr. plate, potrošni materijal) već i u koje svrhe (npr. učestvovanje u multinacionalnim operacijama ili video-nadzor u saobraćaju).

          To omogućava preispitivanje svrsishodnosti javnih rashoda, čime se ujedno povećava odgovornost institucija, odnosno odlučilaca: ministara, državnih sekretara i Vlade u celini.

          Važno je napomenuti da programski budžet nije koristan samo građanima već i državnim institucijama koje vrše spoljni nadzor nad sektorom bezbednosti, naročito Narodnoj skupštini i Državnoj revizorskoj instituciji.

          Osim prednosti koje donosi, programsko budžetiranje suočava se i sa određenim izazovima. Reč je, pre svega, o neizvesnosti planiranja, definisanju načina na koji se ocenjuje učinak rashoda i raspoređivanju administracije i ljudskih resursa po programima.

          Ova publikacija se izdaje uz pomoć Evropske unije i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije kroz projekat „PRO-CURE: Jačanje civilnog nadzora nad javnim nabavkama u sektoru bezbednosti”. Za sadržaj publikacije odgovaran je isključivo BCBP.

          Celu publikaciju možete pročitati u PDF fajlu u prilogu ili na ovom linku.

        • Tagovi: budžet, transparentnost, javnost, ministarstvo odbrane, ministarstvo unutrašnjih poslova, Katarina Đokić, PRO-CURE
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •