•  
        • Ulični špijun
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Ulični špijun

          • O nerazjašnjenim pojedinostima najavljenog instaliranja 1000 sigurnosnih kamera radi unapređenja bezbednosti i smanjenja kriminala u sledeće dve godine pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića

          • O propustima u istrazi ubistva Olivera Ivanovića i uslovima koje je potrebno ispuniti da bi slučaj bio rešen pisao je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević.

        • Uzbunjivači u policiji: Zapadni Balkan
          • Publikacije

          • Autor: Jovan Nicić
          • Uzbunjivači u policiji: Zapadni Balkan

          • Analiza bi trebalo da posluži kao polazište stvarne procene uzbunjivanja i zaštite uzbunjivača u policiji i razgovora o značaju ovog mehanizma u borbi protiv korupcije.

        Svim zemljama Zapadnog Balkana je potreban „Pribeov izveštaj" o zarobljavanju državeUlični špijunZločin bez kazne: ubistvo Olivera IvanovićaUzbunjivači u policiji: Zapadni BalkanUnapređenje regulatornog okvira privatnog obezbeđenja i detektivske delatnosti
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2015
          • Stavovi građana o odgovornosti policija na Zapadnom Balkanu

          • U radnoj studiji sumirani su ključni nalazi istraživanja javnog mnjenja o integritetu policije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji i na Kosovu, koja je osmislila mreža POINTPULS. Terenski deo istraživanja obavio je IPSOS Strategic Marketing na reprezentativnom uzorku u junu i julu 2015. godine.

        • Prva zajednička briga svih građana u regionu je loša ekonomska situacija, dok se na drugom mestu nalazi korupcija.

          Iako se korupcija neretko navodi kao jedan od vodećih problema sa kojim se građani ovih zajednica susreću, broj građana koji navodi korupciju kao najvažniji problem niži je u odnosu na broj koji navodi nezaposlenost. To je direktan pokazatelj da su građani fokusirani, pre svega, na lične ekonomske probleme. Korupciju, kao najvažniji problem, spontano navodi svaki dvadeseti građanin Srbije, svaki deseti građanin Crne Gore i Bosne i Hercegovine, i svaki sedmi građanin Kosova. Građane posebno pogađa korupcija u policiji, instituciji koja bi trebalo najviše da radi na njenom suzbijanju.

          Najveći stepen poverenja u institucije imaju građani Crne Gore, dok najmanji građani Kosova. Policija u Srbiji je sa 52 odsto poverenja građana na poslednjem mestu, a slede je Bosna i Hercegovini sa 54, Kosovo sa 56 i Crna Gora sa 58 odsto.

          U očima građana tipičan policajac na Zapadnom Balkanu ima imidž bezobraznog, korumpiranog i neobrazovanog.

          Većina građana u sve četiri zajednice smatra da je korupcija najrasprostranjenija u saobraćajnoj policiji, a da su najkorumpiraniji na najvišim pozicijama. Više od tri četvrtine građana regiona policiju doživljavaju kao otuđeni aparat sile koji služi interesima političkih partija, interesima vlasti i ljudi u vrhu policije, a svega jedna četvrtina je doživljava kao servis građana.

          Dok jedna trećina građana smatra da se do posla u policiji može doći putem javnih konkursa, većina misli da se posao policajca najčešće dobija putem prijateljskih, rodbinskih ili političkih veza.

          Zato ne treba da čudi i da većina građana, što je naročito izraženo u Bosni i Hercegovini, veruje da na našim prostorima ne postoji politička volja da se odlučno krene u borbu protiv korupcije. Onih koji ne sumnjaju u postojanje političke volje za borbu protiv korupcije najviše je u Srbiji, a najmanje ih je u Bosni i Hercegovini, gde političku volju prepoznaje tek svaki osmi građanin te zajednice. Građani sve četiri zajednice veruju da nije problem samo u nedostatku političke volje, već i nedovoljno razvijeni  institucionalni kapaciteti za borbu protiv korupcije, i to 53 odsto u Bosni i Hercegovini, po 43 odsto u Srbiji i Crnoj Gori, i 35 odsto na Kosovu.

          Efikasnost policije je najlošije ocenjena u oblastima gde leži novac i moć - privredni kriminal, korupcija generalno, korupcija u policiji, i organizovani kriminal, a najbolje u segmentu javnog reda i mira i bezbednosti građana, odnosno gde policajci ostvaruju direktan kontakt sa građanima.

          Od proseka u regionu na prvi pogled odskače primer Kosova. U poređenju sa ostalim zajednicama, građani imaju utisak da je kosovska policija profesionalnija, kulturnija, u svom radu više orijentisana ka građanima. Međutim, ovakvi utisci se razlikuju od iskustava u kontaktima sa kosovskom policijom. Jaz između pozitivnog doživljaja policije i negativnih iskustava u kontaktu sa njom može se objasniti procesom izgradnje institucija, usled čega građani imaju tendenciju da pozitivnije ocenjuju njihov rad nego što je to zaista zasluženo stanjem na terenu. Građani najčešće daju mito policiji na Kosovu, čak duplo češće nego u Srbiji i tri puta učestalije negoli u Bosni i Hercegovini. Na Kosovu je i najskuplje podmititi policajca, jer se najčešće daje 20 evra, dok je u Srbiji taj iznos 2 hiljade dinara, a u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori oko 10 evra. Kosovo se izdvaja i po tome što građani češće mito daju na zahtev policajca, dok se u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori to u mnogo većoj meri dešava na inicijativu građana.

          U Bosni i Hercegovini je prisutna apatija kod građana kada je u pitanju borba protiv korupcije, budući da čak dve trećine građana smatra da se niko ne bavi ili ne zna ko se bavi borbom protiv ovog problema. Crnogorskoj policiji se zamera slaba efikasnost u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije, dok se srpska policija doživljava kao najkorumpiranija. Iako čak dve trećine građana Srbije uočava ovaj problem, svega jedna trećina građana bi prijavila korupciju u policiji ukoliko to zahteva ostavljanje ličnih podataka.

          Nakon uvida u ove podatke, ne čudi što je poverenja građana u policiju na Zapadnom Balkanu ispod svetskog proseka, po kojem od 60 do 90 odsto građana veruju policiji. Manjak poverenja u policiju vodi manjem prijavljivanju slučajeva, porastu kriminala i manjoj bezbednosti građana. Istraživanje nedvosmisleno pokazuje da je neophodno raditi na reformi policije u cilju njene transformacije u servis građana. Ključne oblasti koje reformama treba obuhvatiti jesu depolitizacija, profesionalizacija i borba protiv korupcije unutar policije.

          Istraživanje je deo projekta "Puls integriteta i poverenja policija na Zapadnom Balkanu POINTPULS" koji podržava Evropska unija kroz program podrške civilnom društvu. Projekat zajednički sprovode Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i Balkanska istraživačka mreža (BIRN) iz Beograda, Centar za sigurnosne studije (CSS) iz Sarajeva, Institut Alternativa (IA) iz Podgorice i Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS) iz Prištine. Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove BCBP i ne oslikavaju stavove Evropske unije. 

        • Tagovi: policija, istraživanje, korupcija u policiji, POINTPULSE, Srbija, Zapadni Balkan, bosna i hercegovina, Kosovo, Crna Gora
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •