•  
        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        • Zaštita ličnih podataka čuva  individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
          • Publikacije

          • Autor: Jelena Pejić Nikić
          • Zaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora

          • Kako bezbjednosni organi treba da štite lične podatke kojim rukuju, zašto su za njih neophodna posebna pravila, i zašto su evropski propisi u ovoj oblasti važni za Srbiju, istraživačica BCBP Jelena Pejić pitala je Jurja Sajferta, advokata i evropskog eksperta u oblasti zaštite ličnih ...

        Vojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijeVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Pravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatuZaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        • Narušen je integritet policije u Srbiji.

          Samo četiri odsto građana u Srbiji misli da u policijskoj službi nema koruptivnog ponašanja.

          Borba protiv korupcije u policiji na „metiˮ je Evropske komisije jer je policija u Izveštaju o skriningu za Poglavlje 23: pravosuđe i osnovna prava identifikovana kao posebno osetljiva oblast kada je reč o korupciji.

          U poslednjih pet godina protiv policijskih službenika zbog koruptivnih radnji u proseku se pokreće oko 130 krivičnih prijava godišnje.

          U oblasti „Policijaˮ od ukupno 23 aktivnosti koje su predviđene u Akcionom planu antikorupcijske strategije sprovedena je samo jedna aktivnost koja je bila potpuna i u skladu sa rokovima.

          Sve to zajedno ukazuje da postoji problem u vezi sa odgovornim radom policije.
           

          Ministarstvo unutrašnjih poslova uočilo je problem narušenog integriteta policije i to je dobro. Utvrđen je novi strateški prioritet MUP-a: jačanje odgovornosti policije i mehanizama unutrašnje kontrole radi suzbijanja korupcije u policijskim redovima. Tako su reformu policije tokom 2015. godine obeležili (i) izrada novog Zakona o policiji, koji uvodi nove antikorupcijske mere, kao što je provera imovine policajaca na rukovodećim pozicijama i (ii) uspostavljanje učinkovitog sistema upravljanja ljudskim resursima u MUP-u. O tome koliko je to ozbiljan posao govore i sledeći podaci: tokom godine tri puta je odloženo usvajanje novog policijskog zakona; novi Sektor za ljudske resurse, kao glavni nosilac reformi u ovoj oblasti, još ne funkcioniše iako je promena upravljanja kadrovima započeta još pre četiri godine.

          U istraživanju je ponuđena analiza integriteta policije, pri čemu je korišćena specifična metodologija za procenu integriteta policije u šest oblasti. U njima su istraživane pravne i praktične slabosti koje mogu ugroziti integritet policije: transparentnost rada policije, uticaj političkih interesa na operativni rad policije, upravljanje ljudskim resursima, upravljanje finansijama, unutrašnja kontrola i spoljni nadzor rada policije. Poseban naglasak u izveštaju stavljen je na analizu rešenja iz Nacrta zakona o policiji.

          Istraživanjem je utvrđeno šest glavnih nalaza. (i) Glavna opasnost preti od politizacije policije i prevelikih diskrecionih ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova. Nacrt zakona o policiji ne kreira dovoljne i neophodne pretpostavke za depolitizaciju upravljanja policijom, pri čemu rad policije godinama unazad opterećuju različite afere, koje su vrlo često političkog karaktera, bez jasnog epiloga. Poslednji u nizu događaja jeste sukob ministra unutrašnjih poslova i Zaštitnika građana.

          (ii) Ne postoji jedinstven sistem unutrašnje kontrole policije. Nacrtom zakona o policiji nisu razgraničene nadležnosti Sektora unutrašnje kontrole, Odeljenja za kontrolu zakonitosti rada u Policijskoj upravi za Beograd i u Upravi policije, te Odseka za kontrolu zakonitosti rada u Žandarmeriji i Biroa za pritužbe i predstavke u Kabinetu ministra. Nove antikorupcijske mere, iako povoljno mogu da utiču na smanjenje korupcije u policiji, nisu dovoljno razrađene Nacrtom zakona o policiji.

          (iii) Transparentnost MUP-a iscrpljuje se objavljivanjem Izveštaja o najznačajnijim rezultatima rada i Informatora o radu na internet prezentaciji MUP-a, što nije dovoljno. Izuzetno je problematično nepostojanje jedinstvene baze podataka o stanju kriminala, u koju bi građani mogli da imaju uvid. Napredak je uočen u pozitivnim aktivnostima MUP-a koje je trebalo da uključe sve zainteresovane strane u izradu novog Zakona o policiji.

          (iv) Otežano je upravljanje finansijama u MUP-u jer Ministarstvo nije potpuno pripremljeno za prelazak sa linijskog na programsko budžetiranje i nije dovršen sistem za sprovođenje javnih nabavki. Napredak je ostvaren izradom softvera za elektronsko praćenje javnih nabavki, koji bi trebalo da olakša i sastavljanje Plana javnih nabavki.

          (v) Nacrt zakona o policiji uvodi značajne novine koje mogu da unaprede parlamentarni nadzor rada policije. Međutim, praksa spoljašnjeg nadzora i dalje je više formalna, nego suštinska. Odbor za odbranu i unutrašnje poslove nema široke nadležnosti za kontrolu policije, koje se u praksi svode na usvajanje Informacija o radu MUP-a i na stavljanje amandmana na relevantne zakone. Unapređuje se saradnja sa Agencijom za borbu protiv korupcije, Zaštitnikom građana i Poverenikom.

          (vi) Započeta je reforma upravljanja ljudskim resursima u MUP-u, koja kvalitativno može da izmeni rad policije i da najviše doprinese razvoju policije u Srbiji. U poslednje četiri godine ispunjeni su početni preduslovi za svrsishodno obavljanje funkcije upravljanja ljudskim resursima u MUP-u time što je usvojen strateški plan razvoja ljudskih resursa i što je osmišljena organizaciona jedinica koja bi trebalo da vodi reforme.

          Depolitizacija policije, transparentan nastavak reforme policije kada je reč o upravljanju ljudskim resursima i uspostavljanje delotvornog sistema unutrašnje kontrole ključni su preduslovi za dalji razvoj policije, koji podrazumeva da policajci odgovorno obavljaju zakonom utvrđene poslove, pružaju podršku vladavini prava, te održavaju i unapređuju bezbednost.

          ///


          Izveštaj je objavljen u okviru projekta „Puls integriteta i poverenja u policije na Zapadnom Balkanu: POINTPULSˮ. Projekat podržava Evropska unija kroz program „Podsticanje civilnog društvaˮ za mreže organizacija civilnog društva u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Za sadržaj izveštaja odgovoran je isključivo BCBP i iskazani stavovi u ovom dokumentu nisu nužno stavovi Evropske unije.

        • Tagovi: policija, istraživanje, odgovornost, korupcija, korupcija u policiji, Srbija, Dunja Tasić, Bojan Elek, Saša Đorđević, POINTPULSE
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •