•  
        • BIA u borbi protiv unutrašnjeg neprijatelja
          • Publikacije

          • Autor: Predrag Petrović
          • BIA u borbi protiv unutrašnjeg neprijatelja

          • Izvršni direktor BCBP Predrag Petrović kroz konkretne primere analizirao je kako se ovlašćenja BIA zloupotrebljavaju za pritisak i borbu sa kritičkim glasovima u društvu.

        • Nadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenost
          • Publikacije

          • Autor: Bogoljub Milosavljević
          • Nadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenost

          • Saradnik BCBP Bogoljub Milosavljević u novoj publikaciji objasnio je pravnu (ne)uređenost nadležnosti i ovlašćenja vojne policije u Republici Srbiji, posebno u odnosu prema civilima – građanima koji nisu pripadnici Vojske Srbije ili lica zaposlena u Ministarstvu odbrane.

        • Ka bezbednim javnim skupovima
          • Publikacije

          • Autor: Lazar Čovs
          • Ka bezbednim javnim skupovima

          • Saradnik BCBP Lazar Čovs u ovom priručniku odgovara na pitanje kako organizovati javni skup koji će biti bezbedan za učesnike i učesnice.

        BIA u borbi protiv unutrašnjeg neprijateljaAnaliza Procene uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora Ministarstva unutrašnjih poslovaNadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenostKa bezbednim javnim skupovimaVojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike Albanije
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        • Narušen je integritet policije u Srbiji.

          Samo četiri odsto građana u Srbiji misli da u policijskoj službi nema koruptivnog ponašanja.

          Borba protiv korupcije u policiji na „metiˮ je Evropske komisije jer je policija u Izveštaju o skriningu za Poglavlje 23: pravosuđe i osnovna prava identifikovana kao posebno osetljiva oblast kada je reč o korupciji.

          U poslednjih pet godina protiv policijskih službenika zbog koruptivnih radnji u proseku se pokreće oko 130 krivičnih prijava godišnje.

          U oblasti „Policijaˮ od ukupno 23 aktivnosti koje su predviđene u Akcionom planu antikorupcijske strategije sprovedena je samo jedna aktivnost koja je bila potpuna i u skladu sa rokovima.

          Sve to zajedno ukazuje da postoji problem u vezi sa odgovornim radom policije.
           

          Ministarstvo unutrašnjih poslova uočilo je problem narušenog integriteta policije i to je dobro. Utvrđen je novi strateški prioritet MUP-a: jačanje odgovornosti policije i mehanizama unutrašnje kontrole radi suzbijanja korupcije u policijskim redovima. Tako su reformu policije tokom 2015. godine obeležili (i) izrada novog Zakona o policiji, koji uvodi nove antikorupcijske mere, kao što je provera imovine policajaca na rukovodećim pozicijama i (ii) uspostavljanje učinkovitog sistema upravljanja ljudskim resursima u MUP-u. O tome koliko je to ozbiljan posao govore i sledeći podaci: tokom godine tri puta je odloženo usvajanje novog policijskog zakona; novi Sektor za ljudske resurse, kao glavni nosilac reformi u ovoj oblasti, još ne funkcioniše iako je promena upravljanja kadrovima započeta još pre četiri godine.

          U istraživanju je ponuđena analiza integriteta policije, pri čemu je korišćena specifična metodologija za procenu integriteta policije u šest oblasti. U njima su istraživane pravne i praktične slabosti koje mogu ugroziti integritet policije: transparentnost rada policije, uticaj političkih interesa na operativni rad policije, upravljanje ljudskim resursima, upravljanje finansijama, unutrašnja kontrola i spoljni nadzor rada policije. Poseban naglasak u izveštaju stavljen je na analizu rešenja iz Nacrta zakona o policiji.

          Istraživanjem je utvrđeno šest glavnih nalaza. (i) Glavna opasnost preti od politizacije policije i prevelikih diskrecionih ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova. Nacrt zakona o policiji ne kreira dovoljne i neophodne pretpostavke za depolitizaciju upravljanja policijom, pri čemu rad policije godinama unazad opterećuju različite afere, koje su vrlo često političkog karaktera, bez jasnog epiloga. Poslednji u nizu događaja jeste sukob ministra unutrašnjih poslova i Zaštitnika građana.

          (ii) Ne postoji jedinstven sistem unutrašnje kontrole policije. Nacrtom zakona o policiji nisu razgraničene nadležnosti Sektora unutrašnje kontrole, Odeljenja za kontrolu zakonitosti rada u Policijskoj upravi za Beograd i u Upravi policije, te Odseka za kontrolu zakonitosti rada u Žandarmeriji i Biroa za pritužbe i predstavke u Kabinetu ministra. Nove antikorupcijske mere, iako povoljno mogu da utiču na smanjenje korupcije u policiji, nisu dovoljno razrađene Nacrtom zakona o policiji.

          (iii) Transparentnost MUP-a iscrpljuje se objavljivanjem Izveštaja o najznačajnijim rezultatima rada i Informatora o radu na internet prezentaciji MUP-a, što nije dovoljno. Izuzetno je problematično nepostojanje jedinstvene baze podataka o stanju kriminala, u koju bi građani mogli da imaju uvid. Napredak je uočen u pozitivnim aktivnostima MUP-a koje je trebalo da uključe sve zainteresovane strane u izradu novog Zakona o policiji.

          (iv) Otežano je upravljanje finansijama u MUP-u jer Ministarstvo nije potpuno pripremljeno za prelazak sa linijskog na programsko budžetiranje i nije dovršen sistem za sprovođenje javnih nabavki. Napredak je ostvaren izradom softvera za elektronsko praćenje javnih nabavki, koji bi trebalo da olakša i sastavljanje Plana javnih nabavki.

          (v) Nacrt zakona o policiji uvodi značajne novine koje mogu da unaprede parlamentarni nadzor rada policije. Međutim, praksa spoljašnjeg nadzora i dalje je više formalna, nego suštinska. Odbor za odbranu i unutrašnje poslove nema široke nadležnosti za kontrolu policije, koje se u praksi svode na usvajanje Informacija o radu MUP-a i na stavljanje amandmana na relevantne zakone. Unapređuje se saradnja sa Agencijom za borbu protiv korupcije, Zaštitnikom građana i Poverenikom.

          (vi) Započeta je reforma upravljanja ljudskim resursima u MUP-u, koja kvalitativno može da izmeni rad policije i da najviše doprinese razvoju policije u Srbiji. U poslednje četiri godine ispunjeni su početni preduslovi za svrsishodno obavljanje funkcije upravljanja ljudskim resursima u MUP-u time što je usvojen strateški plan razvoja ljudskih resursa i što je osmišljena organizaciona jedinica koja bi trebalo da vodi reforme.

          Depolitizacija policije, transparentan nastavak reforme policije kada je reč o upravljanju ljudskim resursima i uspostavljanje delotvornog sistema unutrašnje kontrole ključni su preduslovi za dalji razvoj policije, koji podrazumeva da policajci odgovorno obavljaju zakonom utvrđene poslove, pružaju podršku vladavini prava, te održavaju i unapređuju bezbednost.

          ///


          Izveštaj je objavljen u okviru projekta „Puls integriteta i poverenja u policije na Zapadnom Balkanu: POINTPULSˮ. Projekat podržava Evropska unija kroz program „Podsticanje civilnog društvaˮ za mreže organizacija civilnog društva u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Za sadržaj izveštaja odgovoran je isključivo BCBP i iskazani stavovi u ovom dokumentu nisu nužno stavovi Evropske unije.

        • Tagovi: policija, istraživanje, odgovornost, korupcija, korupcija u policiji, Srbija, Dunja Tasić, Bojan Elek, Saša Đorđević, POINTPULSE
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •