•  
        • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor:
          • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji

          • Radna studija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku izdvaja ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o javnosti podataka u sektoru bezbednosti, kao i informisanju građana o radu sektora i bezbednosnim temama. Istraživanje je sprovedeno u martu 2019. godine na reprezentativnom uzorku od ...

        • Javno snimanje tajnim kamerama
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Javno snimanje tajnim kamerama

          • O pojedinostima nabavke i postavljanja velikog broja sigurnosnih kamera u Beogradu koje bi trebalo razjasniti građanima pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Stavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom
          • Publikacije

          • Autor: Miloš Popović, Sonja Stojanović Gajić
          • Stavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom

          • Najnovija radna studija BCBP sumira ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o nacionalnoj bezbednosti i priželjkivanim odgovorima na bezbednosne pretnje. Ispitivanje je sprovedeno tokom januara 2017. na reprezentativnom uzorku od 1.403 stanovnika Srbije, bez Kosova.

        Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u SrbijiStudija slučaja: Pretnje i pritisci na aktiviste i nezavisne novinare u SrbijiDa li NATO podstiče regionalnu odbrambenu i bezbednosnu saradnju na Balkanu?Javno snimanje tajnim kameramaStavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2009
          • O Nacrtu Zakona o civilnoj službi

          • Praksa je pokazala da su fundamentalni problemi služenja vojnog roka u civilnoj službi, pre svega, zloupotreba prava na prigovor savesti, zatim, nejednakost u pogledu prava, dužnosti, obaveza između vojnika koji služe vojni rok u civilnoj službi i vojnika koji vojni rok služe u Vojsci Srbije, sa oružjem ili bez njega i najzad, neobučenost vojnika koji služe vojni rok u civilnoj službi za radnje koje su od značaja za odbranu zemlje.

        • Prigovor savesti danas se smatra jednim od osnovnih ljudskih prava koje logički proizilazi iz prava na slobodu misli, savesti i veroispovesti. U Srbiji, pravo na prigovor savesti uvedeno je Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o vršenju vojne obaveze, a sa primenom se otpočelo decembra 2003. godine. Osnov pravu na prigovor savesti nalazimo u članu 18. i 45. Ustava.


          Odnos vojnih obveznika koji se upućuju da služe vojni rok sa oružjem i lica koja ulažu prigovor savesti i obavljaju civilnu službu postepeno je ujednačavan, da bi dostigao 48 prema 52 procenta u korist obveznika koji se opredeljuju za civilnu službu. Od približno 70,000 zahteva za služenjem vojnog roka u civilnoj službi, od 2003. godine do danas povučeno je približno 4,700 zahteva, a odbijeno od strane nadležnog organa približno 3,900.

          Može se pretpostaviti da se regruti odlučuju za ovaj vid služenja najpre zato što veruju da će na taj način zadovoljiti određen lični interes, manje iz razloga istinskog ubeđenja. To međutim, nije razlog da se ovo pravo dovodi u pitanje, već pre da se ponovo razmotri problem upućivanja i kontrole.

          Praksa je pokazala da su fundamentalni problemi služenja vojnog roka u civilnoj službi, pre svega, zloupotreba prava na prigovor savesti, zatim, nejednakost u pogledu prava, dužnosti, obaveza između vojnika koji služe vojni rok u civilnoj službi i vojnika koji vojni rok služe u Vojsci Srbije, sa oružjem ili bez njega i najzad, neobučenost vojnika koji služe vojni rok u civilnoj službi za radnje koje su od značaja za odbranu zemlje.

          Uredba iz 2003. godine nije usklađena sa Zakonom o Vojsci. U praktičnom smislu, ova se nesaglasnost odnosi na neusaglašenost rokova za podnošenje zahteva, neusaglašenost rokova za donošenje rešenja i različitost dejstva pravnog leka. Naime, žalbom na odluku o upućivanju na služenje u civilnoj službi, ova se odluka odlaže, što ne važi za vojni rok.

          U međuvremenu, nisu usvojeni pravilnici o radu posebnih komisija koje bi trebale da imaju određenu ulogu u donošenju odluke o upućivanju na služenje vojnog roka u civilnoj službi. Zatim, nije precizno određeno ko obavlja nadzor (kontrolu) realizacije služenja vojnog roka u civilnoj službi. Ustanove i organizacije u koje se vojnici upućuju na odsluženje nisu obaveštene o njihovim pravima i obavezama (kako pravima i obavezama vojnika, tako i direktora - nadležnih lica u odnosnim institucijama).

          Kako je na ove probleme odgovoreno u predlogu Zakona?

          Član 5. kojim se definiše ko ne može ostvariti pravo na prigovor savesti potpuniji je, ali u suštini nepromenjen.

          Pravilnike moramo sačekati: u članu 13. se kaže kako „organizaciju, način i postupak odlučivanja, izbor predsednika i zamenika Komisije i tako dalje...“ propisuje ministar odbrane.

          U članu 15. se pokušala isključiti mogućnost prijateljskog posredovanja, tako da lice dobije civilnu službu u ustanovi u kojoj je već zaposleno, zatim, u instituciji u kojoj je zaposlena osoba sa kojom je u srodstvu ili u instituciji u kojoj studira.

          Žalba na odluku o upućivanju više ne odlaže izvršenje rešenja, čime su se očigledno želele smanjiti oscilacije u brojnosti sastava, tj. smanjiti pritisak na celokupan sistem odbrane. Možemo raspravljati o demokratičnosti ovog rešenja, pošto je svakako strožije, ali, očigledno su prevagnule potrebe sistema.

          Nejavljanje u civilnu službu koja je određena tumači se kao odustajanje od prava na prigovor savesti i to nije novina.

          Jednu humanu crtu unosi stav 5. u članu 21. Ovde se izražava razumevanje za probleme mladih ljudi koji su u statusu pripravnika ili zaposleni na određeno vreme očekujući prijem u stalni radni odnos: njima se omogućava do godinu dana, što je u skladu sa Zakonom o radu.

          Pomalo zbunjuje zato stav 7 u ovom članu, čini se, takođe inoviran, prema kome lice koje se vratilo iz inostranstva kako bi odslužilo vojni rok u civilnoj službi, a nije u mogućnosti da zbrine porodicu, ima rok do tri meseca da to učini. Da li je tri meseca dovoljno?

          Član 28, koji govori o pravu žalbe na odluku o prekidu vršenja civilne službe, zbunjuje, zato što se na jednom mestu kaže kako žalba ne odlaže izvršenje rešenja, a odmah u narednoj rečenici, da za vreme trajanja postupka po žalbi, lice nastavlja da vrši civilnu službu: to u praksi verovatno znači tih osam dana, koliko je dato drugostepenoj komisiji da odgovori, ali i dalje je nejasno.

          Kako predviđa član 29: vojnik može da bude premešten kada mu je zdravlje u odnosnoj ustanovi ugroženo, što ustanovljava nadležna zdravstvena ustanova, ako je promenio mesto prebivališta, ako se raskine ugovorni odnos između ministarstva odbrane i organizacije ili ustanove.

          Ako lice koje je upućeno na civilnu službu smatra da se prema njemu postupa na nedostojan način, prema čl. 33, ima pravo da podnese prigovor Prvostepenoj komisiji, o čemu obaveštava (nije definisano da li usmeno ili pismeno) odgovorno lice u toj ustanovi. Prvostepena komisija o tome odlučuje u roku od 15 dana: postoji pravo žalbe, ali je odluka drugostepene komisije konačna u upravnom postupku.

          Način kontrole vršenja civilne službe koja opisan je u članu 42. Kaže se kako je kontrola podeljena između odgovornog lica u odnosnoj ustanovi, Centra za civilnu službu i Komisije za civilnu službu. Međutim, obaveza izveštavanja ostaje ista, dakle, na svakih mesec dana odgovorno lice u odnosnoj ustanovi piše izveštaj u kome se eventualno može ukazati na takvo ponašanje vojnika koje nije u skladu sa njegovim obavezama. Ostaje da se pravilnikom koji će potpisati ministar odbrane preciznije definiše podela nadležnosti kontrole.

          Pisci zakona su, dakle, nastojali da odgovore na otvorena pitanja iz prakse civilnog služenja vojnog roka u Srbiji. Međutim, uspešna implementacija ostaje upitna sve dok važni podzakonski akti ne budu usvojeni, a kontrolna uloga precizno razgraničena.

        • Tagovi: vojska, civilno služenje, civilna služba, vojni rok, prigovor savesti, zakon
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •