•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Reforma službi bezbednosti je deo evropskog puta Srbije

    •  
    • Datum: 22. jun 2016.

      Srbiji su potrebne funkcionalne službe bezbednosti podložne demokratskoj i civilnoj kontroli, zaključak je panel diskusije „Kakve službe bezbednosti su zaista potrebne Srbiji” koju je Beogradski centar za bezbednosnu politiku organizovao 21. juna 2016. godine u Beogradu.

      Ovim skupom otvorena je diskusija o najboljim rešenjima za dalji razvoj službi bezbednosti i bezbednosno-obaveštajnog sistema kako bi se uvećale njihove sposobnosti za pravovremeno predupređivanje i otklanjanje savremenih bezbednosnih pretnji i rizika, uz istovremeno poštovanje načela demokratije i pravne države, istakao je Miroslav Hadžić, predsednik Upravnog odbora BCBP.

      „Ne postoji formula po kojoj se može izračunati koliko i kakvih službi bezbednosti je potrebno jednoj zemlji, ali Srbiji je potreban jedan zakon koji uređuje bezbednosno-obaveštajni sistem, umesto postojeća tri”, ocenio je Hadžić i dodao da je za demokratsku civilnu kontrolu neophodno da se moć iz ruku političara vrati u institucije sistema.

      Na skupu je istaknuto da se na Balkanu u strategijama bezbednosti prepisuju globalni ili rizici iz Evropske unije, dok se zanemaruju unutrašnji izazovi i pretnje.

      „Pretnje se razlikuju od zemlje do zemlje. U Francuskoj je to terorizam, u Nemačkoj migracije, a u istočnoj Evropi jača ekstremizam. Srbija nije izolovano ostvro, ali prvi interes Bezbednosno-informativne agencije je zaštita nacionalnih interesa zemlje, a ako je to u skladu sa interesima velikih sila utoliko bolje”, naglasio je Miroslav Panić, savetnik direktora Bezbednosno-informativne agencije.

      Panić je sugerisao kako Evropska unija nema zajedničku regulativu po pitanju nacionalne bezbednosti, a da Srbija uređuje sistem u skladu sa bezbednosnim potrebama.

      Matej van den Berselar, stručnjak za izgradnju integriteta u bezbednosno-obaveštajnim službama sa preko 20 godina iskustva rada u holandskoj službi i to najviše u oblasti međunarodne saradnje sa službama bezbednosti izvan Evropske unije, smatra da bezbednost nije stvar dnevne politike.

       „Ključna je koordinacija i saradnja između službi bezbednosti, a ona se uspostavlja putem zakonskog uređenja. Zakon o BIA ima samo 30 članova, veoma opštih po karakteru. Poređenja radi, holandski Zakon o obaveštajnim i bezbednosnim službama ima 83 strana, a australijski zakon ima preko 190 strana i detaljno reguliše primenu svake posebne mere ponaosob”, ukazao je Berselar.

      Panelisti su naglasili da u odnosu srpskih i službi bezbednosti zemalja članica EU postoji problem poverenja koji se ogleda pre svega u strepnji da razmenjene informacije neće biti dostupne trećoj zemlji.

      Panel diskusija „Kakve službe bezbednosti su zaista potrebne Srbiji” održana je u okviru projekta „LEGASI - Ka zakonodavnoj reformi bezbednosno-obaveštajnog sistema” koji BCBP realizuje uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji.

      Diskusiji su doprineli i predstavnici medija, ambasada i stručne javnosti
      Diskusiji su doprineli i predstavnici medija, ambasada i stručne javnosti

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •