•  
        • Nadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenost
          • Publikacije

          • Autor: Bogoljub Milosavljević
          • Nadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenost

          • Saradnik BCBP Bogoljub Milosavljević u novoj publikaciji objasnio je pravnu (ne)uređenost nadležnosti i ovlašćenja vojne policije u Republici Srbiji, posebno u odnosu prema civilima – građanima koji nisu pripadnici Vojske Srbije ili lica zaposlena u Ministarstvu odbrane.

        • Ka bezbednim javnim skupovima
          • Publikacije

          • Autor: Lazar Čovs
          • Ka bezbednim javnim skupovima

          • Saradnik BCBP Lazar Čovs u ovom priručniku odgovara na pitanje kako organizovati javni skup koji će biti bezbedan za učesnike i učesnice.

        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        Analiza Procene uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora Ministarstva unutrašnjih poslovaNadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenostKa bezbednim javnim skupovimaVojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijeVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        • Gospodin Berselar trenutno radi kao ekspert za izgradnju integriteta u bezbednosno-obsveštajnim službama pri kompaniji CEDAR Advisors, ali je prethodno nekoliko decenija radio u holandskoj bezbednosnoj službi, gde je stekao temeljno znanje o Srbiji i Zapadnom Balkanu. Ovo je prvi od tri dela u kojima ćemo objaviti ovaj interesantni razgovor, zato nastavite da nas pratite.

           

          Koje su glavne bezbednosne pretnje po Evropsku uniju danas? U kojoj meri su bezbednosne službe u državama članicama EU spremne za ove pretnje?

          Tokom poslednjih godinu i po ili dve, možete da vidite terorizam, koji dolazi od radikalnih muslimana, kao glavnu spoljašnju pretnju po EU. Ova pretnja dolazi kako iz Afrike i Bliskog Istoka, tako i sa Balkana. Kao da smo okruženi ovom vrstom pretnje. Takođe, usled postojanja usamljenih vukova koji uživaju pomoć od spolja, terorizam se javlja i kao unutrašnja bezbednosna pretnja.

          Dakle, ono što je danas značajno za zapadne bezbednosne službe jeste ulaganje velikog napora u otkrivanje identiteta lica koja dolaze u EU, bez obzira o kojoj kategoriji lica se radi- uključujući i migrante i izbeglice- te da li dolaze sa motivom sprovođenja nasilja i ubijanja nedužnih ljudi, odnosno vrbovanja novih terorista itd. Kao što sam napomenuo, ova pretnja se javlja i kao unutrašnja, jer ne znamo tačno koliko ljudi u EU prolazi kroz proces radikalizacije i postaje deo fenomena usamljenih vukova koji nastoje da vrše terorističke napade i ubijaju ljude, i to čak i među onim licima koji su druga ili treća generacija u nekoj od država članica EU. Sve u svemu, ova pretnja dolazi kako spolja i u potpunosti nas okružuje, ali se javlja i unutra usled pojave i razvoja fenomena usamljenih vukova u muslimanskoj populaciji u Evropi.

           

          Koji bi bio najbolji odgovor bezbednosnih službi u državama EU?

          Mišljenja sam da postoje dve stvari koje mogu da se preduzmu. Ključna stvar je saradnja između službi i razmena obaveštajnih podataka, uključujući i sirove podatke. Razmena informacija je od prevashodne važnosti i može se postići jedino uz postojanje poverenja između službi, što podrazumeva odsustvo bojazni da bi se obaveštajni podaci dobijeni od partnerskih službi mogle zloupotrebiti. Dodatni aspekt saradnje je specijalizacija: na primer, jedna služba može postati najmodernija agencija za procesuiranje podataka, te preuzimati zahteve od partnerskih službi.

           

          Postoji mišljenje da neke zemlje treba da urade obrnuto- ne da previše ulažu u saradnju, već da osnaže sopstveni nacionalni bezbednosni aparat. Da li je moguće zatvoriti granične prelaze u ovoj situaciji?

          Borba protiv terorizma isključivo na nacionalnom nivou je san, koji se može okarakterisati i kao neprofesionalno ponašanje. Danas su zemlje međuzavisne u mnogim aspektima života. U EU postoji sloboda kretanja lica, robe, usluga i kapitala... Suviše smo ekonomski povezani, iako bi neko danas mogao i drugačije da zaključi posmatrajući izgradnju zidova na granicama nekih istočnoevropskih i balkanskih država. Naivno je misliti da ograde mogu sprečiti dolazak terorista u Evropu.

          Granične kontrole koje bi i možda bile uspešne u zaustavljanju apsolutno svakog pojedinca pre ulaska u zemlju bi takođe prouzrokovale velike finansijske troškove, a mnoge zemlje prosto nisu spremne za to. Pri tom, potpuna granična kontrola na glavnim putevima ne bi pokrila sporedne puteve na koje otpada 80% nelegalnih prekograničnih prelazaka. Pogrešno je misliti da teroristi nisu dovoljno pametni da nađu put unutra i to na veoma iznenađujuće načine.

          Odgovor na ovu situaciju je, ponavljam, osiguranje intenzivne saradnje i razmene informacija između službi, dostupnosti baza podataka iz Šengenskog sistema, ne samo za provere, već i za registracije. Gledajući iz nacionalne perspektive, bezbednosne službe bi trebalo da budu vidljivije i dostupnije za širu javnost, te da bolje sarađuju sa policijskim službenicima, socijalnim službama, nastavnicima,  kao i da imaju bolje kontakte sa roditeljima u muslimanskim porodicama. Lako dostupni kontakti bi trebalo da omoguće rano otkrivanje znakova radikalizacije pojedinaca i dostavljanje službama neophodnih informacija. Ja razumem da su privatnost i lična sloboda veoma važni, ali ne vidim drugačiji način za sprečavanje napada na nevine civile. Mi imamo obavezu da zaštitimo društvo i civile od surovih napada.

           

          Saradnja između bezbednosnih službi i policije u EU

           

          Kako biste ocenili trenutni nivo saradnje, ali i dostupnih mehanizama na nivou EU? Postoje Evropol, Evrodžast, ali i Klub d’ Bern. Koje su razlike između ovih mehanizama? Kako mogu da budu povezani, i kako mogu da rade komplementarno?

          Spomenuli ste Klub d’ Bern, Evropol i Evrodžast u jednoj rečenici. Evropol i Evrodžast se bave krivičnim gonjenjem i policijskim radom, dok se u Klub d’ Bernu ostvaruje saradnja bezbednosnih službi država članica Unije, uključujući i službe Norveške i Švajcarske. U okviru ovog kooperativnog tela se odvija i saradnja službi u domenu borbe protiv terorizma. Tako da se čini da su Evropol i Evrodžast na drugoj strani lanca. Bezbednosne službe nastoje da nađu slučajeve terorizma i onda predaju vođenje slučaja policiji, iako i sama policija (posebno što se tiče službenika koji rade na terenu) može biti neposredno angažovana u pronalaženju bezbednosnih pretnji.

           

          Postoji nekoliko članaka koji navode da Evropol nije bio uspešan što se tiče razmene informacija, kao i da postoji veliko nepoverenje između službi i policije, kako bezbednosne službe ne žele da predaju sve informacije koje imaju, bojeći se da bi mogle u potpunosti da završe u rukama policije. Kako biste mogli da objasnite ovu situaciju?

          Za neke zemlje to je ogroman problem, jer sve počinje sa poverenjem u policiju. Služba mora da bude pripremljena da preda informacije policiji kroz adekvatne kanale, ali bez obaveze da ikada otkrije izvor svojih informacija. Međutim, ovde može nastati problem, jer policija, sudovi, kao i zastupnici optuženih, moraju da budu u poziciji da im sve informacije budu na raspolaganju, što uključuje i posedovanje znanja o licima koji su izvor određene informacije. Policija mora da poštuje metode rada službi i njenu nevoljnost i nespremnost da otkrije izvore informacija. S druge strane, službe treba da razumeju da policija svoja postupanja vrši u cilju prikupljanja dokaznog materijala koji će kasnije da preuzme tužilac i sud. 

           

          Kako onda popuniti ovu prazninu?

          Kroz građenje poverenja na svim nivoima. Najbolji dokaz da je ključ za uspeh poverenje između službi i policije, jeste upravo to da nepoverenje između ovih tela najviše pomaže teroristima da ostvare svoje namere.  Ukoliko direktori uspeju da ubede svoje podređene - na svim nivoima- da budu u svakom trenutku spremni da razmene informacije i da dalje prosleđuju podatke, koje u početku možda i ne izgledaju toliko značajno, partnerskim službama- kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou - to bi predstavljalo najveći mogući udarac za bilo koju terorističku organizaciju.

          Postavljanje oficira za vezu, upućivanje službenika, razmena menadžmenta srednjeg nivoa - to su sve mehanizmi za poboljšanje saradnje. Što više policijski službenik zna o načinu rada i funkcionisanja bezbednosnih službi, i obrnuto veća je verovatnoća da će se „pronaći“ u razmeni relevantnih informacija. Isto važi i za međunarodnu saradnju. U specifičnim oblastima, poput borbe protiv terorizma, službe bi trebalo da razmenjuju službenike, te da im dozvole prisustvo na samom terenu. Pripadnici službi ne bi nikada trebalo da zaborave da policijski službenici, koji patroliraju ulicama i predgrađima, mnogo bolje mogu da prate puls društva, nego što to mogu pripadnici službi.

           

          Saradnja između bezbednosnih službi u EU

           

          Da li je Bernski klub počeo da se menja nakon terorističkih napada u Evropi u poslednjih nekoliko godina, i u kome pravcu te promene idu?

          Prema mom iskustvu, Bernski klub se nije mnogo promenio. Ono što su radili poslednjih 20 ili 30 godina je osiguranje da službe rade zajedno i da imaju sigurne kanale za međusobnu komunikaciju. Saradnja jeste unapređena u određenoj meri nakon 2004. godine i napada u Madridu. Svaka tri meseca načelnici odeljenja za borbu protiv terorizma zasedaju zajedno kako bi razmenili obaveštajne podatke u vezi sa terorizmom. U skorije vreme, Klub je prihvatio nove službe u svoj sastav, te je i uspostavio više specijalizovanih radnih grupa, poput onih koja se bave pitanjima radikalizacije i vrbovanja u muslimanskim zajednicama. Ipak, treba primetiti da se Klub ovakvim stvarima bavio i u ranijim decenijama. Za nacionalne službe ovakva prisna saradnja i partnerstvo unutar Evrope se pokazalo kao korisni instrument, umesto da prenose ovlašćenja sa nacionalnog nivoa na EU, ili na neku drugu multilateralnu instituciju. Opseg podataka koji se nudi u ovom procesu razmene zavisi od jedne do druge službe, ali je u svakom slučaju dosta ekstenzivna.

           

          Kako su onda teroristički napadi u Parizu bili mogući, kada već postoji intenzivna saradnja između obaveštajnih službi u okviru Bernskog kluba?

          Skorašnje katastrofe koje su se dogodile, poput te u Francuskoj, su bile moguće zbog nekoliko faktora. Prvo, u poslednje vreme veliki broj pojedinaca je radikalizovan veoma brzo. Službe ne mogu sve da ih identifikuju na vreme, niti da ih sve pomno prate. Drugo, postoji fenomen „usamljenih vukova“, koje je takođe teško identifikovati. Treće, metode rada službi su takođe dostupne teroristima što im omogućava da izbegnu praćenje kako službi, tako i policije, ali im takođe omogućava i da same koriste ove metode. Problem je i što službe nisu sklone da razmenjuju podatke koje bi osvetlile loše ili nepoželjne aspekte svojih društava. U slučaju Belgije možete svemu tome dodati i haotičnu državnu administraciju, mali budžet i nepopunjene kadrovske kapacitete, kao i otuđenje predgrađa, kao što je Molenbek, od belgijskog društva, ali i averzije koje već postoje između flamanske i valonske zajednice. 

           

          Intervju preveo istraživač BCBP Andrej Stefanović.  

           

          Tekst je nastao u okviru projekta „LEGASI - Ka zakonodavnoj reformi bezbednosno-obaveštajnog sistema” koji BCBP realizuje uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji.
           

          Preporučujemo za čitanje:

          Björn Fägersten. „For EU eyes only? Intelligence and European security“

        • Tagovi: službe bezbednosti, eu, saradnja, terorizam, policija, Predrag Petrović
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •