•  
        • Ka bezbednim javnim skupovima
          • Publikacije

          • Autor: Lazar Čovs
          • Ka bezbednim javnim skupovima

          • Saradnik BCBP Lazar Čovs u ovom priručniku odgovara na pitanje kako organizovati javni skup koji će biti bezbedan za učesnike i učesnice.

        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        Ka bezbednim javnim skupovimaVojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijeVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Pravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatu
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2016
          • Politizacija je velika prepreka za izgradnju integriteta u srpskim službama

          • Beogradski centar za bezbednosnu politiku predstavlja intervju sa Mateusom fan den Berselarom koji je vodio izvršni direktor BCBP Predrag Petrović.

        • Gospodin Berselar je ekspert za izgradnju integriteta u bezbednosno-obsveštajnim službama pri kompaniji CEDAR Advisors, ali je prethodno nekoliko decenija radio u holandskoj bezbednosnoj službi, gde je stekao temeljno znanje o Srbiji i Zapadnom Balkanu. 

          Ovo je treći deo razgovora, a prethodni su se fokusirali na uticaj Rusije u regionu, kao  i saradnjom službi u borbi protiv terorizma.

           

          Da li postoji politizacija holandske bezbednosne službe AIVD, i, ukoliko da, kako se ono ispoljava?

          To što sada spominjete - politizaciju bezbednosno-obaveštajnih službi - zvuči dosta čudno ne samo za mene, već i za bilo koga ko radi u bezbednosnim službama u EU. Ukoliko je predsednik vlade, ili poslanik u parlamentu, često prisutan u sedištu službi, onda bi trebalo da budete zabrinuti oko toga kakvi razgovori se tamo dešavaju. Službe treba da postoje za dobrobit i zaštitu celokupnog društva, a ne za njihovo korišćenje od strane pojedinih političara, makar se radilo i o predsedniku vlade.

          Kako bi se uspostavio solidan i transparentan odnos između političara i službi, treba izgraditi poseban sistem upravljanja, kontrole i utvrđivanja odgovornosti. U Holandiji, kroz delatnost koordinatora i saveta za obaveštajno-bezbednosne službe, omogućeno je da službe rade ujednačeno.  Vlada izrađuje dokument u kome je definisano šta službe treba da ostvare u narednom periodu.  Tome prethodi diskusija između službi, viših državnih službenika iz relevantnih ministarstava i odgovornih ministara. Tek nakon što bi ovakav zajednički dogovor bio uspostavljen, moguće je odrediti program na duži vremenski period, te zato on preživljava smenu vlada i odgovornih ministara.

          Osim Saveta, Parlament takođe poseduje svoj sistem kontrole kroz odbore koje sačinjavaju šefovi svih poslaničkih grupa, uključujući i opozicione partije. Postoji i neutralno telo, tzv. Komisija za istrage, kontrolu i nadzor nad obaveštajno-bezbednosnim službama. Pripadnici ove Komisije su postavljeni od strane najvišeg državnog tela, pri čemu je njihovo imenovanje odobreno od strane najvišeg suda. Članovi su nezavisni i ne pripadaju nijednoj partijskoj opciji. Na osnovu zahteva pojedinaca ili vladinih tela, ali i na osnovu sopstvene inicijative, Komisija preduzima istrage zakonitosti, opravdanosti i ispravnog postupanja službi. U tom smislu, Komisija obezbeđuje balans između nacionalne bezbednosti i zaštite privatnosti građana. Uspostavljanje kontrolnih komisija unutar službi ili tela za nadzor u okviru političke arene bi se smatrali rizikom po integritet i nezavisnost.

          Sama činjenica da zakon koji uređuje holandske službe na deset stranica detaljno uređeje kontrolu i nadzor nad službama, dosta govori o kvalitetu kontrole nad službama u Holandiji.

           

          U Srbiji predsednik Vlade je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, ali je takođe i rukovodilac rada Biroa za operativnu koordinaciju rada službi bezbednosti. Vladajuća partija je 2012. godine promenila Zakon preko noći kako bi se omogućilo predsedniku Vlade da preuzme ovu poziciju. Takođe, predsednik Vlade je uz to postavio svog bliskog prijatelja za direktora BIA. Da li se ovo može nazvati zdravim odnosom između političara i bezbednosno-obaveštajnih službi?

          Kako bi se izvršila prevencija bilo kakve potencijalne političke zloupotrebe bezbednosnih službi i njenih pripadnika, političari svih nivoa treba da drže profesionalnu distancu i preduzimaju samo formalne korake. Suprotan primer možemo naći u Rusiji, gde jedva i da postoji distanca između političara i vlasti, s jedne strane, i aktivnosti službi, s druge, što je dovelo do toga da su službe postale instrument kontrole društva.

          Kako bi poslovi bili transparentni, šefovi različitih političkih partija bi trebalo da preuzmu funkciju nadzora nad službama, što uključuje i opozicione partije takođe, i na taj način bi trebalo obezbediti da službe rade za dobrobit cele zemlje. Uz to, treba da postoji komitet uglednih osoba koji bi imali pristup svim delovima državnog aparata, koji bi mogli da ispitaju bilo kog državnog funkcionera, kao i da pristupe bilo kom državnom dokumentu ili izveštaju.

          Političari, bez obzira da li se radi o centralnoj ili lokalnoj vlasti, članovi kabineta, kao i njihovi savetnici, direktori, svi oni bi trebalo da razumeju da je njihovo ponašanje - 24 sata na dan, bilo koji dan u nedelji - pod lupom javnosti. Ukoliko ministar postavi svog dobrog prijatelja na poziciju moći, a da pri tome potpuno zanemari kvalifikacije i pravila koja se tiču integriteta, društvo bi trebalo da reaguje na taj loš potez. Loši postupci najčešće dolaze odozgo.

           

          Integritet bezbednosnih službi

           

          Dosta smo pričali o tome kako bi bezbednosne službe trebalo da izgledaju i kakav bi odnos između službi i političara trebalo da bude. Međutim, šta je sa ljudima koja rade u bezbednosno-obaveštajnim službama? Šta bi se moglo smatrati profesionalnim ponašanjem kada se radi o pripadnicima službi?

          Prvo, ne bi trebalo da postoje politički motivisana postavljanja ili postavljenja srodnika, prijatelja itd. Bilo kakva vrsta klijentilizma je otrov za opštu atmosferu i kulturu službe. Glavni cilj bi trebalo da bude da službe zapošljavaju najkvalifikovanije pripadnike, dakle one sa univerzitetskom diplomom ili specijaliste u oblasti informacionih tehnologija. Treba takođe da postoji ekstenzivno psihološko testiranje, kao i bezbednosne provere koje bi proverile prošlost kandidata, kao i njegovu porodično i prijateljsko okruženje. Na taj način bi se došlo do pouzdane provere integriteta i poverenja koje se može imati u kandidata. Ne sme postojati nikakva veza sa političarima, kriminalnim krugovima, kao i indicije na bolesti zavisnosti, na posedovanje ekstremnih političkih stavova. Nasuprot tome, osoba treba da bude otvorena, uravnotežena i, u smislu integriteta, jedna celovita ličnost.

          Ukoliko je prisutan bilo koji od ovih negativnih elemenata, krajnja odluka bi trebalo da bude da se tom licu ne dopusti ulazak u službu. Drugim rečima, pripadnici službi bi trebalo da budu inteligentni, kolegijalni, pristojni i iskreni. Takvim kandidatima treba omogućiti dobru platu, kao i perspektivu karijernog napredovanja.

          U ovoj oblasti rada, rotacija na pozicijama je takođe bitna - službenika ne bi trebalo ostaviti na jednoj poziciji veliki broj godina. Takođe, šefovi službi ne bi trebalo da budu smenjeni odmah po formaciji novog kabineta, već samo usled obavljanja te funkcije dovoljan broj mandata, ili usled ponašanja ili postupaka koji bi ga diskvalifikovali.

           

          Kvakve bi kvalifikacije pripadnici službi trebalo da imaju? Da li bi trebalo da steknu svoju diplomu na civilnim univerzitetima? Ili, pak, na specijalizovanim univerzitetima koji su u sklopu vojske ili službi?

          Ne treba zaboraviti da osim značaja akademskog uspeha za određen broj pripadnika, veliki broj drugh kadrova je zaposlen na pomoćnim pozicijama, bez kojih služba ne bi mogla adekvatno da funkcioniše. Samo treba pogledati stručnjake za IT, presretanje komunikacije, monitoring, instaliranje specijalnih uređaja, održavanje veza sa različitim vladinim ili privatnim organizacijama radi sticanja saznanja i podataka o licima koja se nalaze pod prismotrom itd. Univerzitetska diploma nije neophodna u svim slučajevima zarad adekvatnog obavljanja poslova.

          Ipak, kada se radi o operativnim poslovima, pristojne akademske kvalifikacije bi trebalo da budu neophodne, s obzirom da pripadnici službi treba da budu sposobni da produkuju analize visokog kvaliteta, kao i izveštaje, koje će kasnije koristiti vlade njihovih zemalja radi formulisanja politika u cilju povećanja bezbednosti celokupnog društva u odnosu na takve pretnje. Ponekad šefovi službi, kao i agenti na nižim položajima, zaboravljaju da se prikupljanje obaveštajnih podataka ne sprovodi zbog njih samih, ili radi punjenja arhiva službi. U određenom trenutku sve ove podatke, u pisanom obliku i bez otkrivanja izvora, treba predati vladajućoj strukturi u društvu, koja treba da postupa u skladu sa dobijenim informacijama. Profesionalizam službi se ocenjiuje na osnovu kvaliteta ovakvih analiza.

          Važno je da pripadnici službi imaju univerzitetsku diplomu, jer akademske studije omogućavaju bolje i preciznije analize i bolju sposobnost zaključivanja, kako bi se bolje razlikovale bitne od nebitnih odnosno manje bitnih stvari. Osim sticanja intelektualnih sposobnosti, četiri godine provedene na studijama su važne i zbog učestvovanja sa kolegama u klubovima i debatama, što predstavlja zdravu pripremu za neke od ključnih poslova u službi.

          Praktične i profesionalne stvari koje podrazumevaju poslovi u službi se mogu naučiti na internim akademijama koje su prisutne kod najvećeg broja službi. Nastavnici i profesori su najčešće iskusne starije kolege koje mogu da prenesu znanje sakupljanja informacija, kao i dugih operativnih poslova.

           

          Policijska ovlašćenja bezbednosno-obaveštajnih službi

           

          Prema Vašem mišljenju, da li bezbednosne službe treba da imaju policijska ovlašćenja? Da li one treba da budu uključene u krivične istrage, ili to treba u potpunosti da bude ostavljeno policiji?

          Policija i službe obavljaju zaista različite funkcije. Doduše, danas kada postoje „usamljeni vukovi“ koji ubijaju nedužne ljude u ime džihada i Islamske države, ideja da se bezbednosnim službama dodele policijska ovlašćenja postaje privlačna. Ipak, kako i dalje većina bezbednosnih službi u Evropi nema ovakva ovlašćenja, ja i dalje mislim da je to loše rešenje. Ne zaboravite da samo jedan deo pripadnika FBI ima policijska ovlašćenja, uključujući tu i one koje učestvuju u krivičnim istragama i one koji pripadaju jedinicama za sprovođenje zakona.

          Mislim da davanje policijskih ovlašćenja službama samo stvara opasnost od zloupotrebe moći, jer dolazi do isprepletanja zakonskih ovlašćenja i do zamagljenja između poslova sprovođenja zakona, s jedne, i tajnog operativnog postupanja, s druge strane. Osi toga, postojale bi velike šanse da bi zastupnici optuženih zahtevali sve dokaze o njihovom klijentu, kao i izvore i metode rada službi, čineći na taj način celokupno delovanje službi u potpunosti vidljivo javnosti.

          Naravno, saradnja između službi i policijskih jedinica treba da bude uska kada je neophodno i sukobi treba da budu izbegnuti kroz uzajamno poštovanje oblasti rada i nadležnosti. Posebno danas, kada borba protiv terorizma dobija na značaju, saradnja između ovih delova državne bezbednosti treba da bude dugotrajna i utemeljena. Međutim, treba imati zakonska rešenja i protokole koji će urediti i predvideti načine saradnje, tako da ne postoje nepoznanice i nejasnoće.

          Obaveštajna funkcija treba da bude u okviru bezbednosno-obaveštajne službe i ne bi smele da budu premeštene u policiju. Ne kažem da policija ne treba da vrši presretanje komunikacija, ali to treba da bude ograničeno na krivične istrage.

          Na kraju krajeva, kada imate bezbednosne službe i policiju u jednom telu, granice između oblasti nadležnosti postaju nejasne. Mi u EU nismo za postojanje mešovitih funkcija. Za mene, razmena informacija, na primer, o uključenosti organizovanog kriminala u javnim institucijama i politici, je dobra stvar. Bezbednosne službe mogu doći do nekih dokaza, ali istragu bi trebalo da izvrši specijalizovana policijska jedinica, te da bude podržana od strane obaveštajnih podataka bezbednosnih službi, onda kada je to moguće.

           

          Ovde na Balkanu postoji duga tradicija tajnih policija, gde su pripadnici službi nosili oružje i hapsili, te prikupljala podatke za političare.

          Ne postoji takva stvar kao što je prikupljanje obaveštajnih podataka za političare. To ukazuje na mogućnost zloupotrebe moći od strane političara i policije, ali i lošu sliku o društvu kao celini. Svako u društvu bi trebalo da zna na osnovu kojih zakonskih odredbi policija izvršava svoje zadatke i ovlašćenja, pri čemu bi svi zadaci trebalo da budu podržani od strane parlamenta. Ne razumem osećanje koje dolazi iz prošlosti kada je tajna policija predstavljala represivni instrument diktatora u cilju održavanja svoje moći. Danas ukoliko se radi o zemlji koja je zrela i voljna da usvoji standarde ljudskih prava kao i princip narodnog predstavništva izraženog kroz demokratski parlament čiji članovi su birani na slobodnim izborima, kao i da ima sva ova načela i vrednosti zapisana u svom ustavu, koji je podržan od svih u društvu, ta zemlja ne treba da želi tajnu policiju, niti nejasne zakone koje bi uređivale službe. Naprotiv, postojanje utemeljene kontrole onih državnih organa koji najviše mogu da krše ljudska prava i privatnost građana je najbolji primer dobre vladavine.

           

          Da li želite nešto da dodate za kraj intervjua?

          Treba da težite tome da sve službe - i civilne i vojne- budu uređene jedinstvenim zakonom, uz postojanje specifičnih odredbi koje će biti posvećene specifičnostima civilnih, odnosno vojnih službi. Zakonitost nije samo parče papira, već je to nešto što treba da bude vidljivo u mentalitetu i kulturi ljudi koji rade u službi. Treba stvoriti sredinu u službama koja će dozvoliti zaposlenima da odbiju određeno postupanje, koje im je naređeno, ukoliko je ono nezakonito, ili ukoliko vodi ka narušavanju integriteta službe, a da pri tome ne postoji bojazan za to lice da će biti otpušteno, ili nešto gore.

           

          Intervju preveo istraživač BCBP Andrej Stefanović. 

           

          Tekst je nastao u okviru projekta „LEGASI - Ka zakonodavnoj reformi bezbednosno-obaveštajnog sistema” koji BCBP realizuje uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji.

           

          “EU konstatuje posvećenost Srbije da analizira uloge i prakse službi bezbednosti u fazi krivične istrage. EU podseća da ove prakse nisu u skladu sa dobrim praksama u EU i naglašava potrebu da se u svim slučajevima obezbedi jasna podela mandata i propisa koji se odnose na presretanje komunikacije u svrhe krivične istrage, s jedne strane, i iz bezbednosnih razloga, s druge strane, i da se obezbedi snažni spoljni mehanizam nadzora, kako bi se izbegla bilo kakva zloupotreba“

          Zajednička pozicija Evropske unije za Poglavlje 24 u pregovorima o pristupanju sa Srbijom

           

          Preporučujemo za čitanje:

          Jelena Pejić, „Bezbjednosno-obaveštajni sistemi u državama članicama Evropske unije: Primjeri Holandije i Hrvatske“.

          Bob de Graaff and James M. Nyce (eds.). „Handbook of European Intelligence Cultures“.

        • Tagovi: službe bezbednosti, politizacija, Balkan, policijska ovlašćenja, integritet
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •