•  
        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        • Zaštita ličnih podataka čuva  individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
          • Publikacije

          • Autor: Jelena Pejić
          • Zaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora

          • Kako bezbjednosni organi treba da štite lične podatke kojim rukuju, zašto su za njih neophodna posebna pravila, i zašto su evropski propisi u ovoj oblasti važni za Srbiju, istraživačica BCBP Jelena Pejić pitala je Jurja Sajferta, advokata i evropskog eksperta u oblasti zaštite ličnih ...

        Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Vojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijePravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatuZaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        • Dr Andre Han je zamenik predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti (PKGr) Nemačkog Bundestaga, kao i zamenik člana istražnog odbora za istragu navoda o tome da je američka služba NSA sprovodila nadzor nad telekomunikacijama nemačkih građana, uključujući i kancelarku Merkel. Predstavnik je poslaničkog kluba Levice, trenutno najveće opozicione grupe u Bundestagu.

          Istraživačica BCBP razgovarala je sa poslanikom u Bundestagu o parlamentarnom nadzoru nad službama u Nemačkoj. Intervju je podeljen na tri dela, a ovde prenosimo razgovor o reformi Savezne obaveštajne službe (BND) i budućnosti službi bezbednosti.

           

          Kako izgleda reforma BND koja je u toku?

          Tekuća reforma BND je jedan od ishoda Anketnog odbora o NSA. Edvard Snouden je razotkrio delatnosti američkih tajnih službi širom sveta, uključujući Evropu i Nemačku. Tu se radilo o izvesnom višegodišnjem, a možda i još uvek postojećem, masovnom nadzoru ogromnih razmera nad građanima, institucijama, članovima Vlade u Nemačkoj - i to ne samo u Nemačkoj već i u mnogim drugim zemljama. Pa američka filozofija, koju ćete pročitati na internet stranici NSA, je: „Želimo da znamo sve o svima.” To su, naravno, vrlo upitne metode u jednoj demokratiji. Ako privatna sfera više ne postoji, ako više nema zaštićenih prostorija, ako može da se nadzire sve i svako bez povoda i bez postojanja ikakve sumnje, onda je demokratija ugrožena na dugi rok. Zbog toga je neophodno imati jasna pravila. 

          Mi smo, kao Nemački Bundestag, osnovali anketni odbor u cilju utvrđivanja šta se sve tamo odvijalo, šta se stvarno desilo u Nemačkoj, šta je BND ovde radila, verovatno u saradnji i sa NSA, jer se u početku i radilo o NSA. Ispostavilo se da je po mnogim pitanjima BND bila umešana. Hteli smo da saznamo šta je znala Vlada, ko u Vladi je šta znao, ko je šta odobrio i, naravno, nastojali smo da ustanovimo mere koje bi ubuduće sprečile ili bar ograničile takav masovni nadzor na sopstvenoj teritoriji od strane inostranih tajnih službi. S tim u vezi, izašle su na videlo mnoge stvari koje je BND podjednako radila - doduše ne toliko dobro kao NSA, koja ima više novca i sredstava, i bolje je tehnički opremljena - ali na sličan način.

          BND je sama sebi krojila zakone

          Tokom saslušanja je postalo jasno, kao što su i nekadašnje ustavne sudije, predsednik Saveznog ustavnog suda i profesori prava jednoglasno potvrdili, da veliki deo BND aktivnosti nema pravno utemeljenje. Predmetni zakon je bio prilično zastareo. Donesen je u vremenu kada su se najvažnije informacije razmenjivale putem telefona ili, još bolje, putem faksa. Tada još nije bilo elektronske pošte, Interneta, nije bilo Facebook-a ili WhatsApp-a i sličnog. Znači da se Zakon uopšte nije odnosio na sve danas postojeće socijalne mreže. BND je zato bila kreativna pa je sama sebi skrojila zakone, koji nikad nisu prošli kroz parlament. Imala je sopstvena pravila i pritom flagrantno kršila Ustav, zakone i propise o zaštiti podataka. To se pokazalo u brojnim slučajevima u ovom Odboru. Ne bih hteo da zalazim sad u detalje, ali postalo je jasno i samim ljudima u vladi, i u vladajućoj koaliciji, da hodaju po tankoj liniji.

           

          Možete li navesti neki primer ovakve prakse?

          Kad se na primer kaže, BND ne sme da vrši nadzor nad nemačkim državljanima, mi se onda pitamo kako se to postiže putem elektronske pošte ili telefona. Oni su nam odgovorili: uvek kada broj počinje sa +49, mi ga izbrišemo, jer je to nemački broj. Ili ako se adresa elektronske pošte završava na  .de, i to brišemo, jer se radi o nemačkom domenu. Onda smo pitali šta je sa Nemcima kojima se adresa ne završava na  .de već sa .net ili googlemail ili šta ja znam na šta još. Oni su jednostavno rekli: „onda baš nemaju sreće”. I dodali: „mi tada zavirimo unutra, poslušamo da li se govori nemački, pa još uvek možemo to da izbrišemo.” Ali, to može da bude i neki Austrijanac ili Švajcarac. Otkud oni znaju šta je baš nemačko? Naravno, ukoliko postoje milioni jedinica takvih poruka i telefonskih razgovora, onda je sasvim nemoguće baš svuda obratiti pažnju i ustanoviti da li se tu govori na nemačkom jeziku. Sve se najpre sakupi i sačuva.

          Novi Zakon o BND biće poništen pred Ustavnim sudom         

          Sve to su oštro kritikovali vodeći pravnici i istraživači. Međutim, umesto da se takva praksa okonča, sada je u predlogu zakona [koji je u međuvremenu usvojen] legitimisano sve što je dotad bilo nezakonito i protivpravno. Sad tu piše: BND sme u izuzetnim slučajevima, BND sme ovo, BND sme da prisluškuje i u Nemačkoj, kada je reč o kablovskim vezama. Sve se to nekako postepeno legitimiše. Nema sankcija. Sad se samo iznašao pravni osnov za ono što je prethodno bilo zabranjeno, kako bi se moglo reći da je dozvoljeno. Umesto da se nepravilnosti zaustave ili okončaju, one se ozakonjuju! To je velika debata koju ćemo voditi. Naravno, postoji tu i nekoliko pametnih okvirnih odredaba, ali je, uopšte uzev, sudeći i po izjavama stručnjaka, ovaj predlog zakona neustavan. Zato će u nekom trenutku završiti pred Saveznim ustavnim sudom i tamo će biti poništen. Ali, to može potrajati godinama, pošto opozicija u ovom trenutku nema mogućnost da nastupi protiv, jer nemamo dovoljno glasova za pokretanje postupka normativne kontrole. Za to vreme BND može da primenjuje sve što u zakonu stoji, čak i ako je neustavno. To za nas, naravno, nije prihvatljivo, naročito jer postoje predlozi za ustanovljenje posebnog odbora za nadzor u inostranstvu, jednog pravničkog i navodno nezavisnog odbora. Šala je u tome što Vlada sama sastavlja ovaj odbor, a ne Parlament. To znači da Savezna vlada bira svoje nadzirače i sama ih postavlja. To se jasno protivi svakoj demokratskoj kontroli.

           

          Da li će reforma BND omogućiti i unapređenje parlamentarnog nadzora nad ovom službom?

          Trenutno je u proceduri i zakon o poboljšanju parlamentarnog nadzora, već sam spomenuo da ima nekoliko unapređenih rešenja. Sad smemo da razgovaramo sa predstavnicima Komisije G10, još uvek nema govora o poverljivim novcima u budžetu, u pojedinačnim slučajevima smemo da obavestimo predsedavajućeg poslaničke grupe o pojedinim događajima, ali tek po prethodnom odobrenju većine. Održaće se saslušanje šefova službi, svakako ne javno, sudeći po razvoju situacije, ali središnja pitanja kao što je snimanje celih sednica, uključujući i postavljena pitanja, ostaju neostvarena. Neće se regulisati prethodno davanje saglasnosti za inostrane sporazume, tajne sporazume sa drugim službama. Odbor za kontrolu službi neće učestvovati u nadzoru nad pojmovima za pretragu - šta sve BND pohranjuje, koje podatke traži, koji telefonski brojevi su pod nadzorom, koji mejlovi. To i dalje nemamo pravo da saznamo. Smemo da proveravamo samo okončane operacije, ali ne i tekuće. To znači da nam u svakom trenutku mogu uskratiti informacije o pojedinostima uz izgovor da operacija još traje. 

          Takođe nedostaje i delotvorna zaštita uzbunjivača. Znamo nakon Edvarda Snoudena kakav rizik ovi ljudi preuzimaju, za svoj život i zdravlje, za svoju porodicu, ukoliko raskrinkaju nepravilnosti. Mi svakako želimo da omogućimo službenicima tajnih službi da se obrate Parlamentu, ili tačnije Odboru za kontrolu službi bezbednosti, ukoliko sami otkriju nezakonite radnje i nepravilnosti. To je sasvim u redu. Međutim, sada jedan zakonski paragraf propisuje da se oni mogu obratiti Odboru, ali istovremeno moraju obavestiti svoje nadređene. A danas se radi upravo o ovim nadređenima, o kojima bi službenici hteli nešto da kažu. Sve dok postoji obaveza obaveštavanja nadređenog, sasvim je jasno, a to smo i doživeli, da neće biti nikakvih informacija. Neće, jer se službenici, naravno, plaše negativnih posledica na radnom mestu, ako o svom nadređenom, o šefu BND ili šefu Ustavne zaštite nešto saopšte parlamentu a istovremeno moraju i nadređenog da obaveste. Ovaj postupak je postao sasvim beskoristan.

           

          Dakle, još nije bilo nijednog slučaja da se zaposleni u nekoj službi obratio Odboru?

          Ne. Povremeno bude anonimnih pisama, ali Vlada kaže da na anonimna pisma ne reaguje. Kada bi se službenik mogao meni obratiti, meni ispričati, onda bih ja mogao da odem u Odbor i da kažem - želim da od šefa BND saznam šta se tu i tu desilo; želim da pristupim aktima, hoću podatke o licima, i tada bih mogao da to kontrolišem. Ali kada taj službenik mora da strahuje da će biti premešten, kažnjen ili otpušten, onda on to neće reći. Mi želimo jednu takvu zaštitu. Kao Levica već smo podneli predlog zakona za unapređenje parlamentarne kontrole, gde predlažemo više od dvadeset izmena radi jačanja delotvornosti ove kontrole. [U međuvremenu odbačen u Bundestagu] Naši pozitivni predlozi su u potpunosti ostali izvan novog predloga zakona vladajuće koalicije [koji je u međuvremenu usvojen]. Umesto toga, uspostavlja se Poverenik za tajne službe, sasvim novo lice, koje bira Odbor za kontrolu službi i koje, sa kancelarijom i grupom službenika, vrši zaduženja koja mu damo. Trenutno je aktuelan predlog da se za ovog novog poverenika imenuje zamenik šefa BND. Tu se od vuka pravi pas čuvar. Onaj koji je sve ove godine kršio pravo i deli odgovornost za nepravilnosti sad treba da pređe na stranu nadzirača i svoje dojučerašnje kolege potpuno odlučno i intenzivno kontroliše. Ta niko ne veruje da će se to zaista i desiti. Još jedna opasnost nastaje, a to je da nam ubuduće mogu reći - ne morate više da čitate ova akta; to je već Poverenik za vas uradio i on će vam prepričati u tri rečenice šta tu piše. Ja bih radije sam da pročitam skandalozna dokumenta i da sam sebi stvorim sliku o tome, a ne da dozvolim da mi čovek, po svoj verovatnoći sa partijskom knjižicom CDU, objašnjava kako je CDU sve ispravno uradila.

           

          Levica se zalaže za ukidanje tajnih službi u perspektivi. Kako bi to bilo uređeno i ko bi mogao da zameni tajne službe, odnosno ko bi mogao da preuzme njihove zadatke?

          U osnovi, nije reč o nečemu što bi se moglo završiti za dve-tri godine. Umesto toga, suočavamo se sa etabliranim strukturama sa svim njihovim slabostima, nedostacima, a možda i vrlinama. Znači da se tako nešto radi postepeno i vodeći računa o zadacima koji su uopšte dodeljeni tajnim službama i ko bi po potrebi mogao da određene zadatke preuzme. Izričito naglašavam da nadzor političke opozicije od strane tajnih službi, koje deluju za račun vlade, nije među zadacima obaveštajnih službi i zato takvi zadaci nisu potrebni, na primer, Saveznoj službi za zaštitu ustavnog poretka. To što su godinama nadzirani poslanici Levice, to se može lako prekinuti i okončati. Pritisak tu mnogo pomaže. Navodno se ne nadzire više nijedan poslanik Levice. To je napušteno, takođe kroz moj rad u Odboru za kontrolu službi.

          S druge strane, možemo da raspravljamo, primera radi, o pravnom uređenju bezbednosnih provera. Službe bezbednosti trenutno sprovode bezbednosne provere. Ali, to bi takođe mogla da radi odgovarajuća jedinica u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova.  Službe su po zakonu takođe nadležne da savetuju Vladu o spoljnopolitičkim pitanjima. Ali, čemu onda ambasade? Vi imate ambasadu koja zapošljava veliki broj visokokvalifikovanih ljudi, a onda plaćate i agenta BND koji prikuplja obaveštenja o situaciji u nekoj zemlji. Onda to šalje centrali BND, a centrala BND šalje izveštaj Vladi. Međutim, Vlada dobija isti takav izveštaj i od Ministarstva spoljnih poslova, te upoređuje da li su ova dva izveštaja ista. Čemu to?

          Na kraju, postavlja se pitanje borbe protiv terorizma. Terorizam je krivično delo i ne vidim zašto se njime ne bi bavila policija. Isto važi za nezakonitu trgovinu oružjem. Policije sarađuju međusobno, imate Interpol, imate druge mehanizme, mogu da razmenjuju podatke o osobama od interesa. Uostalom, dobar deo posla u prevenciji terorizma koji trenutno obavljaju službe, mogu da preuzmu i naučni instituti. Viđao sam slučajeve da u službama sede dobro plaćeni ljudi koji po ceo dan čitaju članke u novinama. To mogu da rade i istraživači u institutima. Ali ne, postoji uverenje da moramo sve da rešavamo angažovanjem službi. S druge strane, zalažem se za apsolutno jačanje policije. U proteklom periodu otpuštene su hiljade policajaca, pa se sada ljudi čude kako to da nema ko da obezbedi ni jedan manji javni događaj.  Policija ima mogućnosti za nadzor nad telekomunikacijama, a važna razlika u odnosu na službe je što policija to radi ciljano, nad konkretnim licima za koje postoji neka osnovana sumnja, dok službe masovno nadziru telekomunikacije. Specijalne policijske jedinice mogu čak da postupaju u slučaju otmice nemačkih građana u inostranstvu, uz odobrenje lokalni vlasti i ukoliko ove same nisu u stanju da deluju. Nema razloga da se time bave obaveštajne službe. Dakle, trenutno se suočavamo sa pitanjem: da li želimo da damo još novca, još tehničke opreme službama ili želimo da taj novac potrošimo za jačanje policije.

           

          Transkript i prevod sa nemačkog: Jelena Pejić, saradnica BCBP.

           

          Prvi deo intervjua: Kako Bundestag nadzire tajne službe.

           

          Tekst je nastao u okviru projekta „LEGASI - Ka zakonodavnoj reformi bezbednosno-obaveštajnog sistema” koji BCBP realizuje uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji.

        • Tagovi: službe bezbednosti, parlamentarni nadzor, policija
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •