•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Transparentnost i dostupnost mogu povećati poverenje građana u policiju

    •  
    • Datum: 21. decembar 2016.

      Oslabljen integritet policije urušava odnose sa medijima i sprečava novinare da na pravilan način informišu građane, zaključak je trećeg panela konferencije „Bezbednosni izazovi kao spona između građana i institucija“, koju je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) sa partnerima iz regiona organizovao 21. decembra 2016. godine u Beogradu.  

      Diskusija je organizovana u okviru projekta „Puls integriteta i poverenja u policije na Zapadnom Balkanu: POINTPULS“, koji podržava Evropska unija

      „Integritet policije je oslabljen i to jasno pokazuje najnovija procena integriteta policije u Srbiji. Postoji nekoliko razloga za to, ali jedan od ključnih problema je politizacija. Ta politizacija rada policije upravo se vidi u odnosu medija, stranaka i MUP-a“, ističe istraživač BCBP Saša Đorđević.

      Građani grade odnos sa policijom kroz lična iskustva, ali i kroz izveštavanje medija, istaknuto je na skupu.

      „Osnovni problem je što se teško dolazi do informacija o radu policije, a još teže do sagovonika koji će novinarima da ih predstavi. Dobra novina bi bila da se uvede redovno javno predstavljanje izveštaja o radu policije. Problem svakog televizijskog novinara je što moramo imati sagovornika koji će dati izjavu pred kamerama. Portparol bi bio idealno rešenje, jer bi policija bila mnogo dostupnija svim medijima“, navodi Biljana Radulović, novinarka Radio-televizije Srbije.

      S tim predlogom se složio i novinar dnevnog lista Danas Vuk Jeremić, koji je istakao da dostupnost informacija mora biti jednaka za sve, ali takođe mora biti ograničena i drugim pravima poput pretpostavke nevinosti. 

      „Trebalo bi da se uspostavi funkcija portparola, koja vrlo dobro poznaje policiju i MUP. Ta osoba bi morala da zna šta sme da kaže i treba da daje informacije svima bez obzira na to koji medij je u pitanju”, zaključuje Jeremić.

      On je podvukao kako u poslednjih nekoliko godina postoji trend da MUP deli medije na „naše” i „njihove”.

      „Kao novinar koga shvataju kao predstavnika ‘njihovog’ medija vrlo često imam probleme da dođem do informacije, ma koliko benigni karakter ima. Čak su mi izvori više puta rekli kako su posle imali neprijatnosti zato što su mi uopšte prosledili bilo kakve informacije”, kaže Jeremić.

      Urednik BIRN Srbija Slobodan Georgiev ukazuje kako bi odnos medija i policija trebalo savršeno da funkcioniše zato što imaju jedan isti cilj, a to je zaštita javnog interesa. Međutim, u praksi to nije tako.

      „Novinari u neformalnom odnosu imaju dobar odnos sa predstavnicima MUP-a, ali za profesionalno bavljenje poslom novinara to nije dovoljno. Ljudi koji vode policiju su pod velikim političkim pritiskom i ne mogu da rade svoj posao. Novinari se ne gledaju kao zaštitnici javnog interesa, nego kao politički oponenti“, kaže Georgiev.

      Drugi značajan problem koji su učesnici izdvojili jeste curenje informacija iz policijskih istraga. To nije spontna pojava, već ukazuje na pukotine u sistemu MUPa, ali i manjak profesionalnosti novinara koji takva saznanja koriste, smatra Georgiev.

      „Problem je kada se informacije iz istrage objavljuju sirove. Tiraži padaju i svi hoće da imaju ekskluzivu, ali profesionalci moraju da vode računa šta sa takvom informacijom dalje. Međutim, i političari i mediji ubiraju poene na istragama, a žrtva je javnost“, upozorava on.

      Stevan Dojčinović, urednik KRIK, navodi kako su izvori informacije iz istraživačkih i tabloidnih priča često isti, ali da je cilj objavljivanja ono razlikuje njihov značaj za javnost.

      „Cilj objavljivanja je od ključnog značaja. Tabloidima je cilj vođenje hajke, dok je istraživačkim novinarima cilj da informišu građane o temama od javnog značaja”, ukazuje on.

      Dojčinović ističe kako curenje informacija nije nužno negativna pojava, ukoliko tako dobijena saznanja prolaze dodatnu proveru i filtriranje.

      „Curenje informacija nije problem, problem je servisiranje informacije. Često smo svedoci tabloidnog objavljivanja informacija o biznismenima, političkim oponentima, ali to je samo medijska kampanja za policijske akcije koje će uslediti”, kaže Dojčinović.

      Događaj je organizovan uz podršku Norveškog ministarstva inostranih poslova, Evropske unije kroz Program podrške civilnom društvu i Evropskog fonda za Balkan kroz regionalni program „Tink end link". Ovde izneti stavovi i stavovi izneti na panelima nužno ne predstavljaju stavove Vlade Norveške, Evropske unije, Evropskog fonda za Balkan i drugih sa njima povezanih organizacija.

       
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •