•  
        • Metastaza komunalnog (ne)reda
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Metastaza komunalnog (ne)reda

          • O novom predlogu Zakona o komunalnoj miliciji i šta će predložene izmene značiti u praksi pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Ulični špijun
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Ulični špijun

          • O nerazjašnjenim pojedinostima najavljenog instaliranja 1000 sigurnosnih kamera radi unapređenja bezbednosti i smanjenja kriminala u sledeće dve godine pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        Da li NATO podstiče regionalnu odbrambenu i bezbednosnu saradnju na Balkanu?Obuka rezervnog sastava Vojske Srbije – ko joj podleže i da li je neizbežna? Metastaza komunalnog (ne)redaSvim zemljama Zapadnog Balkana je potreban „Pribeov izveštaj" o zarobljavanju državeUlični špijun
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2018
          • Holanđani odbranili pravo na privatnost

          • Referendumom iskazano građansko nezadovoljstvo zbog opasnosti od narušavanja prava na privatnost je primer dobre prakse koji je potreban i drugim državama, ocenjuje bivša stažistkinja BCBP Jana Mišić u analizi referenduma održanog u Holdaniji povodom tkz. „sleepwet" zakona.

        • Borba za privatnost nije laka, pogotovo kada vlast neopravdano pokušava da interes nacionalne bezbednosti stavi ispred zaštite ljudskih prava i sloboda građana. Ali, Holanđani su načinili značajan pomak i na referendumu održanom 21. marta 2018. rekli „ne“ većim ovlašćenjima službama bezbednosti u tajnom prikupljanju ličnih podataka građana.

          U julu prošle godine holandski parlament je usvojio zakon (hol. Wet op de inlichtingen- en veiligheidsdiensten - Wiv) kojim je planirano da se značajno povećaju ovlašćenja holandskim tajnim službama u prikupljanju ličnih podataka građana.

           

          Nacionalna bezbednost kao glavni argument "za" veća ovlašćenja službi

           

          Glavni argument za promenu pravnog okvira za nadzor komunikacije bila je nacionalna bezbednost, što je trend koji postoji od 11. septembra 2001. godine i napada na dve njujorške kule. Holandski premijer Mark Rute je tri dana pred referendum naglasio da je novi zakon „nužan kako bi [Holanđani] u budućnosti bili bezbedni“, pogotovo u doba kada se u „Evropi dešavaju teroristički napadi“. Premijer se nije osvrnuo na dileme o tome da li je zakon u skladu sa pravom na privatnost, proporcionalan pretnjama, i na koji način će moguće zloupotrebe biti sprečene.

          Predstavnici holandskih obaveštajnih službi (AIVD i MIVD) su u argumentaciji „za“ zakon krenuli od svojih operativnih potreba. Smatrali su da važeći pravni okvir nije dobar jer ne uzima u obzir posledice novih digitalnih tehnologija, društvene mreže i enkripciju koja omogućava da niko ne može da vidi poruke koje šaljete ili sluša razgovore koje vodite (eng. end-to-end).

          Ipak, zbog uverenja da će zakon ugroziti ljudska prava i slobode, grupa studenata je pokrenula inicijativu o raspisivanju referenduma, koju je podržalo više od 400.000 građana.

          U javnoj debati pored zvaničnog naziva zakona („Wiv“), korišćeni su i „sleepwet“, „sleepnet“ i „aftaapnet“. Prva dva aludiraju na ribarsku mrežu koja sakuplja podatke masovno, a potom ih službe analiziraju; dok treći u bukvalnom prevodu znači „mreža za prisluškivanje“. Za početak je i to dovoljno da ukaže na problem masovnog nadzora i prikupljanja podataka po naše lične podatke, iako je predstavljeno drugačije.  

           

          Bezbednost građana kao glavni argument "protiv" većih ovlaščenja službi

           

          Protivnici zakona („Sleepwet“ inicijativa i organizacije okupljene oko nje) nisu bili protiv predloga u potpunosti jer Holandiji jeste potreban novi pravni okvir za nadzor. Međutim, prema mišljenu zagovornika referenduma zakon koji je predložila holandska Vlada direktno ugrožava osnovna prava i podriva bezbednost građana na masovnom nivou. „Wiv“ bi omogućio službama da namerno održavaju digitalnu infrastrukturu slabom. Službama je u interesu da ne prijave proizvođačima slabosti koje su otkrili u uređajima i u mreži (eng. zero days) kako bi mogli da ih koriste u svoje svrhe. Ova stavka sama po sebi je u suprotnosti sa misijom službi da štiti građane i osigura digitalnu bezbednost uređaja i mreža, te spreči krađu identiteta ili kreditnih kartica.

          Službama bi zakonom bilo dozvoljeno i da uspostave mrežu za praćenje masovne komunikacije putem optičkog kabla, ne samo sumnjivih lica, već svih građana koji žive u njihovoj blizini (eng. sleep network), a svi prikupljeni podaci bi bili zadržavani čak tri godine. Ovakva praksa nije u skladu sa presudom Evropskog suda pravde koji se u slučaju „Sigurna luka“ izjasnio da je neselektivni nadzor komunikacija ilegalan jer direktno narušava slobode i ljudska prava. Službe bi dobile mogućnost i da „hakuju“ bilo koji automatizovani uređaj - mobilni telefon, računar, pametni televizor, tj. sve što koristi Internet na bilo koji način. „Wiv“ dozvoljava i stvaranje tajne DNK baze podataka, kao i nadzor komunikacije između advokata i klijenata. Novim ovlašćenjima, a bez odgovarajuće kontrole, povećane bi bile mogućnosti da lični podaci građana „procure“ u javnost.

          Holandska asocijacija novinara izrazila je nezadovoljstvo zakonom jer ne predviđa nikakve izuzetke nadzora koji su nužni kako bi novinari mogli da zaštite tajnost svojih izvora. Nezavisnost novinarstva i zaštita uzbunjivača su nužni preduslovi demokratije, a uz potpuni nadzor svih komunikacija, pitanje je koliko uzbunjivača bi se usudilo da podeli informacije sa medijima.

           

          Svega 3% više za zaštitu privatnosti 

           

          Svi ovi razlozi bili su dovoljni da građani Holandije u većini (doduše veoma tesnoj) kažu da su protiv novih ovlašćenja za tajne službe, tj. da smatraju da je pravo na privatnost neprikosnoveno. Nešto više od tri miliona (49,5% izašlih) je glasalo ‘protiv’ povećanja ovlašćenja službama, dok je ‘za’ glasalo svega tri odsto manje (46.5%). Iako referendum nije bio obavezujuć, uticao je da holandska vlada pristane na izmene i kompromis. Usvajanje izmenjenog zakona očekuje se tokom maja 2018.

          Referendum je poželjan oblik neposredne demokratije gde građani iskazuju svoje mišljenje o određenom problemu i brane se od usvajanja potencijalno loših zakona. Praksa održavanja referenduma na ovu temu je zabeležena i u Švajcarskoj gde su se građani izjasnili „za“, ali promene nisu značile masovni nadzor bez jasne kontrole, već suprotno.

        • Tagovi: službe bezbednosti, privatnost, ljudska prava, referendum, Holandija
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •