•  
        • Zaštita ličnih podataka čuva  individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
          • Publikacije

          • Autor: Jelena Pejić
          • Zaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora

          • Kako bezbjednosni organi treba da štite lične podatke kojim rukuju, zašto su za njih neophodna posebna pravila, i zašto su evropski propisi u ovoj oblasti važni za Srbiju, istraživačica BCBP Jelena Pejić pitala je Jurja Sajferta, advokata i evropskog eksperta u oblasti zaštite ličnih ...

        • Dobro nam došla, milicijo vaša
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Dobro nam došla, milicijo vaša

          • Postoji realna opasnost da komunalna milicija postane sredstvo partijskog zapošljavanja i zaštite vlasti, pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Komunalna (policija) milicija
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Komunalna (policija) milicija

          • Postoji opasnost da komunalna milicija postane sredstvo zaštite vlasti, a ne brige o komunalnom redu. Zato treba otvoriti javnu raspravu o budućnosti ove službe koja će biti transparentna, participativna i inkluzivna, ukazao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor:
          • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji

          • Radna studija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku izdvaja ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o javnosti podataka u sektoru bezbednosti, kao i informisanju građana o radu sektora i bezbednosnim temama. Istraživanje je sprovedeno u martu 2019. godine na reprezentativnom uzorku od ...

        Staze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatuZaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzoraDobro nam došla, milicijo vašaKomunalna (policija) milicijaStavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        • Uprkos konfliktu niskog intenziteta koji trenutno preovlađuje na Zapadnom Balkanu, srodni politički interesi i zajedničke bezbednosne pretnje dugoročno će podstaći zemlje u regionu da ojačaju saradnju. Imajući u vidu izraženo prisustvo NATO u regionu, između ostalog, i zbog toga što su mnoge zemlje ili članice ili zainteresovane za članstvo, opravdano je pitati koliko on doprinosi stabilnosti kroz podsticanje regionalne saradnje.

           

          Stoga ovaj rad razmatra u kojoj meri NATO deluje kao platforma za regionalnu odbrambenu i bezbednosnu saradnju, kao i koji su izazovi i mogućnosti da u većoj meri preuzme tu ulogu. Ovo pitanje značajno je kako iz ugla zemalja Zapadnog Balkana, tako i sa stanovišta NATO u celini, posebno zato što njegova trenutna politika partnerstva naglašava regionalnu saradnju kao način za jačanje kooperativne bezbednosti. Štaviše, kooperativna bezbednost jeftinija je od upravljanja krizama (eng. crisis management) i ovo shvatanje bi trebalo da bude od vitalnog značaja u pristupu NATO regionu u narednim godinama.


          Analiza pokazuje da NATO zaista nudi mehanizme za jačanje saradnje, ali je njihova upotreba znatno otežana time što ih ni zemlje u regionu ne prepoznaju, niti je NATO spreman da ih promoviše kao takve. U ovom radu prepoznato je pet glavnih izazova za ulogu NATO kao platforme za regionalnu saradnju. Postoje, međutim, i razlozi koji govore u prilog tome da NATO već donekle ima takvu ulogu i da u budućnosti može da je preuzme u još većoj meri preuzme.


          Prvo, široko je rasprostranjeno mišljenje da su partnerski alati NATO dizajnirani za bilateralnu saradnju između pojedinačne partnerske zemlje i NATO. Istini za volju, to je uglavnom tačno, ali praksa je pokazala da bi bar nekoliko alata mogli da doprinesu umrežavanju regiona. Zapravo, NATO ne samo da „zbližavaˮ zemlje na kursevima i vežbama, već im pomaže da prepoznaju zajedničke interese, usvoje jedinstvene standarde i uspostave kontakte na ličnom nivou.

           

          Drugo, pristup NATO regionu prilično je fragmentiran. Iako politički dokumenti NATO priznaju neophodnost podsticanja regionalne bezbednosti, ova organizacija u praksi uglavnom radi direktno sa pojedinačnim zemljama. To može sprečiti NATO da u potpunosti šta tačno oblikuje lokalne politike i društva. Istovremeno, NATO ima dovoljno kapaciteta da sveobuhvatnije prati situaciju na terenu i formuliše koherentnije politike.

           

          Treće, dosadašnje sinergije između programa NATO/Partnerstva za mir i regionalnih inicijativa ili programa bilateralne saradnje prilično su skromne. Ipak, neke regionalne inicijative pronašle su načine da iskoriste alate i mehanizme NATO, posebno kada je reč o usvajanju NATO standarda i razvoju interoperabilnosti.

           

          Četvrto, zemlje u regionu se nisu sasvim transformisale iz primalaca donacija u ravnopravne NATO saveznike ili partnere, koji bi bili spremni da predlože i sufinansiraju svoje projekte razvoja odbrambenih sposobnosti. Regionalna saradnja će sve više morati da se inicira odozdo prema gore, pre nego da se javlja kao reakcija na podsticaje donatora, kao što je bio slučaj u prethodnoj deceniji. Ipak, zemlje prepoznaju zajedničke bezbednosnopolitičke interese. Ovo se posebno odnosi na bolje upravljanje vanrednim situacijama.


          Peto, kada govorimo o ulozi NATO na Zapadnom Balkanu, problem njegove legitimnosti u nekim zemljama ne može se zanemariti. Ovo je važna činjenica koju bi trebalo da razumeju donosioci odluka u NATO, ali ne i opravdanje za nacionalne lidere da podlegnu populizmu. Umesto toga, potrebna je otvorena i iskrena debata o budućim političkim prioritetima.

           

          Preuzmite celu publikaciju OVDE.

           

          Publikacija je izrađena uz podršku Ambasade Velike Britanije u Beogradu u okviru projekta "Istraživanje najbolje moguće saradnje: kakvu ulogu treba da ima NATO u Srbiji i regionu?". Stavovi izraženi u publikaciji su stavovi autora i ne odražavaju stavove Ujedinjenog Kraljevstva.

        • Tagovi: NATO i Srbija, regionalna saradnja, bezbednosna saradnja, vojna saradnja, Katarina Đokić
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •