•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Pokretači ekstremizma kod mladih u Srbiji

    •  
    • Datum: 14. jun 2019.
      foto: Centar e8
      foto: Centar e8

       

      Kontinuirana edukacija i aktivna uloga institucija su efikasni načini borbe protiv ekstremizma, istaknuto je na konferenciji MAN 2019 posvećenoj razumevanju i prevenciji ekstremizma na kojoj je učestvovao izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović, 14. juna 2019. u Beogradu.

      Izvršni direktor BCBP Predrag Petrović osvrnuo se na nedostatke obrazovnog sistema i manjak kritičkog mišljenja među mladima, kao i krizu demokratije i rast populizma. Naglasio je da su to glavni faktori koji mlade čine osetljivijim na mehanizme regrutacije ekstremističkih grupa, zajedno sa siromaštvom i visokom stopom nezaposlenosti.

      Petrović je preneo iskustva istraživačkog tima BCBP sa terena u Novom Pazaru, gde su sagovornici prepoznali da mladi odlaze kao strani borci u Siriju i Irak prvenstveno zbog nezaposlenosti i siromaštva.

      „Zarobljavanje države i njenih institucija od strane političkih partija za posledicu ima veoma nisko poverenje mladih u institucije, koji vide da jedino partije imaju uticaj na zaposlenje. Sve više se povlače u privatnu sferu i veruju isključivo porodici i prijateljima. Iako to deluje kao pozitivna stvar, pokazalo se da upravo najbliže okruženje ima ključnu ulogu u regrutaciju mladih u ekstremističke grupe,“ rekao je Petrović.

      Mladi ne mogu da zadovolje svoje potrebe kroz formalne kanale i institucije, zbog čega prihvataju ekstremističku ideologiju, Petrović je naglasio.

      „Prilikom istraživanja ekstremizma ne sme da bude zanemaren desni ekstremizam, jer desni, islamistički i drugi ekstremizmi osnažuju jedni druge. To je očigledno pri poslednjim ekstremističkim napadima na Novom Zelandu i Šri Lanci,“ zaključio je Petrović.

      Značaj neformalne edukacije mladih u borbi protiv nasilnog ekstremizma u okviru svog izlaganja istakao je i Luka Božović iz Helsinškog odbora za ljudska prava.

      Myassa Kraitt iz Extremism Information Centre-a je osvetlila problem mladih u riziku koji usled nedovoljne društvene integracije bivaju regrutovani u ektremističke grupe.

      „O ekstremizmu se uvek govori kao o ekstremizmu ’drugih’ koji su siromašni i deprivilegovani, a nikada o ekstremizmu elita,“ obrazložila je Kraitt kroz aktuelne primere austrijske svakodnevice.

      Marina Blagojević Hjuson iz Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja je iz sociološke perspektive osvetlila nastajanje političkih maskuliniteta i posebnih vrsta patrijarhata koji produkuju i reprodukuju rodne uloge. Blagojević Hughson je podvukla vezu između rata, maskuliniteta i ekstremističkog ponašanja i tako objasnila reprodukovanje konstantnog ratnog stanja kao društvene strukture. Sa druge strane, češćoj radikalizaciji žena dovode posledice preživljenog nasilja koje ostaje skriveno zbog nepoverenja u institucije, istakla je Serani Siegel iz OEBS-a.

      Istraživanje o politikama ekstremno desničarskih organizacija koje podupire sistem vrednosti zasnovan na ksenofobiji, nacionalizmu i tradicionalizmu predstavila je Marija Srdić iz Antifašističke koalicije i Centra za podršku ženama.

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •