•  
        • Komunalna (policija) milicija
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Komunalna (policija) milicija

          • Postoji opasnost da komunalna milicija postane sredstvo zaštite vlasti, a ne brige o komunalnom redu. Zato treba otvoriti javnu raspravu o budućnosti ove službe koja će biti transparentna, participativna i inkluzivna, ukazao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor:
          • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji

          • Radna studija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku izdvaja ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o javnosti podataka u sektoru bezbednosti, kao i informisanju građana o radu sektora i bezbednosnim temama. Istraživanje je sprovedeno u martu 2019. godine na reprezentativnom uzorku od ...

        • Javno snimanje tajnim kamerama
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Javno snimanje tajnim kamerama

          • O pojedinostima nabavke i postavljanja velikog broja sigurnosnih kamera u Beogradu koje bi trebalo razjasniti građanima pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        Komunalna (policija) milicijaStavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u SrbijiStudija slučaja: Pretnje i pritisci na aktiviste i nezavisne novinare u SrbijiDa li NATO podstiče regionalnu odbrambenu i bezbednosnu saradnju na Balkanu?Javno snimanje tajnim kamerama
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2011
          • Kako do većeg neposrednog učešća građana i građanki u upravljanju lokalnom zajednicom?

          • U Medija centru organizovana je prezentacija istraživačkog projekta „Analiza stanja u oblasti neposrednog učešća građana u lokalnoj zajednici".

        • Tema prvog istraživanja bio je obim i intenzitet neposrednog učešća građana kroz referendume, građanske inicijative i zborove građana u svim jedinicama lokalne samouprave u Srbiji. Drugo istraživanje bilo je kvalitativnog tipa i obuhvatilo je studije slučaja u 20 opština i gradova. Istraživanje se odnosilo na period od 2002. do 2010. godine i uspešno je realizovano u 115 jedinica lokalne samouprave.


          Karin Vagner, savetnica za javnu upravu u Misiji OEBS u Srbiji ocenila je da je na osnovu dobijenih rezultata jasno kako je veoma malo građana uzelo učešća u upravljanju svojim lokalnim zajednicama. Takođe, ona smatra da će ovaj projekat motivisati građane, te da će im pomoći da razumeju da imaju mogućnosti da utiču na svoje neposredno okruženje.

          Marko Blagojević, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID),  objasnio je koja su to sredstva preko kojih građani mogu da deluju u svojim lokalnim zajednicama. Ovu oblast regulišu dva zakona. To su Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi ("Službeni glasnik RS", br. 48/1994 i 11/1998) i Zakon o lokalnoj samoupravi("Službeni glasnik RS", br. 129/2007). U toku je priprema novog zakona (urađen je nacrt zakona i čeka se njegovo prosleđivanje Narodnoj Skupštini) koji bi trebalo da zameni postojeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi iz 1994. godine.

          Prema važećem zakonu za pokretanje građanske inicijative, potrebno je ne manje od 5% potpisa građana da bi ona bila punovažna. Na osnovu istraživanja primećeno je da su građani aktivniji u manjim opštinama, uglavnom zahvaljujući mesnim zajednicama kao osnovnim oblicima mesne samouprave. Predmet inicijativa je bila na prvom mestu pomoć kulturnim manifestacijama, zatim izgradnja i popravka puteva, uvođenje samodoprinosa, komunalno opremanje i saobraćaj. Predlagači inicijativa su bile mesne zajednice (60%), grupe građana (30%), dok je iz civilnog društva podneto svega 20 inicijativa. 

          Referendum o pitanju iz svoje nadležnosti može da na sopstvenu inicijativu raspiše skupština jedinice lokalne samouprave. Drugi način je podnošenje predloga za referendum jedinici lokalne samouprave, koji je potpisalo najmanje 10% birača od ukupnog biračkog tela. U periodu od 2002. do 2010. godine održano je prosečno 42 referenduma godišnje, od čega je čak 90% imalo za cilj uvođenje samodoprinosa. Od ukupno 375 referenduma, njih 277 (74%) inicirale su mesne zajednice, dok su skupštine opština/gradova inicirale 84 (22%) referenduma. Samo 4% referenduma inicirali su sami građani.

          Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave i većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuje ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice lokalne samouprave. Više od 80% svih zborova u periodu od 2002. do 2010. godine održano je u 4 lokalne samouprave. Na ovim zborovima su dominirali politički zahtevi, naročito oni koji se tiču izbora saveta mesnih zajednica.

          Marko Blagojević je dodao još i da građani uz sve dostupne pravne instrumente i pored ogromnog nezadovoljstva rada lokalnih jedinica uprave, deluju prililčno nezainteresovano za javnu raspravu o temama koje se tiču njihove svakodnevnice. Prema njegovom mišljenju njima fali vođstvo, koje bi trebalo da preduzmu upravo organizacije civilnog društva.

          Bojan Klačar, koordinator projekta iz CeSID-a, izrazio je zadovoljstvo što je Srbija izašla iz autoritarnog perioda kada su se građanske inicijative smatrale nepoželjnim i predstavio preporuke koje su proizašle iz ovog projekta:

          • Izmena zakonske regulative. Trenutni Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi je destimulišući za učešće građana/ki, prevaziđen i komplikovan.
          • Podizanje svesti građana/ki o značaju neposrednog učešća i postojanja socijalne solidarnosti. (85% ispitanika nikada nije učestvovalo u projektima ove vrste)
          • Razraditi i druge oblike mesne samouprave, osim mesnih zajednica. Ojačati mesne zajednice na seoskom području.
          • Podići kapacitete lokalnoj administraciji da u što većoj meri pomognu podnosiocima inicijativa ili referenduma i prilikom arhiviranja dokumentacije i stavljanja iste na uvid javnosti.
          • Osnažiti uticaj, ulogu i angažman organizacija civilnog društva.

          Ivana Ćirković, direktorka novofomirane Vladine kancelarije za saradnju sa civilnim sektorom, ukazala je na probleme, izazove i uloge civilnog društva. U svom izlaganju osvrnula se na neprijatan podatak da je u periodu od 2002. do 2010. godine od strane civilnog društva pokrenuto svega 20 inicijativa. Zamerila je organizacijama civilnog društva zbog nebavljenja problemima mladih, ljudskim pravima ili temama koje nose neki socijalni predznak. Ona smatra da razlozi za to mogu biti nizak aktivizam, usmerenost na donacije, neprepoznavanje značajnih tema na lokalnom nivou, neorganizovanost i komplikovana procedura. 

          U narednom periodu decentralizacije ovo će biti aktuelna tema, ali i zbog insistiranja stranih donatora na aktivnijem učešću organizacija civilnog društva u sektoru lokalnih samouprava. Direktorka Vladine kancelarije za saradnju sa civilnim društvom ukazala je i na zakone u Velikoj Britaniji i na nivou Evropske unije koji predviđaju obavezan period od 8 do 12 nedelja za javnu raspravu o predloženim zakonima, a za one koji ovo neispoštuju poredviđene su i sankcije. Na kraju je zaključila da je veoma važno podstaći ulogu civilnog društva, jer je istraživanje pokazalo da aktivnije učešće građana mora pratiti dobra artikulacija interesa i organizovanost od strane civilnog društva.

        • Tagovi: građani, učešće, participativnost, lokalna zajednica, upravljanje, civilno društvo, opština, grad
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •