•  
        • Komunalna (policija) milicija
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Komunalna (policija) milicija

          • Postoji opasnost da komunalna milicija postane sredstvo zaštite vlasti, a ne brige o komunalnom redu. Zato treba otvoriti javnu raspravu o budućnosti ove službe koja će biti transparentna, participativna i inkluzivna, ukazao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor:
          • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji

          • Radna studija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku izdvaja ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o javnosti podataka u sektoru bezbednosti, kao i informisanju građana o radu sektora i bezbednosnim temama. Istraživanje je sprovedeno u martu 2019. godine na reprezentativnom uzorku od ...

        • Javno snimanje tajnim kamerama
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Javno snimanje tajnim kamerama

          • O pojedinostima nabavke i postavljanja velikog broja sigurnosnih kamera u Beogradu koje bi trebalo razjasniti građanima pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        Komunalna (policija) milicijaStavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u SrbijiStudija slučaja: Pretnje i pritisci na aktiviste i nezavisne novinare u SrbijiDa li NATO podstiče regionalnu odbrambenu i bezbednosnu saradnju na Balkanu?Javno snimanje tajnim kamerama
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        • Konferencija pod nazivom „Neutralnost u XXI veku: lecije za Srbiju“, organizovana je 1. i 2. decembra od strane ISAC fonda, u saradnji sa oružanim snagama Kraljevine Švedske. Nekoliko govornika je učestvovalo u panel diskusiji. Bili su različitih profesionalnim profila, danski ambasador u Srbiji i državni sekretar u ministarstvu odbrane su otvorili diskusiju, pa su različiti srpski, hrvatski, irski, švedski, finski i švajcarski istraživači i predavači učestvovali u debati.


          Srbija se deklarisala kao „vojno neutralna“ kroz rezoluciju 2007. godine, ali ni do danas ova strategija nije bila jasno predstavljena ni u jednom zvaničnom državnom dokumentu. Interpretacija ovog pojma ostaje nejasna. Cilj konferencije je bio da prikaže pregled različitih tumačenja „neutralnosti“, koncept kroz vekove i u različitim državama koje su ili su se nekada proglasile za neutralne poput Danske, Švedske, Finske, Irske, Švajcarske ili od skoro Moldavija i Turkmenistan. Koncept neutralnosti je širok. Pošto je Švajcarska proglasila neutralnost 1815, različiti pristupi su se pojavili. Od „aktivne neutralnosti“ do „hladnoratovske neutralnosti“, dvodnevna konferencija je pokušala da nam predstavi istoriju i promene koncepta, kao i njegovu primenu novom globalnom konceptu, i novim bezbednosnim izazovima.

          Konferencija je bila podeljena u nekoliko sesija. Prva sesija se bavila tradicionalnim konceptu neutralnosti. Prva pojava neutralnosti bi mogla da se pronadje još 1815. za vreme Bečkog kongresa i posledica Napoleonovih ratova, kada se Švajcarska proglasila za „stalnu neutralnu državu“. U to vreme ta odluka je imala pravni temelj i političku dimenziju. Priznale su je glavne sile (Francuska, Pruska, Velika Britanija, Rusija). Od 1815. su se pojavili novi tipovi neutralnosti, i Finska i Autrsijska „hladnoratovska neutralnost“ je bila drugačija od Švajcarske. Pa ipak, posle pada berlinskog zida i raspada Varšavskog pakta, kritička reevaluacija „koncepta neutralnosti“ je bila neophodna. I zaista, ovaj koncept je bio doveden u pitanje od strane pojma kolektivne bezbednosti. Švedska je na primer promenila svoju tradicionalnu politiku neutralnostu u novu politiku neučestvovanja u vojnim savezima.

          Druga i treca sesija su se fokusirale na evropske neutralne države i naznačile razlike medju njima u odnosu na istorijske kontekste, kada su se deklarisale kao neutralne, kao i njihov geografski položaj. Zaista, neke države (Švedska, Austrija, Finska), zbog njihovog „nepovoljnog geografskog položaja“ izmedju dva bloka proglasile su se za neutralne. U bipolarnom svetu, neutralnost je tako bila široko rasprostranjena medju državama koje su se nalazile izmedju blokova. Koncept je zapravo bio dobar za Vašington, s obzirom da je neutralnost bila način da se zapadne države ne priključe nijednom bloku. Austrijska „aktivna neutralnost“ bi se tako mogla videti kao proizvod istorije, s obzirom da je posle drugog svetskog rata i povlačenja crvene armije, postala zainteresovana za neutralnu barijeru. S obzirom na hladni rat, Austrija je je bila primorana da se pridržava ove stalne neutralnosti, ništa sada ne ostaje od toga, i mogućnost za članstvo u NATO-u je sada otvoreno. Neutralnost Irske je takodje različita od prethodno pomenute, s obzirom da je neutralnost bila put da se osigura opstanak Irske države pored Velike Britanije, i razlog za ne-ulazak u NATO je bio praktičan, s obzirom da Irska nema dovoljno materijalnih sredstava za članstvo.

          Evropska unija se od 1992. i ugovora iz Mastrihta smatra i za bezbednosnu uniju, a lisabonski sporazum je čak i otišao dalje u svom članu 42.7, koji se odnosi na regionalnu solidarnost u slučaju terorističkog napada, tako isključujući svaki mogući odnos prema neutralnosti. Neutralnost se nije pokazala previše kompatabilna sa zajedničkom bezbednosnom i odbrambenom politikom (Common Security and Defense Policy- CSDP). Pojava novih aktera i novih bezbednosnih pretnji menja situaciju i bezbednosna saradnja se pokazala kao najbolji način da zaštiti odredjenu državu i da se suprotstavi pretnjama tamo gde i počinju, van granica. Dodatno sa uvodjenjem Petersberških zadataka u Ugovoru iz Amsterdama iz 1997. EU je prešla sa očuvanja mira na obezbedjivanje mira, i danas, bivše neutralne države, poput Finske i Švedske su veoma aktivne da se CSDP pretvori u efektivno medjunarodno upravljanje krizama.

          Sesije IV i V su se bavile balkanskim regionom i prostorom bivšeg SSSR-a (Moldavija, Turkmenistan). Situacija u državama koje su proglasile svoju neutralnost nakon završetka hladnog rata je drugačija. Turkmenistan se opredelio za izolacionističku politiku, i njegova neutralnost je priznata od strane UN-a 1995. godine. Ova politika neutralnosti je najverovatnije izazvana strahom Turkmenistana da bi mogao da postane satelitska država Rusije ili Irana. U svakom slučaju, neutralnost se u ovom slučaju koristi zarad podrške autokratskom režimu. U Ukrajinskom slučaju, neutralnost se vidi kao „prisilna neutralnost“ s obzirom da ona još uvek balansira izmedju istočne i zapadne Evrope. Ovakva neutralnost je moguća, ali samo na kratak rok, i ne može biti dugo održiva. Moldavija je svoju neutralnost proglasila 1994. ali to strane države nikada nisu priznale. Štaviše, sa prisustvom ruskih trupa u Transnistriji, politička secna ostaje duboko podeljena, gde 25% populacije podržava ćlanstvo u NATO-u, a 15% vojnu alijansu pod pokroviteljstvom Rusije.

          Slučaj bivše Jugoslavije koja se sredinom 60-tih odlučila za politiku nesvrstanosti, opet je drugačiji. To ne bi moglo da se definiše kao neutralnost, već kao neutralizam, jer su te države odlučile da se ne piključe nijednom bloku, i delovale su kroz „aktivno učešće“ sa kreiranjem pokreta nesvrstanih. Danas je situacija malo drugačija među državama bivše Jugoslavije, gde su neke države već članice NATO-a, kao Hrvatska, dok su druge kao Bosna i Hercegovina i Crna Gora koje imaju akcioni plan za članstvo, i treće države van NATO-a, poput Srbije. Hrvatski slučaj je spominjan čak iako neutralnost nikada nije bila ni raspraljana u Hrvatskoj. Uticaj članstva u NATO-u, se smatrao generalno pozitivnim, posebno za strane investicije, mada istovremenost procesa učlanjenja u EU i NATO ne treba izostaviti.

          U slučaju Srbije, neutralnost nije i garant bezbednosti u isto vreme. Kada se ruski pogled na srpsku neutralnost uzme u obzir, Rusija smatra da je ona idealna, i nastavlja da se protivi ulasku Srbije u NATO, iako ono ostaje manje problematično nego što bi to bio slučaj sa Gruzijskim ili Ukrajinskim članstvom, kao i sa ostalim bivšim Sovjetskim republikama. Kao što je spomenuto, neutralne države su strateški bile važne za dva bloka tokom hladnog rata, što je danas manje važno. Neutralnost je uvedena u Srbiji iz unutrašnjih razloga, i ona više odgovara Rusiji nego Srbiji. Nekoliko govornika je istaklo činjenicu da je srpska neutralnost spomenuta jedino u rezoluciji, ali ne ni u jednom državnom bezbednosnom dokumentu, što umanjuje srpski kredibilitet. Štaviše, izostanak pravno obavezujućeg karaktera, javne debate ili objašnjenja javnosti celog koncepta, pokazuje da Srbija danas deluje više kao strateški dezorijentisana, nego zaista neutralna država.

        • Tagovi: neutralnost, Srbija, rezolucija, skupština, parlament, odbrana, država, bezbednost, koncept
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •