•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Završen je prvi Beogradski bezbednosni forum

    •  
    • Datum: 21. septembar 2011.
      Prvi Beogradski bezbednosni forum je ugostio 70 diskutanata, među njima 20 mladih naučnika iz regiona i preko 200 domaćih i stranih zvaničnika, predstavnika Evropske unije, NATO, istraživačkih i naučnih instituta, građanskog društva, parlamentaraca i novinara.
      Uvodno obraćanje predsednika Tadića
      Uvodno obraćanje predsednika Tadića
      Cvete Koneska, učesnica akademskog skupa
      Cvete Koneska, učesnica akademskog skupa
      Da li su Rusija i Evropa partneri ili takmaci?
      Da li su Rusija i Evropa partneri ili takmaci?
      Nastup ambasadora Rusije u Beogradu
      Nastup ambasadora Rusije u Beogradu

       

       

       

       

       

       

       

       

       

       

       

       

       

       

       

       

       

       

       

      U organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Evropskog pokreta u Srbiji i  Beogradskog fonda za političku izuzetnost prvi Beogradski bezbednosni forum je organizovan od 14. do 16. septembra po ugledu na slične skupove u Briselu, Minhenu ili Bratislavi na kojima se raspravlja o strateškim temama.

      Sam događaj je imao odjeka širom regiona što potvrđuje broj medijskih priloga nastalih povodom Foruma i na samom događaju, kao i prisustvo brojnih izveštača na licu mesta. Postavljajući platformu za diskusiju o bezbednosti i bezbednosnim politikama u širim okvirima Forum je ponudio i okvir za novo razumevanje bezbednosti. U skladu sa namerom organizatora da se problemi nacionalne bezbednosti diskutuju u svetlu trendova u regionu Zapadnog Balkana ali i globalne bezbednosne agende, najveću pažnju su privukli upravo paneli koji su se bavili globalnim bezbednosnim izazovima i regionalnom bezbednošću.

      Kada je reč o globalnoj bezbednosnoj agendi raspravljalo se o borbi protiv terorizma, ulozi NATO u izmenjenom svetu, iranskom nuklearnom programu i novim pretnjama poput visoko-tehnološkog terorizma, ali i različitoj percepciji bezbednosnih pretnji i ulozi glavnih aktera globalne bezbednosti u različitim delovima sveta. Prisutnima je naročito upečatljiv bio stav da je odsustvo jedinstvene percepcije i jedinstvenog vrednosnog sistema prepreka za postojanje globalne bezbednosne zajednice.

      Poseban panel bio je posvećen evropskoj bezbednosti u toku kojeg je raspravom dominirao problem ekonomske krize i posledice koje ona može imati po bezbednosnu politiku EU. Učesnici panela su se složili da budućnost EU bezbednosne politike u velikoj meri zavisi od opstanka evro-zone i da pomoć grčkoj ekonomiji predstavlja pomoć za opstanak evro-zone.

      Učesnici su diskutovali i o temi Evrope „dve brzine” pri čemu su istakli da je na delu strateško raslojavanje unutar EU pri čemu se pojavljuju dve grupe zemalja, jedne predvođene Velikom Britanijom i Francuskom koje se zalažu za aktivniju politiku EU u međunarodnim odnosima, dok se druga grupa zemalja na čelu sa Nemačkom i Italijom zalaže za neutralniju poziciju EU.  

      Jedan od panela koji je privukao pažnju učesnika i javnosti bavio se odnosima Rusije i Evropske unije i NATO, ali i spoljno-političkim i bezbednosnim posledicama tih odnosa za Srbiju. Neka od polaznih pitanja na koja su učesnici panela diskutovali bavila su se time koliko je Rusija danas deo evropske bezbednosti i koliko je EU danas bitna za bezbednost Rusije; koji su ruski glavni interesi u Evropi ali i šta Zapadni Balkan može da nauči tamo gde se poklapaju interesi Rusije, EU i NATO. U toku rasprave o položaju Srbije u sistemu globalne bezbednosti izneta su oprečna stanovišta. Pojedini govornici su istakli da Srbija i Balkan nikada nisu imali bitnu ulogu u ruskoj spoljnoj politici. Istovremeno su istakli da je lažan potencijal i nerealna predstava Srbije kao posrednika između Rusije i ostalih zemalja što je ideja koju plasiraju pojedine političke partije u Srbiji sa namerom da prikupe političke poene. Nasuprot ovome istaknuto je da su Srbija i Rusija nerazdvojivo povezane istorjiskim vezama, poreklom i religijom. Ono u čemu su se obe strane saglasile jeste da i EU i Rusija imaju zajednički interes u stabilnoj i konsolidovanoj Srbiji.

      O perspektivi kandidature i članstva Srbije u EU bilo je reči tokom „ministarskog panela” na kome su zvaničnici EU ali i ministri inostranih poslova Bugarske, Republike Češke i Slovačke bili jednoglasni kada je reč o podršci integraciji Srbije u EU uz naglasak na značaj regionalne, a naročito bezbednosne saradnje.

      Pored ovih, i druge teme su privukle pažnju i veliki broj reakcija kako na samom Forumu tako i nakon njega a ticale su se regionalne bezbednosti, i značaja energetske bezbednosti za bezbednost regiona Jugoistočne Evrope, posledica i dometa "Arapskog proleća". Kada je reč o energetskoj bezbednosti i njenom značaju za bezbednost regiona učesnici panela su naglasili njen značaj nazvavši je „novim konceptom ljudskih prava” ali i naglasivši da je oskudica u resursima jedan od glavnih nedostataka regiona koji moze biti nadomešten većom saradnjom i solidarnošću, kao i ulaganjima u istraživanja i izgradnju kapaciteta. 

      Jedna od noćnih sesija bavila se modernim revolucijama „Arapskog proleca” kojim je deceniju nakon 11. septembra 2001. promenjena percepcija ovog regiona kao izvorišta terorizma. Umesto toga, svet je mogao da se uveri u demokratski potencijal ovog regiona. Uz naglasak da su mladi ljudi bili pokretačka snaga promena u regionu, kao glavno pitanje postavljeno je šta je politička budućnost ovih zemalja nakon promena.Kao jedan od najzahtevnijih problema u nastupajućem periodu naglaseno je reformisanje sektora bezbednosti čije su institucije, vojska, policija i službe bezbednosti pre svih, svojim razuđenim mrežama pomogle opstanak bivših lidera na vlasti. Ipak, pozitivan pokazatelj da će promene biti uspešne jeste spremnost velikog broja pripadnika tog sektora da pomognu preokret.

      Tema kojoj su bila posvecena dva panela jeste položaj zena u sektoru bezbednosti.Diskutovalo se kako o položaju liderki o čemu su govorile žene na pozicijama ministarki i pomoćnica ministra odbrane, ali i o izazovima uvođenja politika rodne ravnopravnosti u politike bezbednosti Srbije. Više o tome čitajte u najnovijem Biltenu „Rod i bezbednost”.

      Detaljnije izveštaje sa pojedinih panela potražite na sajtu http://belgradeforum.org/ .

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •