•  
        • Srbija i Mađarska – razbijanje demokratije
          • Publikacije

          • Autor: Marko Drajić
          • Srbija i Mađarska – razbijanje demokratije

          • U ovom dokumentu se ističe da je Mađarska trenutno najbliži spoljnopolitički partner Srbiji. Navodi se da se između ove dve države više ne otvaraju bilo kakva sporna bilateralna pitanja, a politički i ekonomski interesi se sve više poklapaju. Vrednosti na kojima počivaju vlasti ove dve ...

        • Sektor bezbednosti u zarobljenoj državi
          • Publikacije

          • Autor:
          • Sektor bezbednosti u zarobljenoj državi

          • Izveštaj o zarobljavanju države u Srbiji je pionirski rad BCBP-a koji ima za cilj dokumentovanje i dekonstruisanje tekućeg procesa zarobljavanja države u sektoru bezbednosti kroz predstavljanje mehanizama, aktera i posledica ovog procesa.

        • Policija u vreme vanrednog stanja
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Policija u vreme vanrednog stanja

          • U izveštaju je procenjeno koliko je u vanrednim okolnostima policija postupala u skladu sa demokratskim standardima policijskog rada. Predstavljena je analiza konteksta vanrednog stanja u Srbiji, a zatim analizirani zadaci i rezultati policije, te slučajevi u kojima postoje indicije o ...

        • Sektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratije
          • Publikacije

          • Autor: Isidora Stakić, Jelena Pejić Nikić, Katarina Đokić, Marija Ignjatijević, Saša Đorđević
          • Sektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratije

          • Srbija je tokom 52 dana vanrednog stanja pala na testu demokratije zbog niza propusta i nepravilnosti u postupanju i kontroli sektora bezbednosti, zaključak je analize Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

        • Maske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike
          • Publikacije

          • Autor: Isidora Stakić, Maja Bjeloš, Marko Drajić
          • Maske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike

          • Maske su pale i interesi srpske spoljne politike su ogoljeni tokom pandemije COVID-19. Ti interesi ne počivaju na vrednostima opšteg dobra, već na mehanizmu za očuvanje postojećeg unutrašnjeg poretka. To je jedan od zaključaka u spoljnopolitičkoj analizi Beogradskog centra za bezbednosnu ...

        Srbija i Mađarska – razbijanje demokratijeSektor bezbednosti u zarobljenoj državiPolicija u vreme vanrednog stanjaSektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratijeMaske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2011
          • Bezbednost Zapadnog Balkana broj 19

          • Prošla, 2010. godina bila je i u Srbiji i u svetu u znaku brojnih aktivnosti kojima je obeležena desetogodišnjica od usvajanja Rezolicije 1325 SBUN – Žene, mir i bezbednost. Uvidevši potebu za postojanje stalnog dijaloga i razmena informacija između bezbednosne zajednice i zajednice koja se bavi rodnom ravnopravnošću, objavljivanjem ovog broja časopisa želimo da i u ovoj, 2011. godini, pružimo podsticaj za nastavak razgovora o temama.

        • Ovaj broj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana započinjemo člancima dve autorke, koje nam nude svoja viđenja o značaju uvođenja rodne perspektive u sektor bezbednosti i o načinima za postizanje ovog cilja. Zorana Antonijević u svom tekstu obrazlože značaj uvođenja rodne perspektive u reformu sektora bezbednosti u Srbiji i nudi bezbednosnim institucijama nekoliko mogućih strategija delovanja u tom pravcu. Elona Dembo nudi nam pouke uvođenja rodne ravnopravnosti u obrazovne programe albanske Policijske akademije.


          Naredna oblast kojom se časopis bavi jesu rodni identiteti u bezbednostim profesijama. Integracija i položaj žena u tradicionalnim bezbednosnim institucijama, poput policije i vojske, u velikoj meri zavise od nekoliko faktora: kulturno-vrednosnog sistema, strukture i karakteristika organizacije, ili od društvenih, ekonomskih i političkih osobenosti svakog društva. Od svih faktora kulturno-vrednosni sistem unutar jedne profesije i organizacije u velikoj meri može da utiče na prijem, zadržavanje i napredovanje žena. Danijela Spasić u ovom broju analizira uticaj policijske kulture na integraciju žena u nekim zemljama u Evropi i Americi, a posebno, u zemlji koja ima izraženo tradicionalno i postkomunističko nasleđe kakva je Ukrajina. Navodeći brojne primere, autorka ukazuje na to da su žene često žrtve mačističke policijske kulture i da to ima dalekosežne posledice ne samo po njihovu karijeru, nego ponekad i po njihov život. Umesto slike o ženama kao žrtvama ili „slabijem“ polu, Lejla Hadžiahmić u svom tekstu nudi nam posve drugačiju sliku o ulozi žena u sektoru bezbednosti. Autorka prikazuje žene koje su aktivno učestvovale u odbrani Sarajeva i ratu u Bosni i Hercegovini tokom devedesetih godina prošlog veka. Prenoseći nam njihova lična iskustva iz tog perioda, ali i zaključke sop stvenog istraživanja, autorka posebnu pažnju posvećuje razlozima zbog kojih ženama, ni tokom a ni nakon završetka rata, nije priznata uloga koju su imale. Poslednji članak u okviru ove oblasti bavi se upotrebom rodno osetljivog jezika u jednoj od bezbednosnih profesija. Preciznije, Svenka Savić, vodeća lingvističarka u Srbiji, analizira upotrebu rodno (ne)osetljivog jezika u Vojsci Srbije. Ona posvećuje posebnu pažnju terminima za činove u vojsci i nudi rešenja za njihovu upotrebu u ženskom rodu. Autorka je naročito uverena da uvođenjem rodno osetljive upotrebe srpskog jezika u bezbednosne profesije možemo menjati ne samo jezičku praksu, nego i svest ljudi o ravnopravnosti i jednakosti.

          Treći deo ovog broja obuhvata dva članka u kojima se iz različitih perspektiva analizira položaj žena u bezbednosnim institucijama. Mentor Vrajoli, autor iz Prištine, u prvom članku pokušava da oceni učinak bezbednosnih institucija na Kosovu, pre svega, policije i snaga bezbednosti, u pogledu uključivanja žena u rad ovih institucija i njihovog tretmana unutar sistema. U drugom članku Kristina Radoi istražuje na koji način vojna lica i civili, muškarci i žene, vide položaj žena u vojnim institucijama u Rumuniji. Ispitivanjem stavova žena i muškaraca autorka je identifikovala ključne probleme sa kojima se žene suočavaju i ponudila predlog za unapređenje njihovog položaja u okviru rumunskog sistema odbrane.

          U oblasti roda i bezbednosti jedno od najvažnijih dostignuća u Srbiji predstavlja usvajanje Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 SBUN. Usvajanjem ovog dokumenta 23. decembra 2010. godine vladine institucije su se obavezale na to da u narednih pet godina sprovedu brojne aktivnosti kojima će obezbediti ravnopravnost učestvovanja, napredovanja i odlučivanja žena u sektoru bezbednosti. Zbog važnosti ove teme, u ovo izdanje časopisa uključili smo i tekst Biljane Stojković, koji opisuje proces izrade Nacionalnog akcionog plana i navodi listu pokazatelja neophodnih za praćenje njegovog sprovođenja.

          Urednice: Maja Bjeloš i Gorana Odanović



          Sadržaj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana broj 19:

           

          • Zorana Antonijević. 2011. „Učestvovanje žena u sektoru bezbednosti - feministički koncept“.

          • Elona Dembo. 2011. „Uvođenje rodne perspektive u sektor bezbednosti putem obrazovanja: Primer nastavnog plana i programa Policijske akademije u Albaniji“.

          • Danijela Spasić. 2011. „Policijska kultura i rodni identitet“.

          • Lejla Hadžiahmić. 2011. „Žene borci u odbrani Sarajeva: činioci ili žrtve“.

          • Svenka Savić. 2011. „Predlog za upotrebu rodno osetljivog jezika u vojsci: činovi žena“.

          • Mentor Vrajoli. 2011. „Rodna zastupljenost u sektoru bezbednosti na Kosovu“.

          • Kristina Radoi. 2011. „Uloga žena u izgradnji mira i bezbednosti u Rumuniji“.

          • Biljana Stojković. 2011. „Indikatori za utvrđivanje položaja žena u sektoru bezbednosti Republike Srbije“.

          • Kristina Harjung. 2011. „Imaginarni Turčin“.

           

        • Tagovi: rod, bezbednost, reforma sektora bezbednosti, rod i bezbednost, bezbednost zapadnog balkana, žene, sektor bezbednosti, rodna ravnopravnost, policija, feminizam, NAP
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •