•  
        • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor:
          • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji

          • Radna studija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku izdvaja ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o javnosti podataka u sektoru bezbednosti, kao i informisanju građana o radu sektora i bezbednosnim temama. Istraživanje je sprovedeno u martu 2019. godine na reprezentativnom uzorku od ...

        • Javno snimanje tajnim kamerama
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Javno snimanje tajnim kamerama

          • O pojedinostima nabavke i postavljanja velikog broja sigurnosnih kamera u Beogradu koje bi trebalo razjasniti građanima pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Stavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom
          • Publikacije

          • Autor: Miloš Popović, Sonja Stojanović Gajić
          • Stavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom

          • Najnovija radna studija BCBP sumira ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o nacionalnoj bezbednosti i priželjkivanim odgovorima na bezbednosne pretnje. Ispitivanje je sprovedeno tokom januara 2017. na reprezentativnom uzorku od 1.403 stanovnika Srbije, bez Kosova.

        Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u SrbijiStudija slučaja: Pretnje i pritisci na aktiviste i nezavisne novinare u SrbijiDa li NATO podstiče regionalnu odbrambenu i bezbednosnu saradnju na Balkanu?Javno snimanje tajnim kameramaStavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        • Reč je o temi kojom se Beogradski centar za bezbednosnu politiku bavi u kontinuitetu, pre svega u publikaciji Godišnjak reforme sektora bezbednosti. U ovom broju časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana želeli smo da pružimo dodatni podsticaj razgovoru o toj temi, fokusirajući se na neke njene aspekte, ali i proširujući istraživačku lupu kako bismo sagledali i neke od domaćih i međunarodnih procesa, koji su u intezivnoj interakciji sa samim procesom reforme sektora bezbednosti u Srbiji.


          Ako bi trebalo izvući osnovnu nit koja se provlači kroz najveći broj tekstova ovog broja, mogli bismo reći da tu nit predstavlja ukazivanje na problem podređivanja reforme sektora bezbednosti interesima uskih partijskih, ekonomskih i, u nekim slučajevima, kriminalnih grupa. U širem smislu, ovo ukazuje na pitanje da li je i „drugu tranziciju“ u Srbiji prikladno analizirati u tranzicionoj paradigmi ili je možda treba analizirati kroz paradigmu iliberalne transformacije. O toj temi je već pisano u časopisu Bezbednost Zapadnog Balkana (broj7-8 iz 2008. godine). Širi teorijski problem koji tema ovog broja otvara jeste pitanje odnosa strukturalnog nasleđa i slobode delovanja političkih aktera. Da li je posle deset godina kontekst reforme sektora bezbednosti u Srbiji i dalje primarno određen njegovim autoritarnim nasleđem, koje je strukturisalo mogućnosti i očekivanja aktera i u postautoritarnom periodu? Ili nam fokus na interesima, ciljevima i delovanju aktera u postautoritarnom kontekstu možda pruža mogućnost pronicljivije analize? Opet, da li u sferi kulture treba tražiti faktore koji primarno objašnjavaju i konfiguraciju podsticaja i ograničenja nasleđenu iz prošlosti, kao i delovanje aktera uvek već upletenih u diskurzivne predstave interesa?

          Uvereni da su najbolja teorijska pitanja istovremeno i najvažnija praktična pitanja, u ovom broju BZB fokusiramo se na nekoliko čvorišta reforme sektora bezbednosti koji, verujemo, sami za sebe ilustruju i teorijski i praktični značaj teme broja. Nasleđem autoritarnog konteksta u Srbiji, njegovim brojnim manama, ali i mogućnostima koje politički nosioci reforme u postautoritarnom kontekstu nisu iskoristili bavi se Mladen Lišanin u prvom tekstu ovog broja. Zatim, Predrag Petrović pažljivom analizom metodološki izuzetno zahtevne oblasti neformalne politike izdvaja tri vrste partikularnih interesa, čija uvezanost sa interesima donosilaca političkih odluka sprečava pravno regulisanje pozamašnog privatnog sektora bezbednosti u Srbiji. Jednom od najosetljivijih tema u periodu posle 2000. godine u Srbiji, politizacijom rada bezbednosnoobaveštajnih službi, bavi se tekst Denisa Ćoragića.

          Sagledavajući pravnu i institucionalnu uređenost procesa javnih nabavki u Srbiji, Slobodan Tomić uočava njene manjkavosti i koristi primere dobre evropske prakse, kao i saznanja političke nauke kako bi naznačio neophodnost nekih reformi koje bi ovaj okvir pojačale. Proces javnih nabavki je od suštinske važnosti za funkcionisanje javne administracije, pa tako i za funkcionisanje sektora bezbednosti. Bez njegove adekvatne uređenosti ne može se zamisliti efikasna javna uprava ili efikasan sektor bezbednosti.

          Efikasnost i efektivnost sektora bezbednosti u Srbiji nedavno se našla pred jednim nekonvencionalnim, ali nikako nepoznatim izazovom. Reč je o nasilju povezanim sa održavanjem fudbalskih utakmica, ali i sa organizovanim grupama koje pod maskom fudbalskih navijača nasiljem ostvaruju i neke sasvim vansportske interese. Istorijski i uporedni kontekst bi dobro došao često užarenoj javnoj raspravi o ovoj temi. Jedan korak u tom pravcu čini tekst Marka Savkovića, koji takođe objavljujemo u ovom broju.

          Jedna od specifičnosti reforme sektora bezbednosti na Zapadnom Balkanu, pa time i u Srbiji, jeste i to što se on odvija u kontekstu procesa uključivanja u evropske integracije. Mnogo puta je rečeno da Evropska unija (EU), kao dinamična organizacija, predstavlja pokretnu metu za zemlje koje teže učla njenju u nju. Jedna od oblasti najdinamičnijeg razvoja u EU u poslednjoj deceniji bila je oblast unutrašnje bezbednosti. Ona se razvijala kako novim, i nekada obavezujućim, oblicima saradnje zemalja članica EU, tako i davanjem većeg prioriteta upravljanju sektorom bezbednosti u odnosima zemalja članica EU i zemalja kandidata i potencijalnih kandidata sa područja Zapadnog Balkana. O rastu značaja ovog pitanja, kao i o različitim oblicima spoljašnjeg uticaja na sektor unutrašnje bezbednosti, koje EU primenjuje na Zapadnom Balkanu piše u ovom broju Florian Trauner.

          Pošto je međunarodna bezbednosna saradnja usko uvezana sa domaćim procesima u sektorubezbednosti, način na koji se Srbija pozicionira u međunarodnim odnosima ostavlja važne posledice i na kontekst reforme sektora bezbednosti. Da kulturni diskursi igraju važnu ulogu u tome kako se Srbija pozicionira u odnosu na međunarodnu bezbednosnu saradnju argumentuje Zorana Brozović u svom tekstu o razvoju diskursa o NATO u skupštinskim raspravama u Srbiji. Kulturni diskursi oblikuju percepciju transformacija koje se odvijaju u međunarodnim odnosima, a koje se najdirektnije tiču Srbije. Jednu takvu transformaciju podvrgava analizi Olga Mitrović u svom tekstu o odnosu upotrebe sile i humanitarizma kao političkog pokreta. Autorka na primeru NATO intervencije u SR Jugoslaviji 1999. godine pokazuje da normativni ciljevi humanitarizma ne koegzistiraju tako lako sa nasilnim metodama njihovog ostvarivanja.

          Broj zaokružujemo prikazima dve knjige koje su, svaka na svoj način, zokupile pažnju naše  stručne, a i šire javnosti. Najpre, reč je o knjizi Darka Tanaskovića koja je već u našoj javnosti otvorila raspravu o spoljnopolitičkom prisustvu Turske i o mogućem procesu promene odnosa moći u širem regionu Srbije. Pored nje, broj zatvaramo prikazom prve na srpski jezik prevedene knjige jednog od osnivača akademske discipline studija mira Johana Galtunga.

          Urednik: Marko Žilović

          Sadržaj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana broj 18:

           

          • Mladen Lišanin. 2010. „Reforma sektora bezbednosti u postautoritarnom okruženju“.

          • Predrag Petrović. 2010. „Rezervisani domeni kao prepreke usvajanja zakona o privatnom sektoru bezbednosti“.

          • Denis Ćoragić. 2010. „Da li su bezbednosno-obaveštajne službe u Republici Srbiji politizovane“.

          • Florian Trauner. 2010. „Upravljanje uslovljavanjem, umrežavanjem ili i jedno i drugo? Analiza politika unutrašnje bezbednosti koje EU sprovodi na Zapadnom Balkanu“.

          • Zorana Brozović. 2010. „Ko smo mi? Razvoj diskursa o NATO u parlamentima Srbije kao izraz borbe suprotstavljenih strateških kultura“.

          • Slobodan Tomić. 2010. „Manjkavosti zakonskog okvira za javne nabavke u Srbiji“.

          • Olga Mitrović. 2010. „Da li je upotreba sile u humanitarne svrhe ikada legitimna“.

          • Marko Savković. 2010. „Kontekst i implikacije huliganskog nasilja u Srbiji“.

          • Miloš Đinđić. 2010. „Neoosmanizam - doktrina i spoljnopolitička praksa“.

          • Marija Todorović. 2010. „Mirnim sredstvima do mira“.

        • Tagovi: reforma, sektor bezbednosti, reforma sektora bezbednosti, tranzicija, Srbija, privatna bezbednost, privatizacija bezbednosti, službe bezbednosti, Evropska unija, unutrašnja bezbednost, unutrašnji poslovi, nato, mir, nasilje
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •