•  
        • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor:
          • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji

          • Radna studija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku izdvaja ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o javnosti podataka u sektoru bezbednosti, kao i informisanju građana o radu sektora i bezbednosnim temama. Istraživanje je sprovedeno u martu 2019. godine na reprezentativnom uzorku od ...

        • Javno snimanje tajnim kamerama
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Javno snimanje tajnim kamerama

          • O pojedinostima nabavke i postavljanja velikog broja sigurnosnih kamera u Beogradu koje bi trebalo razjasniti građanima pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Stavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom
          • Publikacije

          • Autor: Miloš Popović, Sonja Stojanović Gajić
          • Stavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom

          • Najnovija radna studija BCBP sumira ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o nacionalnoj bezbednosti i priželjkivanim odgovorima na bezbednosne pretnje. Ispitivanje je sprovedeno tokom januara 2017. na reprezentativnom uzorku od 1.403 stanovnika Srbije, bez Kosova.

        Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u SrbijiStudija slučaja: Pretnje i pritisci na aktiviste i nezavisne novinare u SrbijiDa li NATO podstiče regionalnu odbrambenu i bezbednosnu saradnju na Balkanu?Javno snimanje tajnim kameramaStavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2009
          • Bezbednost Zapadnog Balkana broj 13

          • Karl Šmit promišlja politiku sa stanovišta njene suštine. On za srž politike postavlja razlikovanje na prijatelje i neprijatelje. Samom određenju pojma politike Šmit pristupa tako što izbegava da dâ preciznu definiciju i sadržaj pojma, već utvrđuje pre svega kriterijum na osnovu kojeg se ispoljava samostalnost i specifičnost politike u odnosu na druge oblasti života. U ovom broju bavimo se odnosom političke teorije Karla Šmita i Kopenhaške škole studija bezbednosti.

        • Suština politike je u razlikovanju prijatelja i neprijatelja. Barem je tako tvrdio kontroverzni nemački pravnik Karl Šmit, koga je akademska zajednica dugo ignorisala zbog njegovih veza sa Trećim rajhom. Međutim, u poslednje vreme interesovanje za njegovu političku teoriju doživelo je veliki preporod, posebno u nauci o međunarodnim odnosima i u studijama bezbednosti. Pomalo paradoksalno, Šmita u „akademski život“ nisu vratili konzervativci i realisti, već predstavnici kritičke teorije. Posebnu inspiraciju ponudio im je globalni rat protiv terorizma, koji je Bušova administracija započela nakon 11. 9. 2001. godine. Novi svetski (ne)red iz perioda nastalog posle Hladnog rata zamenilo je globalno vanredno stanje, a američki predsednik počeo je neodoljivo da podseća na šmitovskog suverena, koji prijatelje civilizacije udružuje protiv njenih varvarskih neprijatelja. Kako će Obamina politika detanta uticati na aktuelnost Šmitovih ideja, ostaje da se vidi.


          U ovom broju bavimo se odnosom političke teorije Karla Šmita i Kopenhaške škole studija bezbednosti. U tekstu Predraga Petrovića izložene su osnovne Šmitove ideje o pojmu političkog, kontroverze koje su one pokrenule i razlozi za njihovu obnovu. Nakon toga, slede tekstovi Marka Žilovića i urednika ovog broja, koji pokušavaju da raspakuju opasne veze između Kopenhaške škole studija bezbednosti, a posebno njene teorije sekuritizacije, sa jedne strane, i šmitovskog nasleđa, sa druge. Ova veza, na koju su ukazali mnogi kritičari Kopenhaške škole, ne mora neumitno biti opasna, pogotovo ukoliko bi se Kopenhaška škola više posvetila teorizaciji sâmog pojma političkog i zauzela jasniji i bolje artikulisan normativni stav u odnosu na dihotomiju političko-bezbednosno. Dalje, Branka Panić u svom tekstu predstavlja jedan drugi koncept koji je došao iz Kopenhaške škole, a to je socijetalna bezbednost. Ovim konceptom, u čijem središtu se nalazi odnos bezbednosti i kolektivnog identiteta, Kopenhaška škola otvorila je potpuno novo polje izučavanja, ali je privukla i veliki broj kritika.

          U ovom broju čitaocima donosimo i niz drugih tekstova koji se nalaze van okvira glavne teme broja. To su najpre tekst Adela Abusare o politici uslovljavanja EU, kao i tekst Jorga Artmana o špijunskoj aferi na Kosovu i Metohiji u koju je bio uključen nemački BND. Konačno, u ovom broju možete pročitati i prikaz najnovije knjige Roberta Kejgena Povratak istorije i kraj snova koji je napisala Slavica Mijatović. Kejgenova knjiga predstavlja najbolji podsetnik toga kako bi, verovatno, izgledala spoljna politika SAD da je na predsedničkim izborima pobedio Džon Mekejn, čiji je Robert Kejgen savetnik.

          Urednik: Filip Ejdus

          Sadržaj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana broj 13:

           

          • Predrag Petrović. 2009. „Neprijatelj kao suština političkog“.

          • Filip Ejdus. 2009. „Opasne veze: teorija sekuritizacije i šmitovsko nasleđe“.

          • Marko Žilović. 2009. „Pojam političkog i budućnost Kopenhaške škole studija bezbednosti“.

          • Branka Panić. 2009. „Socijetalna bezbednost - bezbednost i identitet“.

          • Saša Đorđević. 2009. „Shvatanje transnacionalnog organizovanog kriminala kao bezbednosne pretnje i teorije bezbednosti“.

          • Adel Abusara. 2009. „Borba protiv zveri“ - Teorija i istorija politike uslovljavanja Evropske unije“.

          • Jorg Artman. 2009. „Pored ovakvih prijatelja, kome trebaju neprijatelji: Nemačke obaveštajne aktivnosti na Kosovu“.

          • Slavica Mijatović. 2009. „Povratak istorije i kraj snova“.

        • Tagovi: Karl Šmit, bezbednost, sekuritizacija, nasleđe, studije bezbednosti, uslovljavanje, evropeizacija, teorija, teorije bezbednosti
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •