•  
        • Metastaza komunalnog (ne)reda
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Metastaza komunalnog (ne)reda

          • O novom predlogu Zakona o komunalnoj miliciji i šta će predložene izmene značiti u praksi pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Ulični špijun
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Ulični špijun

          • O nerazjašnjenim pojedinostima najavljenog instaliranja 1000 sigurnosnih kamera radi unapređenja bezbednosti i smanjenja kriminala u sledeće dve godine pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Zločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića

          • O propustima u istrazi ubistva Olivera Ivanovića i uslovima koje je potrebno ispuniti da bi slučaj bio rešen pisao je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević.

        Obuka rezervnog sastava Vojske Srbije – ko joj podleže i da li je neizbežna? Metastaza komunalnog (ne)redaSvim zemljama Zapadnog Balkana je potreban „Pribeov izveštaj" o zarobljavanju državeUlični špijunZločin bez kazne: ubistvo Olivera Ivanovića
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2009
          • Bezbednost Zapadnog Balkana broj 12

          • U skoro svim zemljama Zapadnog Balkana osnovane su organizacije civilnog društva (OCD) koje su posebno usmerene na istraživanja bezbednosnih tema. Neke od postojećih organizacija sebe doživljavaju kao nezavisne istraživačke centre (think tanks) bez obzira na svoj formalno pravni status (bilo da su registrovani kao udruženja građana, bilo kao javni ili privatni instituti, bilo kao univerzitetske jedinice itd.).

        • Nezavisna istraživanja bezbednosne politike koja se obavljaju izvan državnih institucija nisu dovoljno razvijena na Zapadnom Balkanu. Prvi uzrok ovakvog stanja jeste nasleđe komunizma tokom kog su istraživanja različitih opcija bezbednosne politike obavljana pre svega unutar instituta i akademskih ustanova pod okriljem Ministarstva odbrane ili bezbednosno-obaveštajnih službi. Najveći deo obrazovnih programa vezanih za bezbednosne teme odvijao se unutar zatvorenog školskog podsitema državnih bezbednosnih institucija, a nezavisna istraživanja i zastupanje reformi bili su obeshrabrivani. Ovo je jedan od razloga zbog kog novim političkim elitama, građanskom društvu i medijima nedostaje stručno znanje o bezbednosnim temama.


          Sukobi na području bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina prošlog veka stvorili su dosta materijala za istraživanja bezbednosti, ali je okruženje u kom su dominirali nacionalizam i iliberalne demokratije onemogućavalo kritičko preispitivanje ove problematike. Pojedini hrabri novinari i mirovni aktivisti bili su inicijatori prvih istraživanja o ulozi bezbednosnih snaga u ratnim sukobima. Istraživanja vođena aktivističkim porivima doprinela su otpočinjanju procesa demokratizacije, ali nisu nudila konkretna politička rešenja za period koji je usledio nakon završetka sukoba i početka demokratizacije.

          Reforme u sektoru bezbednosti i integracija u međunarodne bezbednosne organizacije, započeti u periodu tranzicije, podstakli su potražnju za nezavisnim istraživanjima bezbednosne politike i za kreiranjem alternativnih predloga praktične politike. U skoro svim zemljama Zapadnog Balkana osnovane su organizacije civilnog društva (OCD) koje su posebno usmerene na istraživanja bezbednosnih tema. Neke od postojećih organizacija sebe doživljavaju kao nezavisne istraživačke centre (think tanks) bez obzira na svoj formalno pravni status (bilo da su registrovani kao udruženja građana, bilo kao javni ili privatni instituti, bilo kao univerzitetske jedinice itd.). Piter M. Has definisao je think tank organizacije kao „mreže profesionalaca sa prepoznatom sposobnošću i stručnošću za neku temu/e koji mogu merodavno da demonstriraju relevantno znanje o praktičnoj politici“.

          Ideja ovog broja nastala je na konferenciji o ulozi nezavisnih istraživačkih centara (NIC) u bezbednosnoj politici, koju je Beogradski centar za bezbednosnu politiku organizovao u novembru 2008. godine. Tokom te konferencije uvideli smo da je još rano analizirati uticaj NIC na bezbednosnu politiku u regionu, jer je neznatan broj onih organizacija koje se prevashodno bave istraživanjima u ovoj oblasti. Zato smo odlučili da analiziramo domete šireg angažovanja organizacija građanskog društva u kreiranju, sprovođenju i evaluaciji bezbednosnih politika. Ovom temom bave se tekstovi zasnovani na rezultatima empirijskih istraživanja obavljenih u Bosni i Hercegovini i Srbiji. U prikazu novog priručnika za javni nadzor sektora bezbednosti ponuđeni su modeli za uključivanje OCD u nadzor nad sektorom bezbednosti, kao i veliki broj ilustrativnih primera iz prakse ovih organizacija iz različitih delova sveta. Goran Buldioski i Židas Daskalovski u svojim tekstovima približavaju čitaocima think tank koncept ili koncept NIC. Oni analiziraju razvoj NIC na Zapadnom Balkanu i osobenosti koje ih razlikuju od sličnih organizacija u drugi delovima Evrope. Obojica kritički sagledavaju najveće izazove sa kojima se organizacije koje žele da delaju kao NIC susreću, te predlažu načine na koje one svoj rad mogu da učine delotvornijim. Preporuke Buldioskog su pre svega namenjene potencijalnim donatorima, dok su preporuke Daskalovskog usmerene ka organizacijama iz regiona. Pregledni tekst o NIC u SAD upoznaje nas sa razvijenom tradicijom uključivanja nezavisnih centara znanja u kreiranje bezbednosne politike ove supersile. Iako predočena iskustva nije moguće direktno uporediti sa društvenim kontekstom Zapadnog Balkana, ovaj tekst ipak ukazuje na zajedničke izazove koji stoje pred svim NIC: kako ostati nezavisan u odnosu na političke odlučioce, a uticati na sadržaj politika i obezbediti kontiuirano finansiranje.

          I pored teme broja ipak pokušavamo kritički da pratimo aktuelne teme koje se odnose na bezbednost Zapadnog Balkana. U ovom broju objavljujemo informativni prikaz nove Strategije nacionalne bezbednosti Crne Gore, koja je prevashodno usmerena na približavanje Crne Gore NATO savezu. Biljana Đorđević preispituje koncept bezbednosti i ljudskih prava unutar EU analizom Evropskog pakta o imigraciji i azilu, kao i tzv. Direktive o povratku. Ova dva dokumenta bitna su i za Srbiju, jer joj predstoji to da usvoji Nacionalnu strategiju za upravljanje migracijima i da je uskladi sa važećim evropskim prioritetima kako bi ispunila uslove postavljene u Mapi puta za Beli Šengen. Na kraju, objavljujemo prikaz knjige o Evropskoj odbrambenoj i bezbednosnoj politici, u kojoj su analizirani dometi mirovnih operacija EU u Bosni i Makedoniji.

          Urednica: Sonja Stojanović

          Sadržaj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana broj 12:

           

          • Zorana Atanasović. 2009. „Organizacije civilnog društva zainteresovane za bezbednost u Srbiji“.

          • Džejn Vorner. 2009. „Podrška saradnji organizacija civilnog društva i državnih ministarstava pravde i bezbednosti u Bosni i Hercegovini“.

          • Zvonimir Mahačić. 2009. „Interakcija bezbednosne politike i nauke u Hrvatskoj“.

          • Židas Daskalovski. 2009. „Šta je dobar nezavisni istraživački centar na Zapadnom Balkanu? - Stanje stvari i izgledi za budućnost“.

          • Goran Buldioski. 2009. „Kako razmrsiti Gordijev čvor istraživanja praktične politike na Zapadnom Balkanu“.

          • Iztok Bojović. 2009. „Nezavisni istraživački centri u SAD“.

          • Biljana Đorđević. 2009. „Evropska politika upravljanja migracionim tokovima i Srbija kao njen deo“.

          • Rajko Radević. 2009. „Nova Strategija nacionalne bezbjednosti Crne Gore“.

          • Marija Đelić. 2009. „Analiza dometa misija Evropske bezbednosne i odbrambene politike“.

        • Tagovi: think tank, nezavisni istraživački centri, organizacije civillnog društva, nevladine organizacije, bezbednost, praktična politika, migracije, nacionalna bezbednost
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •