•  
        • Komunalna (policija) milicija
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Komunalna (policija) milicija

          • Postoji opasnost da komunalna milicija postane sredstvo zaštite vlasti, a ne brige o komunalnom redu. Zato treba otvoriti javnu raspravu o budućnosti ove službe koja će biti transparentna, participativna i inkluzivna, ukazao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor:
          • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji

          • Radna studija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku izdvaja ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o javnosti podataka u sektoru bezbednosti, kao i informisanju građana o radu sektora i bezbednosnim temama. Istraživanje je sprovedeno u martu 2019. godine na reprezentativnom uzorku od ...

        • Javno snimanje tajnim kamerama
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Javno snimanje tajnim kamerama

          • O pojedinostima nabavke i postavljanja velikog broja sigurnosnih kamera u Beogradu koje bi trebalo razjasniti građanima pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        Komunalna (policija) milicijaStavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u SrbijiStudija slučaja: Pretnje i pritisci na aktiviste i nezavisne novinare u SrbijiDa li NATO podstiče regionalnu odbrambenu i bezbednosnu saradnju na Balkanu?Javno snimanje tajnim kamerama
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2008
          • Bezbednost Zapadnog Balkana broj 09-10

          • U novom dvobroju „Bezbednost Zapadnog Balkana" posebnu pažnju smo posvetili događajima koji su obeležili minulo leto na međunarodnom i unutrašnjem planu. Tako možete pročitati da li je Rusija pobednik ili gubitnik rata u Gruziji i saznati koje su argumente koristile strane u sporu oko instaliranja radarske baze na teritoriji Češke Republike. Najzad, prenosimo i raspravu o uvođenju biometrijskih identifikacionih dokumenata.

        • Avgust 2008. godine ostaće upamćen po olimpijskim, diplomatskim i vojnim uspesima dve velike autoritarne sile u usponu, Kine i Rusije. Nakon kratkotrajnog, ali žestokog rata u Gruziji mnogi su požurili da konstatuju kako je Hladni rat nastavljen. Ruskoamerički spor oko instaliranja antiraketnog štita u Centralnoj Evropi podgreva ovakve geostrateške ocene. Za BZB, Klara Bratova analizira argumente „za i protiv“ instaliranja radarske baze na teritoriji Češke Republike, koje je odobreno potpisivanjem ugovora između državnog sekretara SAD Kondolize Rajs i češkog ministra spoljnih poslova Karela Švarcenberga u Pragu, 8. jula 2008. godine. U svojoj analizi američki profesor međunarodne bezbednosti Džim Seroka pokazuje nam koliko drugačija percepcija balkanskih problema u Vašingtonu, Briselu i Moskvi onemogućava napredak stabilizacije regiona. Istoričari često kažu da je za razumevanje sadašnjosti potrebno razumeti prošlost. Sve koji su zainteresovani za to da razumeju aktuelne civilno-vojne odnose u Ruskoj Federaciji pozivamo da pročitaju tekst Jelene Radoman o civilno-vojnim odnosima za vreme prvog mandata predsednika Borisa Jeljcina.


          Leto 2008. godine mnogi građani Srbije pamtiće i po problemima koje su imali u vezi sa novim biometrijskim pasošima i ličnim kartama. Što se pasoša tiče, najpre se čekalo da stignu kvalitetni obrasci, a zatim su prvi podeljeni pasoši bili prepuni grešaka. Sa ličnim kartama situacija nije bila ništa bolja: zakazivanje po nekoliko meseci unapred, dugi redovi, a procedura komplikovana. Kao i sa pasošima, jedan deo izdatih ličnih karata sadržao je velike propuste, kao što je na primer mesto prebivališta. Poslednje što smo saznali jeste da građani koji su dobili nove lične karte sa čipom neće moći da ih koriste u većini državnih institucija, banaka i pošta, zato što ove ustanove nemaju čitač elektronske lične karte a.k.a. ČELIK.

          Zabrinuti zbog uvođenja novih intruzivnih tehnologija bez postojanja adekvatnog zakonskog okvira koji bi štitio privatnost građana, bez postojanja dovoljnih tehničkih preduslova, opremljenosti i obučenosti državne administracije i konačno bez ikakve javne rasprave o posledicama njihovog uvođenja, BCBP organizovao je 3. marta 2008. godine u Medija centru javnu raspravu pod nazivom Biometrija, bezbednost i ljudska prava. U ovom broju prenosimo transkript tada održane diskusije koja je izazvala dosta polemike u široj javnosti, što je dovelo do ponavljanja ove javne rasprave 24. marta u emisiji Ključ na prvom programu RTS. Takođe, u ovom broju Bogdana Koljević piše o tome kako se uvođenje biometrijskih tehnologija reflektuje u kontekstu savremene političke filozofije, pre svega u kontekstu radova Mišela Fukoa. Konačno, temu biometrije zaokružujemo tekstom Olivera Subotića, autora jedine naučne studije koja je u Srbiji objavljena na ovu temu. U njemu je on za BZB svoje argumente sažeo u 15 tačaka.

          Ako su Olimpijada, rat u Gruziji i biometrija bile letnje teme u Srbiji, tema jeseni će svakako biti predsednički izbori u SAD. Često se vode polemike o tome da li bi američka spoljna politika koju bi vodio demokratski kandidat Obama bila suštinski različita od one koju vodi aktuelni predsednik Buš i koju bi verovatno nastavio da vodi republikanski kandidat Mek- Kejn. Broj 9 BZB nastavljamo tekstom Zorana Kučekovića koji kritički analizira intervencionizam i nasilnu demokratizaciju, kojima je Zapad, a pre svega SAD, pribegavao u periodu nakon završetka Hladnog rata. On zaključuje kako „savremena američka intervencionistička praksa zahteva ozbiljnu transformaciju i kritičko sagledavanje da bi zadovoljila kriterijume vođenja pravednog rata”. Obamin izbor senatora Džozefa Bajdena za potpredsednika, poznatog pod nadimkom „britki i brzi Džo“ i jednog od najžešćih zagovornika vojnog intervencionizma na Balkanu i Bliskom Istoku, svakako ne povećava šanse da će u skorije vreme doći do takvog kritičkog sagledavanja.

          Urednik: Filip Ejdus

          Sadržaj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana broj 09-10:

           

          • Jelena Radoman. 2008. „Rusija - veliki pobednik i mogući gubitnik gruzijskog rata“.

          • Klára Bratová. 2008. „Instalacija radarske baze na teritoriji Češke Republike - argumenti „za i protiv“.

          • Jim Seroka. 2008. „Pogrešno naučene lekcije i buduće strateške opcije na Zapadnom Balkanu“.

          • Jelena Radoman. 2008. „Civilno-vojni odnosi za vreme prvog mandata predsednika Ruske Federacije Borisa Jeljcina“.

          • Panel diskusija: „Biometrija, bezbednost i ljudska prava“. (Transkript)

          • Bogdana Koljević. 2008. „Biomoć i tehnike upravljanja“.

          • Oliver Subotić. 2008. „Biometrijski sistemi identifikacije: sažetak argumenata iznetih u knjizi Biometrijski sistemi identifikacije: kritička studija“.

          • Zoran Kučeković. 2008. „Razmatranje opravdanosti upotrebe vojne sile u okviru koncepta izgradnje nacije sa stanovišta teorije pravednog rata“.

          • Predrag Petrović. 2008. „Privatne bezbednosne kompanije u Srbiji - prijatelj ili pretnja“.

        • Tagovi: sukob, konflikt, Gruzija, rusija, biometrija, bezbednost, ljudska prava, međunarodna politika, spoljna politika, međunarodni odnosi, rat
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •