•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Dostignuća i perspektive reforme sektora bezbednosti u Srbiji

    •  
    • Datum: 31. oktobar 2006.
      Izveštaj sa međunarodne konferencije u organizaciji Centra
      Panelisti - učesnici sesije o reformi službi bezbednosti, Beograd-Sava centar, 30. oktobar 2006.
      Panelisti - učesnici sesije o reformi službi bezbednosti, Beograd-Sava centar, 30. oktobar 2006.
      Panelisti-učesnici sesije o reformi sistema odbrane, Beograd-Sava centar, 30. oktobar 2006.
      Panelisti-učesnici sesije o reformi sistema odbrane, Beograd-Sava centar, 30. oktobar 2006.

      Na međunarodnoj konferenciji "Reforma sektora bezbednosti u Srbiji - dostignuća i perspektive" koju je organizovao Centar za civilno-vojne odnose (CCVO), uz podršku Vlade Češke Republike i Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF) naglašena je potreba hitnog pokretanja javne rasprave o predlogu Nacionalne strategije bezbednosti. Na ovom dvodnevnom skupu, održanom u Beogradu, 30 - 31. oktobra, predstavnici državnih organa, domaći i strani eksperti, kao i predstavnici nevladinih organizacija raspravljali su o karakteristikama sektora bezbednosti u Srbiji, dostignućima i preprekama reformama u ovom sektoru od demokratskih promena 2000, kao i o prioritetima za budući razvoj.

      Iz ukupne rasprave može se zaključiti da je proces reformi pokrenut u svim delovima sektora bezbednosti - vojsci, policiji, bezbednosno-obaveštajnim službama, para-policijskim snagama, privatnom sektoru i građanskom društvu, s nejednakim uspehom. Učesnici iz državnih struktura i civilnog sektora su se složili da je preduslov za dalju reformu raskid s ratnim i autoritarnim nasleđem, dalja depolitizacija sektora bezbednosti uz istovremeno osnaživanje demokratske i javne kontrole nad službama bezbednosti. Posle usvajanja Strategije bezbednosti, prioritet bi trebalo da bude završetak zakonskog uređenja sektora i sistema bezbednosti, kao i izrada srednjoročnih strategija razvoja pojedinih bezbednosnih službi. Za propuste u dosadašnjim reformama, većina učesnika kritikovala je nosioce vlasti i političke elite, jer su pružili priliku za opstrukcije unutar bezbednosnih organizacija i nisu dovoljno resursa i vremena posvetili razvoju strateškog i zakonskog okvira..

      Najinteresantniji izvodi sa sesija

      Konferencija je bila podeljena u pet tematskih celina. Prvi dan je bio posvećen reformi vojske, policije i bezbednosno-obaveštajnih službi. Na sesiji posvećenoj reformi Vojske Srbije govorili su pomoćnici ministra odbrane Snežana Samardžić-Marković i Zoran Jeftić, Rihard Stojar sa Instituta za strateške studije Univerziteta odbrane u Brnu, Miroslav Hadžić, predsednik CCVO i Filip Fluri iz DCAF, a sesiju je moderirao Bojan Dimitrijević, savetnik Predsednika Srbije za odbranu. Na kraju sesije, učesnici su se složili oko neophodnosti poimanja vojske kao dela društva, kao i o neophodnosti edukacije javnosti i parlamenta o kontroli vojske.

      Druga sesija konferencije je bila posvećena reformi policije. U uvodnom obraćanju, načelnik Uprave policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije general-major Mladen Kuribak izvestio je učesnike skupa o pravcima reforme policije, koje je definisala i verifikovala Vlada Srbije i koji su usmereni na reformu policijskog zakonodavstva, školstva i prakse. Sonja Stojanović, istraživačica Beogradske škole za studije bezbednosti, ukazala je na najveća dostignuća u reformi policije od 2000. godine, koje se odnose na otvaranje prema međunarodnoj zajednici, osavremenjivanje metoda rada i početak demokratizacije. Kao preporuke za konsolidovanje reformi u policiji, ona je istakla neophodnost izrade srednjoročne Strategije reforme policije, unapređenje mehanizama za unutrašnju kontrolu u policiji, parlamentarni nadzor, uvođenje metoda rada policije u lokalnoj zajednici u celoj Srbiji i posvećivanje više resursa oblastima policijskog rada ključnim za priključenje EU, poput integrisanog upravljanja granicom. Marek Suhanek iz Direkcije za bezbednosnu politiku MUP Republike Češke upoznao je učesnike sa nasleđem, aktuelnim stanjem i perspektivama reforme policije Republike Češke. U okviru diskusije, učesnici su raspravljali o izazovima depolitizacije, dekriminalizacije, decentralizacije i demilitarizacije policije i najnovijim reformama policijskog školstva, složivši se da je za efikasnu reformu policije neophodna politička volja i da politička elita mora biti glavni pokretač.

      Na sesiji posvećenoj reformi bezbednosno-obaveštajnih službi govorili su direktor Bezbednosno-informativne agencije Rade Bulatović i zastupnik načelnika Vojno-bezbednosne agencije, Svetko Kovač. Oni su ocenili da je u periodu nakon oktobarskih promena 2000. godine učinjeno dosta na reformi službi bezbednosti, ali da smo ipak daleko od postavljenog cilja- modernih bezbednosno-obaveštajnih službi. Učesnici su se složili da službe bezbednosti ne mogu same sebe da reformišu, da je to prevashodni zadatak političkih elita, ali i da u tom procesu i građansko društvo mora da ima značajnu ulogu. Takođe, istaknuto je da nepostojanje adekvatnog političko-pravnog okvira, odnosno zakona o bezbednosno-obaveštajnim službama Srbije i Strategije nacionalne bezbednosti, predstavlja jedan od glavnih problema koji otežava rad službi. Usvajanjem tih dokumenata bi se na sadržajan i celovit način tretirao ovaj deo sektora bezbednosti, te bi se postavili temelji za njihov demokratski nadzor i kontrolu.

      Drugi dan konferencije bio je posvećen reformi para-policijskih snaga, reformi sektora bezbednosti Srbije i evroatlanskim integracijama. Tokom ove sesije predstavljen je i zbornik radova "Javnost i vojska", u izdanju Centra za civilno-vojne odnose. Na ovoj sesiji govorili su Snježana Milivojević, Jovanka Matić, Jan Marček sa Instituta za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane Republike Srbije, a sesiju je moderirao Milorad Timotić iz CCVO. Tokom sesije "Reforma para-policijskih snaga" najviše je bilo reči o ovlašćenjima pojedinih službi Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva finansija Republike Srbije. Dejan Carević, načelnik Odeljenja za unutrašnju kontrolu Uprave carine istakao je kontradiktorne zahteve koji se postavljaju pred tu službu, a to su omogućiti intenzivan protok roba i usluga uz efikasnu kontrolu. Nebojša Purić iz Uprave granične policije izneo je podatak da je policija od vojske preuzela kontrolu i obezbeđenje nad 67,2 % ukupne državne granice Srbije, a da će granice sa Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Crnom Gorom biti preuzete do kraja 2006. Miodrag Vuković iz Poreske uprave Ministarstva finansija je dajući opis aktivnosti koje su u nadležnosti te uprave izneo dilemu da li je to pre policijska nego para-policijska snaga, zbog velike sličnosti s ovlašćenjima koje ima policija. Milovan Lakušić, savetnik u firmi za fizičko i tehničko obezbeđenje M PROTEKT izneo neophodnost zakonskog uređenja rastućeg privatnog sektora bezbednosti u Srbiji, koji po nekim procenama broji i do 40 000 lica zaposlenih u ovim firmama.

      Tanja Miščević, direktorka Kancelarije Vlade Republike Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, je tokom sesije o evroatlantskim integracijama, istakla da reformu sektora bezbednosti ne treba opažati kao proizvod inostranog uslovljavanja, već da je ona preduslov za demokratizaciju, izgradnju mira i održivi razvoj naše zemlje. Reformisani sektor bezbednosti, s druge strane, može doprineti integraciji naše zemlje u EU, jer doprinosi stabilnosti i prevenciji konflikata u regionu. Ambasador Branislav Milinković, specijalni izaslanik za NATO Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, takođe je istakao da reforma sektora bezbednosti nije samo pitanje unutrašnje politike, već i korisni spoljno-politički mehanizam i izneo dobiti od pristupanja Partnerstvu za mir i u budućnosti NATO. Jadranka Jelinčić, izvršna direktorka Fonda za otvoreno društvo u Srbiji, i Timoti Edmunds s Univerziteta u Bristolu, u Velikoj Britaniji, istakli su neohodnost javne rasprave o nacionalnoj strategiji bezbednosti, kako bi kroz ovaj politički proces bio postignut konsenzus o vrednostima koje želimo da zaštitimo i dugoročnim ciljevima kojima bi sektor bezbednosti trebalo da služi.

      Konferencija u brojkama:

      Konferencija je okupila 22 predstavnika institucija, 15 domaćih i 7 stranih eksperata, 27 predstavnika civilnog društva, 24 predstavnika diplomatskog kora, 8 predstavnika međunarodnih organizacija i 28 novinara.

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •