•  
        • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor:
          • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji

          • Radna studija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku izdvaja ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o javnosti podataka u sektoru bezbednosti, kao i informisanju građana o radu sektora i bezbednosnim temama. Istraživanje je sprovedeno u martu 2019. godine na reprezentativnom uzorku od ...

        • Javno snimanje tajnim kamerama
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Javno snimanje tajnim kamerama

          • O pojedinostima nabavke i postavljanja velikog broja sigurnosnih kamera u Beogradu koje bi trebalo razjasniti građanima pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Stavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom
          • Publikacije

          • Autor: Miloš Popović, Sonja Stojanović Gajić
          • Stavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom

          • Najnovija radna studija BCBP sumira ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o nacionalnoj bezbednosti i priželjkivanim odgovorima na bezbednosne pretnje. Ispitivanje je sprovedeno tokom januara 2017. na reprezentativnom uzorku od 1.403 stanovnika Srbije, bez Kosova.

        Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u SrbijiStudija slučaja: Pretnje i pritisci na aktiviste i nezavisne novinare u SrbijiDa li NATO podstiče regionalnu odbrambenu i bezbednosnu saradnju na Balkanu?Javno snimanje tajnim kameramaStavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        •  

          Jedan od ciljeva projekta evropske integracije, koji je formulisan pedesetih godina XX veka, jeste omogućavanje slobodnog kretanja ljudi, usluga, roba i kapitala. Ipak, države članice nisu uspele da postignu taj cilj u prvim decenijama razvoja zbog toga što nisu mogle da pronađu kompromisno rešenje. Na kraju su Belgija, Francuska, Luksemburg, Nemačka i Holandija odlučile da započnu zajednički program koji će omogućiti slobodno kretanje lica. Inicijativa je pokrenuta izvan regulatornog okvira Evropske zajednice (EZ). Ove države su 14. juna 1985. godine potpisale prvi međuvladin sporazum u gradu Šengen u Luksemburgu. Otuda i naziv „šengenski“.

          Od 1985. godine počinje da se razvija Šengenski prostor promenama u pravnom i institucionalnom okviru, kao i pridruživanjem ostalih članica Evropske unije, ali i onih država koji nemaju takav status. U pojmovniku objašnjavamo saradnju država unutar Šengena kroz odgovore na pet pitanja:

          1) Šta je Šengenska zona?

          2) Koje zemlje nisu potpisnice Šengenskog sporazuma i zašto?

          3) Šta znače „bela šengenska lista “ i „crna šengenska lista“?

          4) Koje su osobenosti zajedničke vizne politike EU?

          5) Da li je moguće privremeno istupanje iz Šengenske zone?

        • Tagovi: Šengen, policijska saradnja, pravosudna saradnja, vize, vizna liberizacija, sporazum, Šengenski prostor, Evropska unija, eu
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •