•  
        • Anatomija zarobljavanja bezbednosno-obaveštajnog sektora u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor: Predrag Petrović
          • Anatomija zarobljavanja bezbednosno-obaveštajnog sektora u Srbiji

          • Ključne aktere, uslove, događaje i mehanizme zarobljavanja bezbedno¬sno-obaveštajnog sektora, kao i utvrđivanje toka i dinamike ovog negativnog trenda i njegove posledice analizirao je izvršni direktor BCBP Predrag Petrović.

        • Nasilje i sport: nekad i sad
          • Publikacije

          • Autor: Ivana Jeremić, Saša Đorđević
          • Nasilje i sport: nekad i sad

          • Istraživački tim BCBP predstavlja izveštaj o kvalitetu, uticaju i rezultatima Nacionalne strategije za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama na smanjenje nasilnih incidenata u vezi sa sportskim događajem i huliganskim grupama, u periodu važenja ovog dokumenta od ...

        • Kupovina lojalnosti?
          • Publikacije

          • Autor: Predrag Petrović
          • Kupovina lojalnosti?

          • Izvršni direktor BCBP Predrag Petrović analizirao je trend uvećanja budžeta službi bezbednosti, koji razlozi iza toga stoje i šta znači u praksi.

        Anatomija zarobljavanja bezbednosno-obaveštajnog sektora u SrbijiKljučne tačke reforme službi bezbednosti: Iskustvo Srbije, Severne Makedonije i Crne GoreKriminalizacija solidarnosti: Obračun sa aktivizmom Združene akcije „Krov nad glavom"Nasilje i sport: nekad i sadKupovina lojalnosti?
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        •  

          Jedan od ciljeva projekta evropske integracije, koji je formulisan pedesetih godina XX veka, jeste omogućavanje slobodnog kretanja ljudi, usluga, roba i kapitala. Ipak, države članice nisu uspele da postignu taj cilj u prvim decenijama razvoja zbog toga što nisu mogle da pronađu kompromisno rešenje. Na kraju su Belgija, Francuska, Luksemburg, Nemačka i Holandija odlučile da započnu zajednički program koji će omogućiti slobodno kretanje lica. Inicijativa je pokrenuta izvan regulatornog okvira Evropske zajednice (EZ). Ove države su 14. juna 1985. godine potpisale prvi međuvladin sporazum u gradu Šengen u Luksemburgu. Otuda i naziv „šengenski“.

          Od 1985. godine počinje da se razvija Šengenski prostor promenama u pravnom i institucionalnom okviru, kao i pridruživanjem ostalih članica Evropske unije, ali i onih država koji nemaju takav status. U pojmovniku objašnjavamo saradnju država unutar Šengena kroz odgovore na pet pitanja:

          1) Šta je Šengenska zona?

          2) Koje zemlje nisu potpisnice Šengenskog sporazuma i zašto?

          3) Šta znače „bela šengenska lista “ i „crna šengenska lista“?

          4) Koje su osobenosti zajedničke vizne politike EU?

          5) Da li je moguće privremeno istupanje iz Šengenske zone?

        • Tagovi: Šengen, policijska saradnja, pravosudna saradnja, vize, vizna liberizacija, sporazum, Šengenski prostor, Evropska unija, eu
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •