•  
    •  
    •  
     
    • Kako se kontroliše trošenje sredstava iz IPA fondova u Hrvatskoj?

    •  
    • Datum: 13. mart 2012.
      Hrvatska, kao korisnik sredstava iz pretpristupnih fondova EU, obavezna je sprečiti moguće „malverzacije" koje se tiču raspodele i trošenja pomenutih sredstava. Najznačajniju ulogu u procesu kontrole trošenje sredstava iz fondova EU u Hrvatskoj ima „Anti Fraud Coordinating Structure – AFCOS" koji predstavlja mrežu tela u državnoj upravi Hrvatske.
      Pristupanje Hrvatske u EU
      Pristupanje Hrvatske u EU

      Autor: Nikola Savić, saradnik BCBP


      AFCOS je nastao na inicijativu Evropske komisije koja je od svake države sa statusom kandidata tražila da kreira posebno operativno i nezavisno telo radi koordinacije svih pravnih, administrativnih i operativnih aktivnosti prilikom trošenja sredstava iz fondova EU. Time se štite finansijski interesi EU. Pored uloge koordinatora, Evropska komisija je zahtevala da telo mora da ima kapacitete za saradnju sa Evropskom kancelarijom za suzbijanje prevara i korupcije (OLAF).

      U mreži AFCOS učestvuju predstavnici Ministarstva pravosuđa, Ministarstva unutarnjih poslova, Ministarstva gospodarstva, rada i poduzetništva - Uprave za sustav javne nabave, Ministarstva financija - Porezne uprave, Carinske uprave, Financijske policije, Sektora za proračunski nadzor, Središnjeg državnog ureda za upravu, Državnog ureda za reviziju, Državnog odvjetništva Republike Hrvatske.

      Telo koje koordiniše rad svih organa državne uprave (odnosno AFCOS mreže) u Hrvatskoj je Samostalni odjel za suzbijanje nepravilnosti i prevara (SOSNIP) čije je sedište u Ministarstvu financija.


      Primarni cilj SOSNIP je suzbijanje prevara, korupcije i drugih nepravilnosti koje se tiču raspodele i trošenja sredstava iz pretpristupnih fondova EU. Takođe, svaki član mreže AFCOS imenuje Osobu za nepravilnosti (eng. Irregularity Officer) koja ima za zadatak da izveštava o nepravilnostima i predstavlja ključnu polugu u pomenutom procesu.


      Postoji čitav niz različitih nepravilnosti koje se mogu prijaviti - od tehničkih preko ugovornih i finansijskih pa do administrativnih, a svaka nepravilnost može biti namerna i nenamerna (odnosno slučajna). Konačno, nepravilnost može biti učestala ili jednokratna. Ono što je srž, jeste da pojedinci koji prepoznaju neki vid nepravilnosti, posumnjaju ili uoče prevaru, trebalo bi odmah kontaktirati Osobu za nepravilnosti i prijaviti slučaj. Nakon toga, Osoba za nepravilnosti će preduzeti odgovarajuće korake, kako na nacionalnom, tako i na nivou EU.


      Krajnji cilj jeste iskorenjivanje bilo kog vida nepravilnosti a koje se odnose na korišćenje sredstava koja dolaze iz pretpristupnih fondova EU.

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •